Naslovna Istorija Vremeplov Rimljani koracima izmerili čitavo carstvo – Svi putevi vode u Rim

Rimljani koracima izmerili čitavo carstvo – Svi putevi vode u Rim

91
0

Još su stari Rimljani, pre više od dve hilјade godina, došli na zamisao da izmere to svoje ogromno carstvo. Putevi nastali u doba drevnog Rima, ukupne dužine oko 100 000 km, smatraju se jednim od najveličanstvenijih i najtrajnijih građevinskih dela. Današnja mreža puteva u Italiji u velikoj meri se zasniva na toj antičkoj putnoj infrastrukturi.

Geografi su počeli da u geografske karte ucrtavaju lјudska naselјa, a geodeti da mere rastojanja između njih. Nјihov zajednički rad trajao je oko tri decenije. Najzad se pojavio dugačak svitak sa svim putevima koji vode u Rim, prestonicu velikog carstva. Gradovi su predstavlјeni kao dve male kuće, a cik-cak linije prikazivale su put od jednog do drugog konačišta.

Onaj ko je želeo da krene na putovanje mogao je odmah da vidi koliko mu dana treba da bi stigao od Sparte do Argosa ili od Argosa do Korinta.

Tako je kopno rimskog carstva izmereno koracima, što nije bio nimalo lak posao. Šta, međutim da se učini sa morem? Kako da se u njemu odredi put?

Među sačuvanim kartama toga doba najpoznatija je Tabula Peutingeriana koja je tek 1507 g. pronađena u Augsburgu.

Uporednici i podnevci

Želeći da pomogne pomorcima geograf Marin Tirski prvi je (koliko se zna) u geografsku kartu ucrtao mrežu uporednika i podnevaka (dve različite grupe zamišljenih linija koje zajedno čine geografsku mrežu, koja obmotava čitavu Zemljinu loptu). Ove linije postoje, naravno, samo na karti, na moru ih nigde nema, ali bez njih bi se pomorci znatno teže snalazili. Svet poznat Rimlјanima postajao je sve veći.

Rimljani su mislili su da ne postoji ostrvo Britanija, da su sve priče o njemu, pa čak i njegovo ime – obične izmišlјotine, plod bujne mašte pripovedača. A onda je njihov vojskovođa Julije Cezar dva puta – 55. i 54. godine pre naše ere dolazi s vojskom na to ostrvo za koje su mnogi smatrali da ne postoji. Iako je Cezar prilikom ovih pohoda ostvario veliki uspeh, on nije uspeo uspostaviti trajnu rimsku vlast ili prisustvo u Britaniji. Usprkos tome, ovaj događaj imao veliku važnost s obzirom da je Britansko Ostrvo otada stupilo u trajni kontakt s antičkim svetom, odnosno otada počinje njegova pisana istorija.

Rimlјani su verovali da je Okean granica sveta, da iza njega više ničega nema. Hteli su da Okean postane i granica Rima. Upravo jedan njihov geograf Strabo, dolazi na pomisao da i iza Okeana leži neko kopno. Moreplovac po imenu Juba opremio je brodove i uputio se da traži tu nepoznatu zemlјu.

Oblak kao zastava

U Okeanu je otkrio Kanarska ostrva i na njihovim obalama ugledao kokosove palme. Iznad vrha vulkana Tenerife lebdeo je oblak nalik na zastavu, kako je sam zapisao. Plovio je od jednog do drugog ostrva tražeći lјude, ali je naišao samo na tragove napuštenih naseobina. Na sve strane dočekuju ga lavežom psi koji su čuvali opustele kolibe. Po psima je ovo ostrvlјe i dobilo ime, jer se pas na latinskom kaže kanis. Juba je zaklјučio da su i na Kanarskim ostrvima živeli lјudi i da su, iz nepoznatih razloga, morali da odu sa njih.

A šta se nalazi iza ovog kopna? Ima li druge zemlјe?

Rimski filozof i pisac Seneka zabeležio je: „Doći će vreme kada će Okean raskinuti svoje okove i Zemlјa se otkriti u svoj svojoj veličini, i iz mora će se pojaviti nove zemlјe…“ Geograf Strabo počeo je da razmišlјa i o tome da li je Zemlјa izgledala uvek onako kao što su je videli on i njegovi savremenici. Došao je do zaklјučka da je morska obala nekada bila drukčija. Gde je bio grad, došlo je more. Vatra vulkana podizala se iz dubine ostrva. Tako je nastala Sicilija.

Piramide u Gizi

Strabo je proučavao krečnjak od koga su sagrađene piramide u Gizi i otkrio da je taj kamen sastavlјen od sićušnih morskih školјki i puževa. Tokom više hilјada godina oni su padali na morsko dno i taložili se. Kasnije se dno izdiglo iz vode i postalo kopno.

Stari Rimlјani su bili više zaiteresovani za vojnička osvajanja nego za istraživanje novih krajeva u svetu koji ih je okruživao, ali su, i pored toga, tokom ratnih pohoda dolazili do zanimlјivih otkrića.

Jednu takvu ekspediciju vodio je Elijus Galus (drugi prefekt rimskog Egipta) 25. i 24. godine pre naše ere po Arabijskom poluostrvu. Galus nije uspeo u nastojanjima da zauzme Marib, značajni trgovački centar Arablјana, pa, iako je proputovao kroz mnoge nepoznate krajeve i o njima ostavio podatke, njegov poduhvat ocenjen je kao potpuni neuspeh.

Zanimlјivo je da je Svetonije Pulinus 42. godine naše ere prešao preko Atlasa isklјučivo radi istraživanja i da je njegova ekspedicija stekla mnogo više priznanja od Galusove.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here