Pandorina kutija je mit o poreklu – pokušaj da se objasni početak nečeg. Ljudi su oduvek želeli da znaju zašto se dešava sve što se dešava na ovom svetu. Pre nego se nauka razvila, ljudi nisu mogli da shvate kako svet funkcioniše ali su oduvek težili tome da saznaju i objasne neke prirodne pojave od kojih su zazirali. Radoznalost uvek postavlja pitanja, a kreativnost nalazi način da pronađe prave odgovore.
Postoji mnogo mitova u svim kulturama sveta koji pokušavaju da objasne nastanak ljudskih stvorenja kao i zašto postoje zle stvari poput bolesti, mržnje i rata u svetu. U mnogim pričama, ova su se zla rasprostranila jer su ljudska bića zanemarila želje bogova.
Postoji li više verzija ove priče?
Priča o Pandori i njenoj kutiji potiče iz drevne Grčke i veoma je stara. Baš iz tog razloga postoji više verzija ove priče.
U grčkoj mitologiji Pandora (u prevodu „daje sve“) je bila prva žena na Zemlji. Pre ljudi, živeli su samo besmrtnici – Bogovi i Titani. Braća, Prometej i Epimetej su bili Titani (Divovi) koji su se borili na strani Boga u ratu. Negde je navedeno da su bili rođaci Zevsa, vrhovnog boga, koji je pitao Prometeja da stvori čoveka od gline i vode (u nekim verzijama Hefest mu pomaže u ovom). Epimetej je trebalo da stvori životinje i daruje ih hrabrošću, brzinom, itd. Sve je darove dao životinjama i ništa nije preostalo za čoveka. Prometej je odlučio da napravi čoveka koji stoji pravo, poput bogova, i da mu vatru (Zevs nije želeo da vatra bude dar čoveku – negde je i navedeno da je to deo kazne). Stoga, Prometej krade vatru; negde je navedeno da uzima vatru iz Zevsove munje, negde da uzima vatru od Sunca a negde da uzima iz Hefestove kovačnice.
Većina izvora navodi da je Zevs pitao Hefesta da napravi Pandoru, prvu ženu, takođe od gline i vode, i nameravao je da to, isto, bude kazna. Pandora je od svakog boga ili boginje dobila dar, lepotu, šarm, muzikalnost ali i radoznalost i moć ubeđivanja – talenti koji mogu da se koriste i za dobro i za zlo.
Onda su Pandori dali posudu – u originalnim grčkim pričama to je bila tegla i nije postala kutija sve do šesnaestog veka nove ere. Student po imenu Erasmus koji je živeo u Roterdamu u Holandiji je preveo priču o Pandori iz Hesiodovog rada. Hesiod je bio grčki pesnik koji je živeo u osmom veku p.n.e. Erasmus je prevodio sa grčkog na latinski, koji su svi studenti, učenici, koristili u to vreme i preveo grčku reč „pithos“ koje znači tegla u latinsku reč „pyxis“ koja znači kutija. I tako je i ostalo.
Kako se mit pojavio?
Pojavio se kao objašnjenje zašto su se strašne stvari dešavale, kao što je bolest ili smrt. Kao i u svakom mitu o početku, i u ovom su ljudi živeli u svetu bez briga – sve dok se ova kutija nije otvorila (pandan jabuci u rajskom vrtu), koja je sadržala bolesti za ljudsku vrstu. Zevs je znao da Pandora neće moći da zauzda svoju radoznalost i da će je otvoriti baš zato jer joj je rekao da to nikako ne sme da radi.
I mnogi drugi mitovi, takođe, objašnjavaju bolesti sveta tako da su uzrokovane od strane ljudi zbog neposlušnosti prema željama bogova. Postoje verzije koje čak objašnjavaju da je kutija bila poklon koji je sadržao mnoge dobre stvari za ljudsku vrstu, a kojima je Pandora dozvolila da pobegnu iz kutije i odlete zauvek, hvatajući samo Nadu.
Čak se i o tome diskutovalo među učenjacima, nisu se svi slagali da je namena nade u kutiji bila za više dobro – već da je Zevs smatrao zlom – u suprotnom je ne bi stavio u teglu zla. Drugi veruju da je Zevs malo omekšao, popustio pa stavio nadu unutra kao dar kako bi pomogao ljudima u teškim vremenima koje mogu da donesu oni drugi „darovi“.
Šta to nama danas označava?
Danas Pandorina kutija predstavlja izvor problema i poteškoća. Kada kažemo da se otvorila Pandorina kutija, koristimo to kao metaforu za značenje da ne znamo u šta se upuštamo; ponekad kada ne znamo kakav ishod može da ima nešto što smo započeli, i kakve posledice mogu da imaju akcije koje preduzimamo.
