Čak i male životinje bezopasnog izgleda mogu biti smrtonosno otrovne. Vodozemci, grupa životinja kojoj pripadaju žabe i daždevnjaci započinju svoj životni ciklus u vodi a kao odrasle jedinke nastanjuju kopno. Svi pojedinci ove grupe životinja imaju tanku vlažnu kožu kroz koju se delom obavlja disanje. Mnogi među njima imaju u koži otrovne žlezde.
Otrovne žabe spadaju među vodozemce najživljih boja. Kod nekih izgled koji podseća na dragulje predstavlja upozorenje grabljivcima da se drže na odstojanju jer su veoma otrovne. Žabe ne mogu da ubrizgaju otrov u neprijatelja, on nastaje u posebnim žlezdama i jednostavno se izlučuje u kožu. Na taj način žaba postaje veoma opasan zalogaj za svaku grabljivicu.
Otrovne žabe žive u tropskim kišnim šumama Srednje Amerike. Postoji oko 150 vrsta otrovnih žaba, mada je svega 55 vrsta zaista otrovno.
Otrovna koža
Otrov se proizvodi u tzv. otrovnim žlezdama koje se nalaze na leđima, ili razasutim po koži vodozemaca. Otrov ima odvratan ukus, čime odvraća predatore da ne jedu ove životinje. Najotrovniji vodozemci imaju kožu jarkih boja ili upadljivih šara.
Koža otrovnih žaba koje žive u prašumama Južne i Severne Amerike, luči najjači otrov među svim vodozemcima. Otrov se raspršuje kroz kožu žabe i deluje veoma brzo na nervne i mišićne ćelije predatora, uzrokujući konačno prestanak rada srca. Otrov ovih žaba koriste pripadnici plemena Čoko u Južnoj Americi za premazivanje vrhova strela. Samo jedna žaba proivede otrov dovoljan za premazivanje 50-ak strela. Otrovne žabe su malene, svega 5cm dužine i blistave poput dragog kamenja. Najotrovnija među žabama je strašna žaba, koja proizvodi do 2g otrova, a samo desetina te količine dovoljna je da usmrti čoveka.
Otrovne krastače
Sve krastave žabe imaju blago otrovnu kožu, koja odbija predatore. Među krastačama je najotrovnija džinovska krastača koja može težiti i do 2 kilograma. Otrov joj se nalazi svuda po telu, ali je posebno koncentrisan u njenoj bradavičastoj koži i u dve žlezde na ramenima (parotidne žlezde). Kada je žaba napadnuta, mlečna otrovna tečnost se raspršuje iz ovih žlezda u usta napadača, izazivajući oštećenje srca, grčeve i privremeno slepilo, ponekad čak i smrt. Čak su i jaja i punoglavci ove žabe otrovni.
Džinovska krastava žaba koja potiče iz Srednje Amerike, uneta je pre 60-ak godina u Australiju, kako bi smanjivala brojnost tvrdokrilaca koji su nanosili štete usevima šećerne trske. Ubrzo se pridošlica namnožila i raširila, pošto su prirodni predatori australijskih žaba, kao što su vodene ptiče i zmije, umirali od njenog otrova kada bi je pojeli. Interesantan je podatak da se punoglavci krastave žabe izlegu već posle tri dana.
Zlatna otrovna žaba
Otrov u svetloj koži zlatne žabe delimično nastaje od njene hrane kao što su mali zglavkari i stonoge. Mada je njen otrov smrtonosan za njene neprijatelje, ovaj otrov ima i određenu vrednost. Lekari ga ispituju u medicini kao lek za osobe koje su pretrpele srčani udar.
Jedna od najotrovnijih žaba Zlatna otrovna žaba (Phullobates terribilis) dostiže dužinu od svega 5 centimetara ali je njen otrov najmanje 20 puta jači od otrova ostalih otrovnih žaba. Sam dodir ove žabe može biti smrtonosan i za ljude. To je jedna od tri vrste žaba čiji otrov domoroci koriste za premazivanje vrhova strela. Strela se samo protrlja o žabino telo i spremna je za upotrebu. Otrov zadržava svoje dejstvo skoro godinu dana.
Briga za potomstvo
Ženka vatrene otrovne žabe brine o svojim punoglavcima sve dok se ne razviju u žabe. Ona ih prenosi na drvo i smešta ih u malim grupama (po četvoro) u male barice vode, koje se zadržavaju na biljkama. Svakodnevno ih obilazi i hrani neoplođenim jajašcima. Mladunci u ovoj fazi nisu otrovni tako da predstavljaju lak zalogaj drugim životinjama.
Otrovna žabica – jagoda
Otrovna žabica – jagoda, dobila je naziv po jarkocrvenoj boji sa plavo-crnim tačkama. Ove se žabice pomaljaju preko ivece lista bromelije, visoko u krošnjama drveća.
