Negde duboko u prašumama zapadne Afrike, žive šimpanze. Šimpanze spadaju u red čovekolikih majmuna. Biolozi tvrde da su šimpanze naši najbliži rođaci, da dele više od 98% našeg DNK. Smatra se da lјudi i šimpanze dele zajedničkog pretka koji je živeo pre nekih četiri do osam miliona godina. Šimpanze žive u društvenim zajednicama od nekoliko desetina životinja.
Iako normalno hodaju na sve četiri, šimpanze mogu stajati i hodati uspravno. Nјišući se od grane do grane, oni se takođe mogu efikasno kretati po drveću, gde i nalaze većinu hrane. Šimpanze obično spavaju na drveću, praveći gnezda od sitnih grana i lišća.
Korišćenje alata
Šimpanze spadaju u jednu od retkih životinjskih vrsta koja koristi alate. One oblikuju i koriste štapiće kako bi izvukli insekte iz svojih gnezda. Takođe koriste kamenje za razbijanje tvrdih ukusnih orašastih plodova i koriste lišće kao sunđere za upijanje vode za piće.
Zapadnoafrička šimpanza je jedina životinja, osim čoveka, koja redovno izrađuje i koristi specijalizovane alatke za lov. Šimpanze u Senegalu prave koplјa, tako što skidaju granje i koru sa stabla drveta, šilјeći jedan kraj svojim zubima.
Njihov omiljeni plen su crveni kolobus majmuni ili gvereze i love ih nemilosrdnom prepredenošću i spretnošću. U toj igri mačke i miša, svaki šimpanza ima svoju unapred određenu ulogu, bilo kao gonič, onaj koji će preprečiti put plenu, lovac u zasedi, ili napadač.
Evo kako izgleda jedan lovni dan šinpanze
Lov započinje na sledeći način: jedan od šimpanza (gonič) se pojavi sa drveta kako bi izdvojio nekog od majmuna (plen) iz grupe progonjenih crvenih kolobusa. Potom ga goni ka mestu na kome ostale šimpanze čekaju u zasedi. Postoje i šimpanze (blokeri) koji zauzimaju svoje mesto na drveću sa obe strane mesta na kome je postavljena zaseda, trudeći se da ih progonjeni majmuni dobro vide. Za to vreme šimpanza koji čeka u zasedi traži najpovoljnije mesto za skrivanje. Mesto u zasedi obično zauzima najstariji i najiskusniji član lovne grupe, koji potpuno tih i usredsređen na lov čeka skriven iza lišća.
Tada im se pridružuju i napadači, koji skaču prema jednoj ili više žrtava, goneći ih prema postavljenoj zasedi.
Napadači glasno zaurlavaju i vrište, čekajući da uzmu učešća u lovu. Zadatak ovih snažnih mladih mužjaka je da gone kolubus majmune kroz drveće prema šimpanzi koji čeka u zasedi i da pri tome, ako uspeju, ulove kojega.
Ulov
Sada je vreme da se i onaj iz zasede pridruži akciji. Sa lovcima sa sobom i “blokerima” sa strane, očajni crveni kolubosi uleću ravno u klopku. U pravom momentu šimpanza iz zasede iskače pred njih i uspaničeni majmuni nemaju kuda da krenu.
Podela plena
Šimpanze ili razdiru lovinu na drveću ili je odnose na tlo, gde im se sa uzbuđenjem pridružuje ostatak grupe. Stariji članovi grupe uzimaju veći deo ulova, ali ako ga ima dovoljno i ostali dobijaju svoj deo. Potom, konačno smireni šimpanze odgrizaju i žvaću svoju zajedničku lovinu.
Zanimljivosti o šimpanzama
- Šimpanze mogu naučiti da koriste neki osnovni lјudski znakovni jezik.
- Šimpanze mogu raspoznavati svoj lik u ogledalu i jedina su vrsta majmuna koja ima tu sposobnost.
- Najduži zabeleženi životni vek šimpanze u zatočeništvu je 62 godine.
- Šimpanze mogu da se smeju ali i da tuguju kao i ljudi.
