Patrijarh Pavle (Gojko Stojčević) bio je 44. vrhovni poglavar srpske pravoslavne crkve u periodu od 1990. godine do 2009. godine. Rođen je 11.09.1914. u mestu Kićanci, a umro 15. 11.2009. u Beogradu. Živeo je baš onako kao što je i druge saavetovao da žive, sam je sebi kuvao, šio je i popravljao obuću. Nije mu bio stran nikakav fizički posao. Gde god bi se ukazala prilika išao bi peške, vozio se gradskim prevozom, delio sudbinu sa milionima svojih sunarodnika.
Puno ime i titula
Puno ime i titula bili su mu: Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin g. Pavle.
Gojkovo detinjstvo
Patrijarh Pavle se rodio kao Gojko, sićušna i mala beba, nežnog zdravlja. Roditelji Stefan i Ana su mislili da neće preživeti, a takvo zdravlje pratilo ga je kroz celi život. Gojko je već sa tri godine ostao bez oca. Otac Stefan je otišao u Ameriku da radi. Tamo se razboleo od tuberkuloze i došao kući, gde je ubrzo i umro. Majka Ana se preudala. Rodila je tri ćerke ali posle rođenja treće, umrla je.
Gojko je ostao sa bratom Dušanom, bakom Dragom i tetkom, očevom najstarijom sestrom. Tetka ga je odgajala pored svoje ćerke. Pošto je smatrala da je Gojko slabašan i lošijeg zdravlja nije ga terala da radi već ga je poslala na školovanje.
Školovanje Patrijarha Pavla
Osnovnu školu, od četiri razreda, završio je u Kićancima. Jedno leto je proveo u Manastiru Orahovica gde se pripremao za dalje školovanje u Tuzli. Tamo je završio nižu gimnaziju, a za to vreme živeo je kod strica koji je imao desetočlanu porodicu. Nakon niže gimnazije pohađao je Četvrtu mušku u Beogradu. Posebno je voleo prirodne nauke. Od predmeta najbolje su mu išli matematika i fizika. Iz veronauke je bio slab, imao je dvojku ali rodbina je uticala na to da upiše bogosloviju, što je on i učinio.
Bogosloviju je završio u Sarajevu, gde se školovao od 1930. do 1936. godine. U školi je zapažen po pevanju, kao dobar pojac. Bio je drugi tenor. Dok se školovao živeo je u internatu bogoslovije. Za to vreme njegov brat Dušan postao je obućar i oženio se, a Gojko je preko leta odlazio kod tetke i bavio se poljoprivredom.
Nastavak školovanja u Beogradu
Od 1936. godine boravio je u Beogradu, gde je upisao Bogoslovski fakultet.
Pored Bogoslovskog fakulteta išao je uporedo i na Medicinski fakultet ali je stigao samo do
druge godine, a bogosloviju je završio celu. Bio je oduševljen naučnicima koji su verovali u Boga.
U Beogradu je dočekao i II Svetski rat. Bio je mobilisan u sanitet, da bude bolničar, sve do kapitulacije. Nakon toga se vratio u svoje rodno mesto, a zatim pobegao u Srem gde je radio na građevini kako bi preživeo. Međutim to mu nije prijalo jer je bio slabog zdravlja. Njegov drug Jelisej Popović koji je bio iguman manastira Svete Trojice pronašao ga je potpuno iscrpljenog i pozvao ga da dođe u manastir Svete Trojice i on dve godine ostaje u tom ovčarsko – kablarskom manastiru, od 1942. do 1944. godine. Za to vreme njegovog brata Dušana ubile su ustaše.
Na mestu veroučitelja
Kao veroučitelj zaposlio se 1944. u Banji Koviljači u centru za izbeglu decu iz Bosne. Tamo se razboleo jer je skočio u reku kako bi spasao jedno dete. Lekari su govorili da je tuberkoloza i davali mu tri meseca života. Tada odlazi u manastir Vujan gde je uspeo da se izleči.
U toku 1945. godine sa bratstvom iz manastira seli se u manastir Blagoveštenje. Tamo je bio iskušenik i jedini koji je završio Bogoslovski fakultet. U tom manastiru je zamonašen 1948. godine i dobija monaško ime Pavle, po apostolu Pavlu.
U manastiru Rače bio je šest godina, od 1949. godine do 1955. godine. Sa njim prešli su još neki monasi iz Blagoveštenja.
U prizrenskoj Bogosloviji sv. Kirilo i Metodije bio je veroučitelj 1950/51.
Godine 1954. postao je jeromonah, u toku iste godine postao je protosinđel, a arhimandrit 1957. godine.
Postdiplomske studije u Atini
Mada nevoljno, ali kao dobar monah, veran crkvi biva upućen u Grčku na postdiplomske studije. U Atini na Bogoslovskom fakultetu bio je od 1955. do 1957. godine. Profesori, episkopi, sveštenici ali i verni narod Grčke sa kojima je Pavle svakodnevno bio u kontaktu, ostao je zadivljen ličnošću tog sićušnog srpskog monaha. U to vreme ispunila mu se i jedna njegova velika želja: na Vaskrs 1957. godine otišao je na hodočašće u Svetu zemlju.
Episkop raško – prizrenski
Za episkopa raško – prizrenskoj izabran je 29.05.1957. godine a posvećen je 21. 09.1957. u beogradskoj Sabornoj crkvi. Iste godine 13.10. ustoličen je za episkopa raško – prizrenskog u prizrenskoj Sabornoj crkvi. Tamo je gradio nove crkve i popravljao stare.
Doktor bogoslovlja
Zvanje počasnog doktora bogoslovlja dobio je 1988. od beogradskog Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh srpski
Patrijarh srpske pravoslavne crkve postao je 01.12.1990. godine. Sutradan je ustoličen u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tu svečanu ceremoniju obavilo je dvanaest episkopa, dvanaest sveštenika i trinaest đakona. U Beograd je doneo svoje lične stvari i krevet, običan gvozdeni ram na koga su bile navarene četiri noge i preko njega postavljene daske. Spavao je umesto na dušeku, na platnenoj vreći koja je bila ispunjena šuškom kukuruza. Jastuk nije koristio.U Patrijaršiskom dvoru izabrao je najmanju sobu i nastavio daživi baš onako skromno kao i do tada.
Dela Patrijarha Pavla
Patrijarh Pavle bavio se i naučnim radom. Objavio je monografiju o manastiru Deviču 1989. U Glasniku srpske pravoslavne crkve od 1972. objavljivao je studije iz Leturgike. Autor je mnogih bogoslužbenih knjiga u izdanju Sinoda.
Godine 1993. u Beogradu je pokrenuo Akademiju za umetnost i konzervaciju. A 2002. veronauka je vraćena u škole, kao i Bogoslovski fakultet u okviru Beogradskog fakulteta, koji su izbacile kumunističke vlasti 1952. godine.
Lečenje na Vojnomedicinskoj akademiji
Zbog povrede kuka, prilikom pada u svojim odajama, primljen je na Vojnomedicinsku akademiju u decembru 2005. godine. Brzo se oporavio od te povrede i vratio u svoju Patrijaršiju. Međutim, 2006. godine opekao se vrelom vodom prilikom kupanja i opet se našao na Vojnomedicinskoj akademiji. Srećom i od toga se brzo oporavio. Ali 2007.godine zbog upale pluća ponovo je primljen na VMA. Tu ostaje dve godine, sve do smrti.
Patrijarh koga su svi voleli
„Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, а samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, а samo se on raduje.“ – To su bile reči koje je Patrijarh Pavle rekao za života, a čitane su na njegovoj sahrani. I, zaista, on je i bio čovek za kojim je ceo svet plakao. Patrijarh kojeg su svi znali i voleli.
Citati Patrijarha Pavla
Patrijarh Pavle ostavio nam je mnoge poučne citate, mudre misli i izreke. Evo nekih:
„Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.“
„Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.“
„Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.“
„Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.“
„Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.“
„Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.“
„Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život“.
