Skadarlija, boemska ulica u srcu Beograda – ulica sa mnogo značenja i bogatom istorijom. Popločana kaldrmom iz turskog doba ona je za Beograđane izvor ponosa, a za turiste atrakcija kakva se retko gde može videti.
Muzika, kafane, duh prošlih vremena u kojima su živeli veliki pesnici i glumci – sve ovo je Skadarlija.
Ko poseti Skadarliju posećuje prošlost
Svakome ko kroči na tlo Skadarske ulice jasno je da prelazi granicu između dva vremena. Svojom dužinom od pola kilometra, usred brzog i urbanog Beograda, a u neposrednoj blizini Narodnog pozorišta, Skadarlija predstavlja svojevrsan vremeplov. Veseli umetnički duh beogradski s početka 20. veka i dalje čeka posetioce ove ulice.
Skadarlija je jedan od najvećih razloga što je Beograd na mapi turista, ljubitelja sve popularnijih jednodnevnih izleta u evropske prestonice. Takozvani city break privlači sve više putnika da u Beogradu iznajme stan na dan i uživaju u čarima srpske boemije.
Kratka istorija Skadarlije
Romantična i boemska Skadarlija živi pre svega u legendama i anegdotama o poznatim pesnicima i glumcima koje se prepričavaju i danas. Sve do Drugog svetskog rata ovaj mali beogradski kutak bio je centar poezije, glume i romantičarskog sveta. Skadarlija je bila glavno sastajalište književnika, pesnika, slikara, muzičara, umetnika, ali i svih onih koji su želeli da budu u njihovom društvu.
Sve dok su Turci bili u Beogradu, Skadarska ulica je nosila naziv Šićin mala, što u prevodu sa turskog na srpski jezik znači Ciganska mala. Iz beležaka ondašnjih putopisaca saznajemo da je to bio sirotinjski kraj nastanjen uglavnom Romima.
Naziv Skadarska ulica zvanično postoji od 1872. godine, a zanimljivo je da se u istoj godini u kući pod brojem 34 nastanio pesnik i slikar Đura Jakšić, čija statua i danas budno bdi nad boemskim svetom koji tuda prolazi. Osim njega, u ovoj ulici stanovali su slavni glumci Narodnog pozorišta Čiča Ilija Stanojević i Milorad Gavrilović, a u kafanama su često boravili književnici Stevan Sremac, Branislav Nušić, Anton Gustav Matoš, Tin Ujević, Rade Drainac i mnogi drugi.
U urbanističkom planu Beograda iz davne 1878. godine stoji da se u Skadarskoj ulici nalazilo 68 objekata. Od ovog broja danas je sačuvano nekoliko zgrada, među kojima je kuća Đure Jakšića, stara pekara i popularne kafane „Tri šešira“ i „Dva jelena“.
Dva jelena i Tri šešira – kafane koje ne smete zaobići
Sasvim je izvesno da su“ među najznamenitijim simbolima Skadarlije, pa i Beograda kafane „Dva Jelena“ i „Tri šešira. Jedna uz drugu, ove dve kafane privlačile su beogradske boeme s početka 20. veka jednakom snagom kao i danas.
Od slavnog srpskog komediografa Branislava Nušića saznajemo da se na mestu kafane „Tri šešira“ nalazila radionica šešira, te da su na radionici bila istaknuta tri šešira od lima, koja su tu ostala mnogo kasnije po zatvaranju fabrike. Prema Nušiću, kafana je bez ikakvog posebnog naglašavanja spontano ponela to, sada već ceo vek staro, ime „Tri šešira“.
Po rušenju čuvene kafane „Dardaneli“ koja se nalazila na današnjem Trgu republike, boemski svet koji se tu okupljao preselio se u „Tri šešira“. Čiča Ilija je ovu kafanu nazivao svojom drugom kućom, a osim njega redovni gosti bili su književnik Bora Stanković, čuvena glumica Žanka Stokić, Dobrica Milutinović i mnogi drugi.
U „Dva jelena“ redovno su zalazili pesnici Laza Kostić i Đura Jakšić. Svojom duhovitošću i šalama mnoge je za sto pored privlačio satiričar Milovan Glišić. U ovoj kafani su stvarali i Rade Drainac, Tin Ujević, Anton Gustav Matoš. Bila su to mesta značajnih okupljanja, pravi mali centri stvaranja jedne kulture novog veka.
Zovem se Skadarlija
Jedan od najlepših opisa Skadarlije, onakve kakva je bila kada su njome koračali Branislav Nušić, Rade Drainac i Čiča Ilija, dao je karikaturista i putopisac Zuko Džumhur. On je zabeležio:
„Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica“, kako hoćete. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan, strmi krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda. I to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje duge povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka.
Moji gosti su, od davnine, bili čuveni ljudi od pera. Moji gosti su bili prvi beogradski glumci, pesnici, reditelji, slikari i pripovedači. Srdačno sam dočekivala prijatelje iz Zagreba, iz Sarajeva, iz Skoplja, iz Ljubljane. U mojim bledim noćima onis su se bratimili.
Dolazili su meni i ministri, i uvaženi načelnici, i sarači, i bozadžije, čevabdžije, i propali đaci, i učeni profesori. Pod mojim krovovima i na mojoj kaldrmi svi su pevali, sevdalisali, lumpovali…
Danas, čitav vek kasnije, Skadarlija je sve to isto, gostoprimljiva, vesela i široko otvorena za svaku dušu koja zna da oseća muziku, kafanu, pesmu, stih.
