Iz srpske kolevke potekli su najveći umovi – ljudi koji su svojim znanjem porušili međunarodne granice. Njihov rad promenio je svet i živote ljudske populacije. Svet kakav danas imamo rezultat je njihovog angažovanja, rada, upornosti i trnovitih puteva kojima su gazili od malih srpskih sela, do velikih svetskih metropola. Oni nisu zadužili samo Srbe, već i čitav svet. Zasigurno ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna za imena: Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin.
Nikola Tesla
Za njega kažu da je čovek koji je izumeo dvadeseti vek. Jedan od najvećih umova sveta – Nikola Tesla, bio je srpski fizičar i elektro-inženjer koji je najzaslužniji za postojanje električne energije bez koje savremeno doba ne bi mogli ni zamisliti.
Nikola Tesla rođen je u svešteničkoj porodici 10. jula 1853. godine u Smiljanju. Otac Nikole Tesle, Milutin Tesla bio je sveštenik, od koga je naš naučnik učio da čita, piše, razvija prave ljudske vrednosti. Majka Nikole Tesle, Đuka, bila je veoma vredna žena prgavog duha, pa se predpostavlja da je Nikola od nje nasledio sklonost ka istraživanju. Pored Nikole, imali su još jednog sina Daneta, i tri ćerke: Milku, Maricu i Angelinu.
U mladosti Nikola Tesla je doživeo veliku nesreću, tragično je izgubio brata Daneta koji je, takođe, bio veoma talentovan za nauku. Tada se porodica Tesla seli u Gospić gde je Nikola pohađao nižu gimnaziju. Nakon toga upisao je visoku realnu gimnaziju u Karlovcu, a od njega se očekivalo da nastavi očevim stopama i postane sveštenik. Svoju pravu želju saopštio je roditeljima nakon maturiranja i oboljenja od kolere, na šta su oni bez razmišljanja pristali i pružili mu podršku. 1875. godine upisao je Politehničku školu u Gracu i vrlo brzo uplovio u svet nauke. Najviše su ga zanimale prirodne nauke kojima se predavao do kraja. Spavao je samo četiri sata dnevno, a većinu vremena je čitao i istraživao.
Naučni doprinosi Nikole Tesle
Tokom života Tesla je nailazio na brojne prepreke, u jednom periodu u životu odao se i kocki, ali zahvaljujući Milutinu, svom ocu, vrlo brzo se vratio na pravi put i nastavio svoj naučni rad. Radio je najrazličitije poslove, od nastavnika u gimnaziji, preko običnog radnika, do potpredskednika Američkog instituta elektroinženjera. Upravo na tom institutu, 1892. godine prijavio je prvi patent iz oblasti višefaznih struja. Već naredne godine počeo je da istražuje naizmenične struje visokih frekvencija, a ono po čemu je poznat celom svetu i čovečanstvu jeste proizvodnja naizmenične struje napona od milion volti. Pored toga, izumeo je električni upaljač i svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Nikola Tesla je sa navršenih 40 godina objavio je patent iz oblasti radija. Zahvaljujući tome godinu dana na izložbi u Čikagu predstavljen je brod koji je sposoban da zaroni us pomoć radijskog upravljanja.
Dobitnik je Ordena Svetog Save i mnogih drugih nagrada za svoj rad i delo. Nikola Tesla preminuo je od srčanog udara u 87. godini života, u hotelskoj sobi u Njujorku, na Božić, 1943. godine.
Milutin Milanković
Svojim radom i znanjem još jedan srpski izgnanak – Milutin Milanković , izbrisao je sve granice i uvrstio sebe u krug najvećih umova sveta. Rođen je u malom Slavonskom mestu Dalju u porodici kojia je vodila poreklo sa Kosova. Sudbina se vrlo rano poigrala sa Milutinom, u detinjstvu je ostao bez oca, te je brzo sazreo i preuzeo brigu o porodici.
Interesovanje za nauku javilo se tokom srednjoškolskih dana, te je na nagovor svog nastavnika matematike upisao studije građevine u Beču. Polja interesovanja Milutina Milankovića bila su: matematika, fizika, astronomija i klimatologija. Bio je vanredni profesor na Katedri primenjene matematike gde je počeo dublje da se bavi teorijskom fizikom. Početkom 20. veka počeo je da proučava klimatologiju, a posebnu pažnju preusmerio je ka ledenom dobu. O svojim istraživanjima pisao je brojne radove, monografije i studije. 
Njegovo najveće dostigniće je reforma julijanskog kalendara, 1923. godine. Milutin Milanković sastavio je najtačniji kalendar.
Milanković je svoja znanja premenio i na objašnjavanje dugotrajnih klimatskih promena na na Zemlji, tako je još jedan naučni dobrinos Milankovića, poznatiji kao “Milankovićevi ciklusi” doprineo saznavanju koje se klimatske promene mogu desiti u budućnosti, kao i upoznavanju geološke prošlosti Zemlje. Pored toga, Milanković je dokazao da se Mars ne može naseliti, jer su temperature tamo previše niske da bi se mogao odvijati život čoveka.
Svoj rad i život, kao i promišljanja o nauci, posebno astronomiji i klimatologiji, Milanković je uneo u roman pod nazivom Kroz vasionu i vekove. Svoj život završio je u 80. godini u Beogradu od posledica moždanog udara.
Mihajlo Pupin
Mihajlo Pupin je rođen u malom banatskom selu Idvor, od oca Konstantina i majke Olimpijade. Odrastao je u velikom siromaštvu, koje ga je podstaklo da sa 14 godina krene u svet u potrazi za znanjem. Iz malog Idvora potekao je veliki svetski naučnik, izumitelj, pisac, koji je imao uticaja na stvarenje najznačajnihih naučnih institucija u SAD-u. 
Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, 1924. godine za roman Od pašnjaka do naučenjaka. Pupin je tokom svog rada sarađivao sa najvećim američkim institucijama: Bel, Edison, Simens. Patentirao je preko trideset pet patenata, a najveći doprinos i ono po čemu je najpoznatiji jesu “Pupinovi kalemovi”. “Pupinovi kalemovi” proizvedeni su u milionskim serijama. Zahvaljujući ovom otkriću postalo je moguće međunarodno telefoniranje. Kasnijim petentima u oblasti telekomunikacija Pupin je pripremio prve temelje za ono bez čega mi danas ne bismo mogli zamisliti život – mobilnih telefona. Takođe, značajan je i Pupinov doprinos Rendgenovom otkriću. Najvažniji Pupinovi doprinosi pripadaju poljima elektronske fizike, telefonije i radiotehnike. Među najvećim naučnim otkrićima ovog svetskog naučnika srpskog porekla izdvajaju se: električni rezonatori, Pupinovi kalemovi, bežično signiliziranje, sekundarno rendgensko zračenje.
Doprinos pomenutih svetskih umova srpskog porekla je neizmerljiva. Oni su svojim izumima udarili temelje današnjem čovečanstvu, ali nikako ne smemo zaboraviti i ostala velika imena koja su nas zadužila svojim znanjem i angažmanom. Mileva Marić, kasnije Ajnštajn, srpska matematičarka, Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom i filozof, koji je uvršten među 100 najznamenitijih Srba, Josif Pančić, lekar, biolog, pronalazač nove vrste četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, samo su još neka od velikih naših imena koja zaslužuju paznju proučavalaca, potomaka i dece države ovih velikih umova.
