Naslovna Uncategorized Opsesivne misli i kako ih se osloboditi?

Opsesivne misli i kako ih se osloboditi?

151
0
Opsesivne misli

Opsesivne misli predstavljaju jedan od najčešćih simptoma anksioznog poremećaja. U pitanju su negativne misli koje najčešće imaju veze sa strahovima ili negativnim emocijama. U većini slučajeva ove misli dovode do još veće anksioznosti, kao i do opsesivnih poremećaja.

Opsesivne misli su karakteristične za opsesivno-kompulsivni poremećaj, mada se neke vrste ovih misli javljaju i kod drugih anksioznih poremećaja. Nameću se protiv volje pojedinca, opsedaju ga izazivajući strepnju i strah.

Čak i pre nego što se razvije problem sa opsesivnim mislima, moguće je da je pojedinac ranije imao slične misli, ali im nije pridavao veliki značaj. Što je veći stepen napetosti i stresa, opsesivne misli postaju učestalije i izazivaju konstantan strah. Najčešće se koncentrišu na određene religijske i metafizičke probleme, na erotske i agresivne teme, ali su česte i one koje se odnose na problem čistoće, urednosti, pristojnosti i sigurnosti.

Osobe koje imaju problem sa prisilnim mislima uglavnom teže da budu visoko moralne i nepogrešive, tako da ih misli koje se ne uklapaju u njihovu besprekornu sliku o sebi dovode do uznemirenosti i straha. Uznemirenost potiče  od toga što su ubeđene da će se dogoditi sve ono što pomisle.

Zašto dolazi do opsesivnih misli?

Sam pojam opsesije znači da osoba ne može da se fokusira ni na šta drugo sem na određenu misao. Mnogi ljudi imaju ovaj problem iako nemaju anksiozni poremećaj, mada sve vrste anksioznosti mogu izazvati opsesivne misli.

Opsesivne misli kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja

Opsesivne misli koje se javljaju kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OKP) su najčešće nasilne, erotske ili pak ispunjene strahom. Menjaju se u zavisnosti od situacije, ali kada se jave nemoguće ih je odagnati. Neke od opsesivnih misli su: strah od bolesti, opsesivne misli o ludilu, fokusiranje na neki seksualni akt bilo sa poznatom ili nepoznatom osobom, razmišljanje o povređivanju nekoga, potreba za organizovanošću i perfekcijom, kao i briga zbog sitnica (Da li su zaključana vrata? Da li je isključena pegla? i sl.).

Naravno, nisu sve ove misli podjednako negativne, odnosno neke od njih su neuporedivo negativnije u odnosu na druge. Dok se neke od prisilnih misli odnose na neželjene fantazije o ubistvu ili silovanju, druge su neuporedivo bezazlenije i svode se na neprestanu brigu o tome da li smo isključili peglu, ugasili cigaretu i sl. Ono što je zajedničko svim tim mislima je stres koji izazivaju, jer ih je nemoguće odagnati sve dok se ne preduzme neka konkretna radnja. Usled toga dolazi do kompulsivnog ponašanja, odnosno preduzima se određena radnja pomoću koje će se ukloniti opsesivne misli.

Osobe koje se plaše patogenih organizama imaju neprestanu potrebu za pranjem ruku, dok osoba koja se plaši da li je isključila ringlu ili zaključala vrata neprestano ustaje da proveri čak i po nekoliko puta. Opsesivne misli su posledica anksioznosti, jer anksioznost menja hemijske procese u mozgu, što znatno otežava fokusiranje na pozitivne stvari. Što više pokušavate da sprečite ovakve misli, one se sve češće javljaju, jer na taj način neprestano podsećamo mozak na njih. 

Opsesivne misli kod drugih anksioznih poremećaja

Opsesivne misli se vrlo često mogu razviti i kod drugih anksioznih poremećaja i najčešće nisu toliko opterećujuće kao kod opsesivno-kompulsivnih poremećaja. Najčešće je reč o fobijama, posttraumatskim stresnim poremećajima, kao i paničnim poremećajima.

Fobije – kod ljudi koji imaju fobije dolazi do intenzivnog razmišljanja upravo o onome čega se plaše. 

Posttraumatski stresni poremećaj – osobe su opsednute doživljenom traumom, kao i strahom da se ona ne ponovi.

Panični poremećaji,  kao i panični napadi, mogu razviti fobije vezane za zdravlje, hipohondriju, kao i opsednutost paničnim napadima.

Socijalna fobija – osobe su opsednute najgorim mogućim scenarijem koji bi im se mogao desiti u društvu.

Anksiozni poremećaj – izaziva mnoštvo briga i raznih opsesivnih misli od kojih su neke konstantno prisutne. Neprestana briga za dete, da li je u opasnosti i sl. jeste znak opsesivnih misli i anksioznog poremećaja.

Da li su sve opsesivne misli simptom anksioznog poremećaja?

Ne mogu se sve misli svrstati pod opsesivne i nisu simptom anksioznog poremećaja. Svi ponekad imamo misli koje se ponavljaju, ali ih ne možemo svrstati pod opsesivne sve dok nam ne narušavaju kvalitet svakodnevnog života. Međutim, ukoliko opsesivne misli izazivaju stres i narušavaju svakodnevnu rutinu onda je moguće da se radi o anksioznosti. Što se pre suočite sa njima lakše ćete ih se osloboditi.

Zašto opsesivne misli uporno istrajavaju?

Postoje tri ključna razloga zbog kojih prisilne misli uporno istrajavaju, a to su:

Zato što niste distancirani u odnosu na njih, jer ih shvatate bukvalno kao istinu a ne kao simptom anksioznosti.

Zato što se njima neprestano bavite, jer ih konstantno analizirate pokušavajući da ih kontrolišete.

Zato što uporno potiskujete strah umesto da se suočite sa njim.

Kako se osloboditi opsesivnih misli?

Da biste se oslobodili opsesivnih misli važno je da se oslobodite anksioznosti. Ne očekujte da će se to desiti preko noći.  Potrebno je vreme, strpljenje i konstantan rad na sebi.  Prihvatite svoje misli kao simptom anksioznosti. Prihvatite i sebe u potpunosti, odnosno prestanite da okrivljujete sebe zbog takvih misli. Ne zaboravite da one nisu pod vašom kontrolom i od vas se ne očekuje da ih kontrolišete. Ukoliko ih prihvatite, mnogo lakše ćete se izboriti sa njima. 

Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć. Uz prisustvo terapeuta mnogo lakše ćete prevazići svaku situaciju i naučiti da se izborite sa njom. 

Istina, nije jednostavno izboriti se sa prisilnim mislima, ali nije ni nemoguće. Jedini način da ih se oslobodite jeste da se distancirate od njih i da se suočite sa strahom. Problem nastaje zato što prisilne misli želite da kontrolišete i da ih na silu odagnate. Što se više trudite da ih se otarasite one su sve intenzivnije. Suočite se sa njima, prihvatite ih. Što manje kontrolišete opsesiju, ona će spontano nestati. Nemojte pokušavati da se izborite sa uznemirenošću, već joj dozvolite da vas preplavi. Verovatno ćete u tom momentu osetiti jak poriv za izvođenjem neke kompulsivne radnje kako biste neutralisali prisilne misli. Nemojte je izvoditi, a ako već ne uspete da se oduprete tom porivu ponovite vežbu i ne okrivljujte se. Vežbe izlaganja radite svakodnevno, fokusirajte se na opsesiju i dozvolite sebi da budete uznemireni. Bodrite sebe ohrabrujućim mislima – „Jeste teško, ali ću uspeti. Uznemirenost koju osećam je neprijatna, ali ne i opasna.“ I što je najvažnije, uvek budite fokusirani na sadašnji trenutak. 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here