Naslovna Društvo Novi Zeland – najinteresantnije činjenice

Novi Zeland – najinteresantnije činjenice

74
0
Novi Zeland

Novi Zeland  je zaista je jedno od najlepših mesta na zemlji i razlikuje se od bilo koje druge zemlje po mnogo čemu. Zaista je jedinstven.

Mala ostrvska država sa nešto više od 4,6 miliona ljudi, smeštena je na jugozapadu Tihog okeana. Novi Zeland se prostire na oko 260.000 kvadratnih kilometara i ima prelepe predele netaknute prirode.

Zemlju čine neki od najspektakularnijih i najraznovrsnijih pejzaža na svetu. Od prostranih planinskih venaca, vulkana, prašuma, glečera pa do prostranih obala, Novi Zeland se najbolje može opisati kao „džepno izdanje sveta“!

Novi Zeland čine dve glavne kopnene mase, Severno ostrvo i Južno ostrvo, kao i niz manjih ostrva, uključujući ostrvo Stjuart. Dva glavna ostrva podeljena su Kukovim prolazom. Glavni grad je Velington.

Istorija Novog Zelanda

Novozelandske flora i fauna poseduju razvijene vrste koje su u potpunosti jedinstvene i ne mogu se naći nigde drugde.

Drevne biljne i životinjske vrste kao što su primitivni borovi, paprati, cveće, ptice i gmizavci evoluirali su izolovano, a kiviji i tuatara (vrsta guštera) imaju svoje korene u davno iščezlom svetu.

Geološki je veći deo Novog Zelanda veoma mlad i u poslednjih 1,8 miliona godina ogromne promene stvorile su današnji pejzaž. Geološki aktivni, Južni Alpi su porasli hiljadama metara, a vulkani su silovito proradili. U ledeno doba glečeri su pomerali stene i urezivali jezerske basene i doline.

Novi Zeland se nalazi otprilike 1.500 km istočno od Australije i oko 1.000 km od pacifičkih ostrva. Zbog svoje relativne udaljenosti i okruženosti vodom, Novi Zeland je bio jedna od poslednjih kopnenih masa koja je pronađena i naseljena.

Novi Zeland

Stanovnici

Prvi stanovnici su bili iz Polinezije, a glavni talas imigracije istočnih Polinežana dogodio se pre 1200 i 1300 godina. Legende govore o ranim polinezijskim navigatorima i njihovoj epskoj migraciji na jug do Aotearoe, što znači „zemlje dugog belog oblaka“. Ovi doseljenici su razvili svoju prepoznatljivu kulturu nazvanu „Maori“.

Pre oko 200 godina, stigli su Evropljani i prva evropska ličnost koja se 1642. godine spustila na obale Novog Zelanda bio je holandski istraživač po imenu Abel Tasman. Međutim, bio je to neprijateljski i nasilan susret njegove posade sa lokalnim Maorima i Evropljani su se vratili tek 1769. Tada je britanski istraživač Džejms Kuk istražio i mapirao celu obalu Novog Zelanda. Početkom 19. veka sukobi između Maora i Britanaca bili su prilično česti.

Britanski suverenitet uspostavljen je Ugovorom iz Vaitangija 1840. godine, paktom između maorskih poglavara i britanske vlade oko prava na zemlju. To je rezultiralo time da su mnogi pretežno britanski doseljenici od Novog Zelanda stvorili svoj dom, ali je takođe doprinelo većem broju sukoba što je rezultiralo novozelandskim ratovima. Ti ratovi su se prvenstveno vodili oko vlasništva nad zemljom i naseljenika koji su okupirali zemlju.

Ljudi sa Novog Zelanda – „Kiviji“

Preko dve trećine stanovništva živi na Severnom ostrvu, a ostatak na Južnom ostrvu. Većina novozelandskog stanovništva je evropskog porekla, dok je Okland, najveći grad na Novom Zelandu, etnički najraznolikiji u zemlji. 

Novozelanđani su od milja poznati kao „kiviji“, a ime potiče od kivija, ptice poreklom sa Novog Zelanda. Kivi se prvi put pojavio kao simbol krajem 19. veka na novozelandskim vojnim značkama, a ubrzo zatim kivi se pojavio u mnogim vojnim značkama. 

Tokom Prvog svetskog rata, novozelandski vojnici postali su poznati kao Kiviji, a sada se Novozelanđani u inostranstvu i kod kuće često nazivaju tako.

Engleski jezik je pretežni jezik na Novom Zelandu. Nakon Drugog svetskog rata, Maori su bili obeshrabreni da govore svoj jezik u školama i na radnim mestima, i on je postojao samo kao jezik komunikacije. Do 1980-ih, maorske vođe su počeli da prepoznaju opasnosti od gubitka svog jezika i pokrenuli su programe oporavka maorskog jezika. Doživeo je renesansu i proglašen  jednim od tri službena jezika Novog Zelanda koji učestvuje u školama i tercijarnim sektorima. Mnoga mesta širom zemlje imaju dvostruka imena, engleska i maorska.

Ako putujete ka Novom Zelandu

Ako pitate ljude šta im se sviđa na Novom Zelandu obično daju dva ista odgovora.

Prvo, Novi Zeland ima zapanjujuć i raznolik pejzaž. Na veoma malom rastojanju, istočne ravnice prelaze u Alpe i led, a zatim u divlje prašume, glečere i neravne obale sa pingvinima, fokama i delfinima.

I drugo, ljudi su tako ljubazni.

Istraživanje Novog Zelanda je poput vraćanja u Ameriku 1950-ih. Ljudi govore engleski, pozdravljaju vas na ulici i u malim gradovima ćete najčešće biti pozvani na šolju čaja i razgovor.Tradicionalni pozdrav nije rukovanje već trljanje nosevima. Udaljeni od glavnih turističkih centara, trgovci pokazuju iskreno zanimanje za vas i vaše potrebe.

To je prava slika Novog Zelanda!

Nažalost, mnogi putnici nisu imali priliku da se zaista upoznaju sa lokalnim stanovništvom i istraže čaroliju zemlje. Mnogi putnici odluče da dožive Novi Zeland kao veliku turneju pa ne upoznaju pravo lice ove zemlje.

Novi Zeland – mesto gde priroda govori

Tragedija koja se odnosi na noviju istoriju flore, faune, ptica, gmizavaca i insekata na Novom Zelandu je šteta koju su naneli ljudi i predatori.

Pre nego što su ljudi stigli, Novi Zeland je bio zemlja ptica, ptičiji cvrkut se čuo i noću i danju, šume su bile žive od šuštanja, uzvika, udara, zvižduka i huka. Rani istraživači i evropski doseljenici primetili su da je naročito novozelandska šuma imala glasan hor u zoru. To više nije slučaj zbog velikog gubitka šuma i uvođenja ptičjih predatora i konkurentskih vrsta poput osa koje mogu biti veoma opasne. Zvonarica i tui su dve ptice koje su bile deo hora u zoru, budući da imaju glasan i melodičan glas. Bilo je preko 120 vrsta gusaka, pataka, papagaja, sova i drugih ptica. 

Ptice kao što su veka, kea i kakapo evoluirale su izolovano i imale su malo prirodnih grabljivica, osim džinovskog patuljastog orla, koji se obrušio na najvećeg moa pre oko 1.000 godina. 

Mnoge vrste ptica izumrle su nakon dolaska Polinezijaca, koji su iz Polinezije doveli neke predatore.

Do 1900-ih Evropljani su doveli i druge vrste pacova, tvorove, lasice, grlice, mačke, svinje i pse, što je dodatno iscrpilo ptice i druge životinje na Novom Zelandu. 

Sada istraživački i upravljački programi pomažu u oporavku vrsta koje se bore za opstanak kao što su kakapo, kivi, kokako i tuatara

Novozelandska kuhinja

Novozelandska kuhinja najbolje se može opisati kao „Pacifički Rim“ jer crpi inspiraciju iz Evrope, Azije i Polinezije. Ova mešavina uticaja stvorila je ukusnu paletu ukusa i hrane u kafićima i restoranima širom zemlje. Za izrazito novozelandska jela tu su jagnjetina, svinjetina, divljač, losos, rakovi (jastog), ostrige, slatki krompir, kivi, tamarilo i pavlova( nacionalna poslastica). Tu je i nacionalni sladoled Novog Zelanda – Hoki Poki.

Kiviji su oduvek uživali u svojoj hrani .Ono što je jedinstveno je način na koji Novozelanđani jedu.Uglavnom preferiraju sve što je opuštenije  što je u skladu sa opuštenom psihom kivija.

Već nekoliko godina Novi Zeland ima odličnu reputaciju za vina, posebno za sauvignon blanc i pinot noir. Pivo je takođe popularno, a pored velikih pivara, postoji i mnogo lokalnih mikro pivara koje proizvode ovo popularno piće.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here