Naslovna Lifestyle Život Socijalna anksioznost i kako je prevazići

Socijalna anksioznost i kako je prevazići

617
0

Socijalna anksioznost predstavlja strah od društvenih situacija u kojima osoba može biti posmatrana ili negativno okarakterisana od strane drugih ljudi. Bazira se na ubeđenju osobe da se može obrukati, biti ponižena, kritikovana ili ismevana od strane drugih. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti preterano brinu kakav će utisak ostaviti na druge ljude, odnosno da li će ih drugi ljudi prihvatiti, pohvaliti i sl.

Činjenica je da je svako od nas ponekad doživeo nelagodnost u nekoj nepoznatoj društvenoj situaciji, posebno kada je reč o javnom nastupu.  Ali strah od javnog nastupa i socijalna anksioznost nisu isto.

U pitanju je iracionalni strah

Ljudi koje pate od socijalne anksioznosti imaju osećaj kao da gube tlo pod nogama. Ponestaje im dah, prisutno je crvenilo lica kao i znojenje ruku. A to je svakako  daleko ozbiljnije od blage nelagodnosti ili prisutne treme.

Vrlo često se dešava da je osoba svesna da se radi o iracionalnom strahu, ali mu se i pored toga ne može odupreti. Umesto da se suoči sa problemom i krene ka rešavanju istog, najčešće  se dešava da svesno izbegava takve situacije. A to vremenom dovodi do asocijalnosti.

U osnovi socijalne anksioznosti je neprihvatanje sebe, verujući da smo manje vredni u odnosu na druge. Zbog ovakvog stava prema sebi socijalno anksiozne osobe ulažu velike napore kako bi se drugim ljudima prikazale u što boljem svetlu. Veruju ( što je svakako pogrešno) da treba da fasciniraju druge bilo talentom, inteligencijom ili lepotom. Smatrajući da bi na taj način  od drugih sakrili sopstveno osećanje neadekvatnosti.

I što se više trude da ostave utisak na druge, dokazujući im da su vredni pažnje i divljenja istovremeno pojačavaju unutrašnji osećaj manje vrednosti. A na taj način sve više urušavaju samopouzdanje.

Nemojte se truditi da se dopadate svima

Postoje situacije u kojima želimo da ostavimo dobar utisak, kao što je upoznavanje novog partnera, razgovor sa poslodavcem i sl.  To je sasvim normalno, jer samoprezentacija donosi neku dobit. Za razliku od ovakvih situacija, osobe kod kojih je prisutna socijalna anksioznost su duboko ubeđene da moraju da fasciniraju druge ljude u svim situacijama. Naravno da to nije uvek izvodljivo (jer niko od nas se ne može i ne treba dopadati svima). A to kod socijalno anksioznih osoba dovodi do konstantne strepnje da u tome neće uspeti. Takvu vrstu neuspeha smatraju pogubnom.  Istovremeno je doživljavaju kao potvrdu sopstvene bezvrednosti,što ih dodatno obeshrabruje a strah ih parališe.

Zašto se javlja stidljivost?

Socijalna anksioznost ne samo  da se vezuje za samoprihvatanje i samovrednovanje, već je tesno povezana sa stidom i depresijom. Zapravo, kako socijalno anksiozna osoba živi u neprestanom strahu da će se obrukati i da će drugi ljudi primetiti njene nedostatke, to je čini još stidljivijom.

Ako dođe u takvu situaciju ( da ne uspe da fascinira sve oko sebe, što je sasvim normalno i razumljivo),postaje ubeđena da će joj se to dešavati uvek a to istovremeno predstavlja put ka depresiji. Socijalno anksiozne osobe su preterano stidljive, a stid je pokazatelj da se neko ne oseća voljenim i prihvaćenim, odnosno da se oseća odbačenim.

Uzroci socijalne anksioznosti

Uzrok socijalne anksioznosti, prema mišljenju psihologa treba najpre tražiti u detinjstvu kao i periodu adolescencije. Deca čiji su roditelji preterano strogi, prezahtevni, kritički nastrojeni a istovremeno hladni, bez pokazivanja emocija prema detetu najčešće izrastaju u socijalno anksiozne osobe. Kasnije, nailaze najčešće na neprihvatanje u vršnjačkim grupama što dodatno povećava njihovo nisko samopoštovanje i pojačava osećaj odbačenosti. Što je želja da se dopadnu drugima (po svaku cenu) veća, utoliko je strah zbog neprihvatanja sve jači i izraženiji.

Zbog ovakvih porodičnih odnosa ta deca a kasnije i zreli ljudi razvijaju niz negativnih uverenja o sebi. Upravo iz tog razloga kasnije tokom života teže da se dopadnu svima, a kako uvek ne uspevaju u tome, kod njih dolazi do socijalne anksioznosti.

Pojedini stručnjaci smatraju da je socijalna anksioznost naučeno ponašanje, gde ključnu ulogu ima okolina. Ima i onih stručnjaka  koji tvrde da se do socijalne anksioznosti  dolazi zbog iracionalnih misli, a ima i onih koji smatraju da i genetika ima važnu ulogu u svemu tome. Svaka od ovih teorija ima svoje objašnjenja, ali se međusobno ne isključuju. Smatra se da je socijalna anksioznost znatno češća kod ženskog dela populacije nego kod muškaraca.

Simptomi socijalne anksioznosti

Simptomi socijalne anksioznosti mogu biti kako emocionalni, tako i fizički a svakako se mogu i manifestovati kroz promenu ponašanja. Emocionalni simptomi se manifestuju kroz iracionalni strah od društvenih okupljanja i negativne procene okoline. Socijalno anksiozna osoba oseća preteranu teskobu u svakodnevnim situacijama, ekstremni strah od eventualnog podsmeha i poniženja kao i pojačanu nervozu. Fizički simptomi se vezuju za znojenje dlanova, vrtoglavicu, crvenilo u licu. Prisutan je ubrzan rad srca, podrhtavanje glasa kao i mucanje i zastoji u govoru.

Da li odgađate susrete za kasnije?

Osobe koje pate od socijalne anksioznosti najčešće odgađaju susrete sa drugima, izbegavaju javna okupljanja, ograničavaju društvene aktivnosti a sve to dovodi do nekvalitetnog života kao i zatvaranja u sebe. Naravno, sve gore pomenuto ne mora nužno da znači da je osoba socijalno anksiozna, jer da bi se dijagnostikovala socijalna anksioznost potrebno je sagledati sve aspekte društvenog života. Najteži slučajevi socijalne anksioznosti dovode do potpune usamljenosti, nezaposlenosti kao i prepuštanje raznim vrstama zavisnosti (alkohol, droga i sl.).

Smernice za prevazilaženje socijalne anksioznosti

Kako biste se oslobodili socijalne anksioznosti važno je da postepeno počnete da se suočavate sa situacijama koje vam izazivaju nelagodnost ili koje vam izazivaju strah. Uostalom kao i za sve i ovde važi pravilo – suočite se sa problemom, umesto da ga ignorišete. Pokušavajte da zamislite neku situaciju koju biste najrađe izbegli, ali tako da sagledate sve pozitivne aspekte te situacije i fokusirajte se na njih. Vežbajte tehnike opuštanja i trudite se da one postanu vaš svakodnevni ritual. Tu se prvenstveno podrazumeva kontrolisano disanje, zatim fizička aktivnost, šetnja kao i muzika za opuštanje.

Odagnajte uverenje da se morate svima svideti – ne samo da ne morate, već i ne treba. Pokušajte da se prisetite makar jedne osobe na svetu koja se svima svidjala i o kojoj su svi imali lepo mišljenje. Verujte mi nećete uspeti, jer takav neko ne postoji. Zašto mislite da biste to trebali biti vi? Takođe, ono što je veoma važno u prevazilaženju socijalne anksioznosti je razvijanje komunikacijskih veština.

Ukoliko ste elokventni lakše i brže ćete podići samopouzdanje tokom razgovora sa drugim ljudima. Naravno, ukoliko imate ozbiljnih problema i smatrate da ste socijalno anksiozni najbolje je potražiti stručnu pomoć.

Tekstovi poput ovog mogu da vam budu zanimljivi za čitanje ili ne, ali najdelotvornije od svega je suočiti se sa problemom, prihvatiti ga i potražiti pomoć stručnjaka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here