Naslovna Saveti Zdravlje Perfekcionizam je zapravo bolest – da li ste znali?

Perfekcionizam je zapravo bolest – da li ste znali?

241
0

Često ćete čuti za nekoga da kaže za sebe da je perfekcionista. Ljudi greše kada ovom pojmu daju pozitivnu konotaciju. Uglavnom kada se pomene pojam „perfekcionizam“ podrazumeva se da smo vredni, radni, savršeni. To svakako nije moguće jer niko nije savršen. Savršenstvo ne postoji. Perfekcionizam nije pozitivna osobina! Vrlo često smo u situaciji da čujemo da se o nekome priča kao o perfekcionisti u pozitivnom kontekstu. Perfekcionizam se pogrešno shvata kao način koji će nam pomoći da ostvarimo svoje ciljeve.

Često se dešava da tokom života perfekcionizam pokaže i onu drugu ružniju stranu. Kao mladi možda donekle i možemo da se nosimo sa perfekcionizmom. Problemi nastaju kasnije kada dolazi do povećanih zahteva na raznim životnim poljima. Ma koliko se trudili da sve što radite radite maksimalno uspešno, nikada nećete biti u potpunosti zadovoljni. A to je put koji vodi u stres i koji može ozbiljno da naruši naše samopouzdanje.

Razlika između zdravog i nezdravog perfekcionizma

Perfekcionizam se deli na zdrav i na nezdrav. Zdrav perfekcionizam je adaptivni, a nezdrav je disfunkcionalni. Zdrav perfekcionizam podrazumeva postavljanje visokih standarda. Odgovoran i savestan rad sa željom da se postigne određeni cilj. Nakon ostvarenja tog cilja, čovek je ponosan, zadovoljan i srećan. Zatim postavlja sebi nove ciljeve. Iz toga proizilaze novi napori i nova dostignuća.

Nezdrav tj. disfunkcionalni perfekcionista sebi postavlja nerealno visoke ciljeve. Pri tom je preokupiran greškama iz prošlosti. Strepi od svakog novog pokušaja. Uvek je pun nedoumica. Vrlo često loše procenjuje svoje sposobnosti. A kada pogreši danima će se loše osećati zbog toga i biti kivan na sebe. Uvek je u grču da ne pogreši nešto, tako da je u stanju danima da radi na istom zadatku. Perfekcionisti imaju silnu želju za uspehom koja im postaje opsesija. Čak i najmanja greška ih vodi ka odustajanju zbog čega se osećaju veoma loše. Disfunkcionalni perfekcionisti imaju problem sa samopoštovanjem i kod njih je prisutan nizak nivo samopouzdanja.

Perfekcionizam je oduzimanje sopstvenog prava na grešku

Svi ljudi koji za sebe smatraju da su perfekcionisti imaju zajedničku osobinu. A to je oduzimanje prava na grešku. Smatraju da ako greše, ne vrede. Nisu dostojni pažnje a njima je jako bitno mišljenje drugih ljudi.

Oni imaju iracionalnu ideju da moraju biti savršeni u svemu što rade. U protivnom, neće biti dovoljno voljeni, poštovani, uvažavani. Dokazano je da ljudi koji sebe smatraju perfekcionistima, stalno žive u grču zbog mišljenja drugih ljudi. Njima je (verovatno podsvesno) bitnije šta će okolina reći, nego kako se oni zaista osećaju. Činjenica je da se kriterijumi savršenosti razlikuju od čoveka do čoveka. Ne postoji ni jedno univerzalno pravilo o tome šta je to savršeno u bilo kojoj sferi života i rada.

Savršenstvo kao uverenje koje nam je usađeno od detinjstva

Psiholozi tvrde da uzrok perfekcionizma leži u ranom detinjstvu. Tada smo usvojili neke obrasce ponašanja kojima i danas robujemo. Ako spadate u kategoriju onih koji su tokom odrastanja stalno slušali roditeljske poruke „Ili radi kako treba, ili nemoj raditi.“ „Važno je biti prvi u svemu!“ „Daj sve od sebe i pobedićeš“… i dr. Verovatno je da kod vas preovlađuje disfunkcionalni perfekcionizam.

Roditelji su nas vaspitavali najbolje što su umeli i sa najboljim namerama. Na tim roditeljskim porukama dete formira sliku o sebi kao o manje vrednom, nedovoljno dobrom, nedovoljno uspešnim, smotanim. Kasnije tokom života ti ljudi postavljaju sebi jako visoke kriterijume. Na taj način žele da eliminišu doživljaj lične neadekvatnosti. Tako zapravo nastaje perfekcionizam. Održava se stalnim insistiranjem na idejama o savršenosti koje su najčešće iracionalne.

Niko nije savršen, ne trudite se ni vi da budete

Perfekcionisti ne dozvoljavaju sebi da naprave grešku. Oni se zapravo plaše i svake potencijalne greške. Zbog toga vrlo često ostaju pasivni i ništa ne preduzimaju. Neretko se dešava da postanu i agresivni tako što odgovornost za učinjenu grešku prebacuju na druge. Oni nikada nisu krivi i ne priznaju svoju krivicu. To rade iz straha od odbačenosti i straha da bi mogli ostaviti na okolinu loš utisak. A to im nikako ne ide u prilog. Oni se hrane pohvalama koje pristižu sa strane, čak i od ljudi koji su im totalno nebitni u životu.

Ljudi koji imaju izražene perfekcionističke sklonosti često odlažu obaveze. To ne rade zbog lenjosti već iz straha da ne urade pogrešno. Oni na svaku grešku gledaju kao na nešto katastrofalno a to im dodatno urušava samopouzdanje i samopoštovanje. Uvek kada se upuste u neki posao obavljaju ga sa grčem u stomaku. Neprestano sebi nameću pitanje – Šta će drugi reći? Karakteristično za perfekcioniste je da se najpre plaše da neće uspeti, da će pogrešiti. A nakon obavljenog posla prebacuju sebi da su mogli i bolje.

Odustanite od perfekcionizma

Svako odustajanje od perfekcionizma život čini srećnijim i poboljšava ga. Promenite način razmišljanja i ugao gledanja. Shvatite da su greške sastavni deo života. Odustanite od kriterijuma savršenosti. Dopustite sebi rizik u pravljenju grešaka. Svaka greška koju realno sagledate pre će vas dovesti do cilja. Ne osudjujte sebe i ne podcenjujte svoj rad i trud. Ne zaboravite da je bolje i pogrešiti nego uopšte i ne pokušavati. I što je najvažnije ne zaboravite da je perfekcionizam siguran put u depresiju. Vaša komplikovana perfekcionistička filozofija će vas dovesti do depresivnih reakcija. A to sigurno ne biste voleli, zar ne?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here