Promene koje su poslednjih godina, pa i decenija, prisutne u poljoprivrednoj proizvodnji uticale su na to da je sve manje poljoprivrednika zainteresovano za pčelarstvo. Sa druge strane, za ovu delatnost su sve više zainteresovani radnici, službenici i intelektualci koji svoje slobodno vreme ispunjavaju druženjem sa pčelama i koji su našli interes u bavljenju pčelarstvom, bilo da je reč o hobiju ili o izvoru prihoda. Takođe, pčelarstvom se u poslednje vreme veoma često bave penzioneri.
Ipak, ne postoji nikakva dilema u vezi tvrdnje da je sa pčelama najbolje zbližiti se u mladosti. Prednosti ranog početka bavljenja pčelarstvom su brojne. Pre svega, rani dodir sa pčelama najčešće dovodi do situacija gde se razvija ljubav čoveka prema ovom vrednom insektu, a interesovanje i privrženost pčelama u najvećem broju slučajeva ostaju prisutne do kraja života.
Ako želite da počnete da se bavite pčelarstvom, imajte na umu da ova delatnost nije preporučljiva za svakog. Tu se u prvom redu misli na ljude koji su alergični na pčelinji otrov i kod kojih ubod pčele može da izazove čak i fatalne posledice ako se ne reaguje na vreme. Procene su da je između 10-15 odsto ljudi alergično na pčelinji ubod.
Da li osoba alergična na pčelinji otrov sme da bude pčelar?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Potrebno je konsultovati se sa lekarom imunologom koji će detaljnije ispitati situaciju i dati odgovarajući savet. Međutim, čak i ako lekar konstatuje da osoba sme da se bavi pčelarstvom, alergični pčelar će morati da se striktno pridržava mera opreza i saveta lekara.
Obavezno treba da nosi zaštitne rukavice, mreže, šešire, kombinezone, kako bi se mogućnost ujeda svela na minimum, kao i da pre nego što krene na pčelinjak popije antihistaminski lek (ima puno različitih vrsta na tržištu, na primer cetirizin ili pressing). Takođe, obavezno je imati pri ruci injekcije adrenalina, koje su napravljene tako da ih i najveći laik može na vrlo jednostavan način dati sam sebi u slučaju jake reakcije na ubod. Problem je što su ove injekcije jako skupe, ali su neophodne. Sa druge strane, takva injekcija se koristi u slučaju jače rekacije, pa je velika verovatnoća da je nikada nećete ni potrošiti.
Pčelarstvo kao hobi ili kao izvor prihoda
Ljudi koji se pčelarstvom bave iz hobija obično se ograničavaju na broj društava koja mogu da proizvedu količinu meda dovoljnu da se podmire sopstvene potrebe i eventualno potrebe prijatelja, komšija ili rođaka za ovom zdravom namirnicom. Kategorija pčelara rekreativaca obično ima ograničen broj košnica koje drži na jednom stalnom mestu, bez seobe.
U drugu kategoriju spadaju ljudi kojima je pčelarstvo dodatno zanimanje i koji u pčelarenju nalaze interes u vidu dodatnih prihoda za popunjavanje budžeta. U ovoj grupi najbrojniji su penzioneri.
Treća, najmanje brojna kategorija pčelara jesu poluprofesionalci i profesionalci koji ulažu puno vremena, truda i novca u pčelarstvo i čiji izvor prihoda najvećim delom dolazi iz prodaje meda i drugih pčelinjih proizvoda.
Neophodno znanje za početak bavljenja pčelarstvom
Da bi neko bio uspešan pčelar, mora da bude jako uporan u sticanju, kako praktičnog, tako i teorijskog znanja iz ove oblasti, jer u današnjim uslovima velikog zagađenja životne sredine uopšte nije pametno oslanjati se isključivo na prirodne uslove. Nestajanje bogatih prirodnih izvora pčelinje paše, i masovna primena hemijskih sredstava u zaštiti poljoprivrednih kultura jako otežavaju posao pčelarima, naročito u oblastim gde je poljoprivredna proizvodnja jako razvijena.
Drugi problem koji se ne može rešiti laički i za koji je potrebno određeno znanje iz oblasti pčelarstva jesu pčelinje bolesti i paraziti.
Međutim, ove činjenice ne treba da budu obeshrabrujuće za potencijalne pčelare, jer se ovakvi problemi, uz odgovarajuće znanje i edukaciju mogu rešiti. Osim toga, treba imati na umu da u našim krajevim priroda ipak još uvek nije toliko zagađena pesticidima i drugim otrovima iz hemijskih sredstava, i da je naše podneblje daleko povoljnije za pčelarenje nego što je to slučaju u dobroj većini drugih evropskih zemalja.
Početna ulaganja
Ukoliko planirate da se bavite pčelarstvom, morate da budete spremni na značajna početna ulaganja u košnice, rojeve i neophodnu opremu. Međutim, treba da znate da se ta ulaganja veoma brzo isplate.
Iskusni pčelari savetuju da treba početi sa 2-3 košnice, kako bi se izbegli eventualni veći materijalni gubici koji mogu nastati kao posledica nedovoljnog znanja i praktičnog iskustva ili izuzetno loših vremenskih uslova za pčele u godini kada ste počeli.
Prekretnica u povećanju ulaganja nastaje posle 3-4 godine sa nekoliko pčelinjih društava. Kada se bez većih problema broj društava ustali na 10-20, onda se rizik drastično smanjuje i proširenje pčelinjaka je znatno lakše.
