Naslovna Saveti Roditeljstvo Sa kojim se brigama suočavaju tinejdžeri?

Sa kojim se brigama suočavaju tinejdžeri?

92
0

Sa kojim se brigama suočavaju tinejdžeri? Mnogo ih je. Tinejdžerske godine su vreme brzog rasta i promena, fizički, mentalno i društveno. Za neke tinejdžere promena može biti zastrašujuća, dok drugi to shvataju kao svoj napredak.

Takođe, tinejdžeri često moraju donositi rane odluke o školskim predmetima, studiranju, karijeri i poslu. U stvari, mnogi tinejdžeri osećaju da ocene u školi odlučuju o celoj njihovoj budućnosti i to je zaista veliki pritisak.

Ako uobičajenim tinejdžerskim problemima dodate ekonomske promene, sigurnost posla, globalizaciju i mentalno zdravlje, nije iznenađujuće što se vaše dete ponekad oseća prilično zabrinuto. Ono još uvek nije dovoljno zrelo da se nosi sa tim i deluje izgubljeno i uplašeno.

Nacionalno istraživanje mladih od 15 do 19 godina utvrdilo je da su glavne brige tinejdžera sledeće:

– suočavanje sa stresom

– školski problemi

– slika svog tela

Normalno je da tinejdžeri imaju brige i strahove. Ali tretiranje svake brige kao velikog problema može učiniti više štete nego koristi. Ako to učinite, vaše dete će možda početi da svet vidi kao nebezbedno i opasno mesto. Nisu sve brige takve da je za njim neophodna stručna pomoć.

Kada biti zabrinut za svoje dete i koji su znakovi anksioznosti?

Ako brige ne nestanu, pogoršavaju se ili ometaju svakodnevni život vašeg deteta, to bi mogao biti znak da se vaše dete bori sa anksioznošću.

Evo nekih znakova da će vašem detetu biti potrebna pomoć oko anksioznosti:

Zabrinutosti koje neće nestati:

Vaše dete oseća  da je “na ivici“ ili “u kavezu“ većinu svog vremena, uglavnom brine zbog mnogih stvari bez jasnog razloga ili se ne može opustiti.

Zabrinutosti koje se vremenom pogoršavaju:

Vaše dete izbegava situacije ili ljude, oseća se panično u nekim situacijama, ima loše misli koje je teško kontrolisati ili ima fizičke simptome poput pojačanog znojenja, ubrzanog rada srca, glavobolje, stomačnih grčeva, mučnine, brzo disanje ili proliv.

Brige koje ometaju svakodnevni život:

Vaše dete prestaje da radi ono što je ranije radilo zbog straha i anksioznosti ili osećate da reakcije vašeg deteta sprečavaju da uživa u svakodnevnim stvarima.

Znakovi depresije

Normalno je da mladi prolaze kroz uspone i padove. Ali ako se vaše dete oseća ljuto, krivo, tužno ili jezivo više nego inače, moglo bi da pati od depresije.

Detetu će možda trebati pomoć kod depresije ako se ponaša na sledeći način veći deo vremena ili duže od dve nedelje. Ako dete:

– uglavnom odustaje od stvari koje voli

– ima značajnih i redovnih problema sa spavanjem

– redovno se ponaša na način koji mu nije svojstven – na primer, upada u probleme, ima problema sa školskim radom, izoluje se ili se bori

Depresija verovatno neće nestati sama od sebe i dobro je potražiti stručnu pomoć. Vi i vaše dete biste mogli započeti razgovorom sa lekarom opšte prakse.

Kako pomoći svom detetu u tinejdžerskim problemima i brigama?

Možete pomoći svom detetu tako što ćete se pobrinuti da se ono oseća voljeno, sigurno i da mu se veruje. Evo nekoliko ideja:

Pokažite svom detetu da pokušavate da razumete kako se oseća i to može biti dobar način za početak. Korištenje izjava „Ja“ je dobar način da razgovarate o svojim mislima i osećajima. Na primer, „Primetio sam da u poslednje vreme imaš mnogo toga na umu. Rado ću razgovarati sa tobom ili te slušati i videti da li mogu da pomognem.”

Ako ostanete povezani sa svojim detetom, možete mu pomoći da se oseća sigurno dok ispunjava izazove adolescencije. Jedan od načina da to postignete je da se porodični obroci odvijaju zajedno onoliko često koliko to možete da uskladite sa obavezama. Ova vrsta porodičnog rituala stvara rutinu i takođe vam omogućava da budete u toku sa onim što se dešava u životu vašeg deteta.

Pokazivanje punog poverenja u svoje dete može pomoći da ono reši svoje brige. Poverenje možete pokazati tako što ćete pohvaliti dete za sprovođenje planova i ne odustajanje od stresnih situacija.

Pozitivne poruke koje šaljetedetetu mogu mu dati znak da se brine za njega i može mu pomoći da se oseća sigurno i da ga razumete. Možete isprobati i topao zagrljaj, osmeh, ruku preko ramena, lagani dodir ruke…

Pokušajte da izbegavate da etiketirate svoje dete kao „uznemirenog“. Bolje je da ga podržite i pohvalite pozitivne korake koje preduzima kako bi prevazišao svoje brige.

Ono što radite i kažete može usmeriti detetovo mišljenje i ponašanje. Možete pokušati da budete dobar uzor vašem detetu tako što ćete na sopstveni način upravljati brigom i stresom. Bavljenje nekim vežbama, odmaranje, vreme i razgovor sa partnerom ili prijateljem mogu vam pomoći ako se osećate stresno. Neka dete vidi kako se vi nosite sa izazovima.

Detetu je potrebna vaša podrška i ohrabrenje za učenje, ali verovatno mu neće pomoći ako na njega izvršite dodatni pritisak da postigne visoke školske rezultate. Delite njegovo uzbuđenje kada pokuša nešto novo i budite mu podrška i kada ne savlada prepreku prvi put. Ohrabriće ga da nastavi da pokušava.

Vežbe i aktivnosti za pomoć tinejdžerima

Upravljanje mislima koje vode u brigu je važna životna veština. Evo nekoliko aktivnosti i vežbi koje vaše dete može da koristi sada i u budućnosti.

Upravljanje zabrinjavajućim mislima

Ova aktivnost pomaže vašem detetu da primeti tu vrstu misli i zaustavi ih. Ali zapamtite da su briga i stres normalni i pomažu da nas motivišu. Pokušajte da budete podrška, promišljeni i topli dok pomažete svom detetu da upravlja svojim mislima.

Ako određeni događaj veoma zabrinjava vaše dete, prvo mu recite ili zapišite nekoliko misli o tom događaju. Na primer, „Neću uspeti sa ispitom iz matematike“, „Stvarno mi loše ide matematika“.

Razgovarajte zajedno o tome kako je normalno imati takve misli. Prepoznajte da misli nisu baš lepe ili korisne i da mogu da se pogoršaju ako se vaše dete previše fokusira na njih.

Prihvatite negativne misli, ali ne dozvolite im da spreče vaše dete da radi ono što treba. Na primer, „Neću sada obraćati pažnju na te misli. Neće me zaustaviti. Prilično sam se pripremio za ispit i mogu samo da dam sve od sebe.“ Za ovo je potrebna vežba.

Pozitivno razmišljanje

Ako vaše dete provodi previše vremena razmišljajući o negativnim događajima, to može dovesti do brige i stresa. Vrednovanje, zahvalnost i vežbe pozitivnog razmišljanja mogu navesti dete na naviku da troši više vremena razmišljajući o tome šta je dobro prošlo i zašto.

Vaše dete bi moglo napisati tri stvari na kojima je zahvalno ili šta mu je išlo dobro u danu. To ne moraju biti velike stvari. Možda je čulo pticu kako peva napolju, uživalo u sunčanom danu ili provodilo vreme sa omiljenom osobom ili kućnim ljubimcem. Ako pomognete svom detetu da primeti ove male stvari, to može povećati njegovu sreću i blagostanje.

Roditelji tinejdžera mogu biti pod velikim stresom. Bićete u dobroj formi da se brinete o svom tinejdžeru ako pazite na sebe. Takođe možete dobiti i podršku drugih roditelja i deliti ideje i iskustva ako se pridružite mreži ili grupi za podršku licem u lice.

Gde potražiti pomoć vezanu za tinejdžerska pitanja?

Vašem detetu će možda trebati vaša pomoć da bi stupio u kontakt sa profesionalcem.

Možete podstaći dete da poseti lekara opšte prakse koji bi mogao da ga uputi psihologu za adolescente. Vaše dete bi takođe moglo razgovarati o svojim brigama sa školskim savetnikom, psihologom i pedagogom. Oni imaju specijalističku obuku za mentalno zdravlje deteta i adolescenata.

Bilo da je vašem detetu potrebna stručna pomoć ili ne, vi kao roditelji igrate zaista ključnu ulogu. Budite svojoj deci primer i podrška, neko kome se mogu obratiti bez straha od odbacivanja i ruganja. Vi ste mentor koji je potreban detetu da pronađe svoj put.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here