Istraživali smo za vas veliki broj klinika i ordinacija i došli do informacije da se abortusi u najvećem broju u Srbiji rade u dnevnim bolnicama dve najveće ginekološke bolnice u Srbiji i u četiri najveće privatne klinike i ordinacije u Beogradu.
Tako smo i došli do mr. sci. dr Miloša Radovića, načelnika dnevne bolnice GAK Višegradska, Kliničkog Centra Srbije koji već 15 godina u kontinuitetu svakodnevno radi u dnevnoj bolnici od kojih je zadnjih 8 godina i načelnik iste, što ga svrstavu u red ginekologa sa najviše urađenih ovih intervencija na teritoriji naše zemlje u poslednjih 15-ak godina!
Obavili smo veoma interesantan razgovor sa dr. Radovicem i dobili odgovore na pitanja vezana za prekid trudnoće o kojima se inače ne priča i ne zna dovoljno!
Koje su zakonske regulative vezane za prekid trudnoće u Srbiji?
Prekid neželjene trudnoće, na zahtev trudne žene, jedna je od najčešće izvođenih ginekoloških intervencija. U republici Srbiji, regulisan je Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama. Prema ovom zakonu, kao što je već naznačeno, prekid trudnoće moguće je izvršiti samo na zahtev trudne žene. Ako je u pitanju lice mlađe od 16 godina neophodna je pismena saglasnost roditelja ili staraoca koji moraju biti u pratnji pacijenta da bi se intervencija uradila.
Do kada se sme raditi intervencija?
Prekid neželjene trudnoće-abortus, na zahtev trudnice, moguće je izvršiti do desete gestacione nedelje.
Izuzetno, moguće je uraditi intervenciju i nakon desete nedelje gestacije, ali samo kada za to postoje opravdane medicinske indikacije i ako ima odluku konzilijuma za prekide odmakle trudnoće KGA UKCS (ako je ugrožen život trudnice, ako pacijentkinja Ima teska psihijatrijska oboljenja, kada su dijagnostikovane teške anomalije kod ploda ili je do trudnoće došlo izvršenjem krivičnog dela)
Što je trudnoća starija, povećeva se i rizik od mogućih komplikacija, tako da bi neko idealno vreme za ovu intervenciju bilo između 7.i 8.nedelje trudnoće. Kada žena posumnja na neželjenu trudnoću treba se što pre obratiti svom ginekologu.
Najčešća metoda prekida trudnoće koju dr. Radovic preporučuje je aspiraciona vakum kiretaža, koja se (ukoliko je klinika dobro opremljena sa vakum instrumentima) sa visokim procentom uspeha koristi u ginekologiji preko 40 godina. Uz adekvatnu opremljenost ordinacije instrumentima (aspiracione kanile), apsolutno je neophodno i da je ginekolog dobro upućen u tehniku aspiracionog prekida trudnoće! Aspiraciona metoda se kod viserotki može sa velikim uspehom uraditi i ranije –već u petoj ili šestoj nedelji graviditeta.
Kako se pripremiti za abortus?
Kada žena donese odluku o prekidu neželjene trudnoće obraća se ginekologu. Ginekolog obavlja razgovor sa pacijentkinjom vezan za njeno opšte zdravstveno stanje i neka eventualna prethodna ginekološka oboljenja. Takođe tokom razgovora biće joj predočen postupak intervencije kao i rizici i moguće komplikacije koje sama ta intervencija nosi. Od analiza je potrebno da ima nalaz krvne grupe i Rh faktora. Pre intervencije radi se i ginekološki pregled sa ultrazvukom kako bi se utvrdila tačna starost trudnoće.
Postupak izvođenja intervencije
Kada je žena sigurna u svoju odluku o prekidu trudnoće i informisana o proceduri i rizicima, potpisuje saglasnost za izvođenje intervencije. Na sam dan intervencije, 6h pre intervencije nije dozvoljno uzimanje hrane i pića a neposredno pre intervencije potrebno je da isprazni mokraćnu bešiku.
Intervencija se radi u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. Sama intervencija traje u proseku oko 10minuta. Može se raditi pod kontrolom ultrazvuka ili bez. Upotreba ultrazvuka omogućava da se nakon intervencije potvrdi da nema zaostataka ovularnog tkiva (rezidua) i da je šuplina materice prazna. Poštuju se sve mere asepse i antisepse i u šupljinu materice se plasiraju instrumenti kojima se uklanja ovularno tkivo.
Koji je najbezbedniji metod za izvodjenje abortusa?
Savet dr Radovića na ovo najbitnije pitanje je da se sama intervencija radi sto manje kiretama a sto vise sa vakum kanilama koje poštedjuju unutrasnjost materice od dodatnog povredjivanja (“grebanja”). Vakum aspiracija je atraumatska i ima mnogo manje postoperativnih komplikacija od kiretaže samo kiretama!
Oporavak
Nakon završene intervencije pacijentkinja istog dana odlazi kući. Savetuje se pacijentkinji da tog dana miruje, kako bi oporavak bio što brži i lakši. Uobičajeno je da se javi tup bol pri dnu stomaka koji će se spontano povući 4-8h nakon završene intervencije a po potrebi žena može uzeti i analgetik koji će kupirati bol. Takođe može se javiti i blago oskudno krverenje (rozikasto-sukrvičavi iscedak) koje traje najduže do sedam dana od intervencije i ukoliko je oskudno to ne trebe puno da brine pacijentkinju.
Pacijentkinja se vraća svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima već sutradan. U toku intervencije se ordiniraju antibiotici koje je potrebno da pacijentkinja nastavi da uzima i nakon završene intervencije jer se time značajno smanjuje rizik od nastanka infekcije i komlikacija koje infekcija nosi sa sobom. Nakon 8-12 dana od intervencije potrebno je javiti se svom ginekologu na kontrolni ultrazvučni pregled a po potrebi ( u slučaju jačeg krvarenja, bolova ili povišene T), i ranije. Druga UZ kontrola se obavlja 20-30 dana posle intervencije. U slučaju da menses ne dodje a prošlo je vise od 45 dana od abortusa, takodje vam je potrebna kontrola kod lekara koji vam je obavio intervenciju.
Moguće komplikacije
Komplikacije svakog prekida trudnoće najviše zavise od ova 4 faktora:
- starosti trudnoće u kojoj se radi intervencija,
- tehnike kojom se procedura izvodi,
- instrumenata za abortus kojima ordinacija raspolaže
- i na kraju naravno, od iskustva i staža samog ginekologa koji izvodi intervenciju.
Najmanji broj komplikacija nastaje ako se intervencija izvodi između 6 i 8. nedelje gestacije. Sa daljim rastom trudnoće povećava se i rizik od komplikacija.
- Obilno krvarenje (1 na 1000 abortusa)
- Produženo krvarenje (5-7 na 1000 hirurških abortusa)
- Produženo krvarenje (15-20 na 1000 medikamentnih abortusa)
- Povreda materice (1-4 na 1000 abortusa)
- Povreda grlica materice (10 na 1000 hirurških abortusa)
- Neuspešni prekid trudnoće (4-8 na 1000 medikamenitih abortusa)
- Neuspešni prekid trudnoće (2-5 na 1000 hirurških abortusa)
Kada je u ptanju sama tehnika izvođenja, najmanje komlplikacija se sreće kod vakum aspiracione kiretaže, koja se u današnje vreme u svetu, ali i po većim ordinacijama u Beogradu smatra intervencijom izbora. Treba odabrati dobro opremljenu ordinaciu u kojoj su lekaru na raspolaganju svi potrebni instrumenti za izvodjenje svih tipova abortusa. ( dilatatori veličina od 3 do Hegar 12, histerometar, kirete, cangle, abort kljesta, i sve vrste i veličine vakum aspracionih kanila (plastičnih i metalnih) kao i moderan i jak aspirator i UZ aparat.
Neke od mogućih komplikacija su: obilno produženo krvarenje, zaostatak rezidue nakon pobačaja, infekcija , povrede grlića, povrede materice, neuspešni prekid trudnoće, nastanak priraslica između zidova materice.
Komplikacija sa kojom se relativno često susrećemo (11 na 1000 hirurških abortusa) jeste zaostajanje ovularnog tkiva (rezidua) u materici nakon obavljene intervencije. Simptomi i znaci se kod pacijentkinje javljaju nekoliko dana nakon prekida u vidu bolova u donjem delu stomaka, krvarenja I povišene telesne temperature. Ako primeti takve simpotome potrebno je da se pacijentkinja što pre javi svom ginekologu koji će ultrazvučnim pregledom potvrditi postojanje rezidualnog tkiva u materici. Ovaj problem se rešava rekiretažom, odnosno ponovaljanjem intervencije.
Jedna od mogućih komplikacija jeste i zapaljenje materice, jajovoda I jajnika. Češće se javlja kod žena koje su pre same intervencije imale neku nelečenu vaginalnu infekciju ili infekciju grlića materice ili sa zaostalom reziduom. Ako dođe do ovakvih komplikacija kod pacijentkinje se obično javlja povišena telesna temperature, preko 38o C a ovakvo stanje rešava se primenom antibiotika širokog spektra dejstva. Bitno je naglasiti da se rizik pojave ove komplikacije smanjuje na minimum zahvaljujući profilaktičkoj primeni antiobiotika i probiotika nakon intervencije.
Sve navedene komplikacije su adekvatnom tehnikom izvođenja intervencije, iskustvom ginekologa koji radi intervenciju i primenom savremenih aparata (upotreba UZ aparata u toku intervencije) kao i odgovarajuće terapije svedeni na minimum. Ako ipak nakon ove intervencije primetite obilnije krvarenje, temperaturu, jače bolove, nesvesticu, javite se što pre nadležnom ginekologu.
Abortus nije metoda kontracepcije! Pacijente treba upoznati sa svim raspoloživim metodama kontracepcije i posavetovati ih kako da se u budućnosti zaštite od neželjene trudnoće.
Na kraju načelnik dnevne bolnice KGA UKCS, dr. Radović naglašava da je apsolutno najlepši deo posla svih ginekologa vodjenje trudnoće i porodjaj! Svaki ginekolog je presrećan ukoliko pacijentkinja odustane od prekida trudnoće i odluči da rodi!
Autor: dr M. Nastasovic
Odgovori: mr sci med dr M. Radovic
