Sport i igre u Egiptu – ukoliko vam ovaj naslov izgleda čudno, i vi ste jedan od mnogih žrtava zablude i predrasuda o drevnim Egipćanima. Iz svega što znamo o ovom narodu čini se da su bili opsednuti smrću i nekako turobni. Oni su, međutim, veoma cenili život i njihova je civilizacija odraz vere u postojanje kao magično putovanje.
Natpisi na grobnicama, tekstovi na papirusu, umetnički predmeti iz svakodnevnog života svedoče o tome da su stari Egipćani imali cilj da život na zemlji provedu tako da budu dostojni zagrobnog života. Jedan od načina za dostizanje ovog cilja bili su sport i igra.
Fizička kondicija bila je Egipćanima neobično važna, a sport najbolji način za održavanje tela jakim i zdravim. Ukoliko vas zanima egipatska kultura, onda je važno da znate da su igre i sport bili bitan deo egipatskog sveta.
Kada je u pitanju Egipat, Sharm El Sheikh je odlična početna tačka za turiste istraživače. Kao izuzetno mesto za porodično letovanje, ovo odmaralište sa svim znamenitostima u okolini otvoriće vam vrata drevnog Egipta. Pored mumija, piramida i mitologije, otkićete mnogo o prosečnom Egipćaninu i njegovom aktivnom životu.
Sport i rekreacija kao način života
Bez obzira na položaj u društvu, prosečan Egipćanin je od ranog detinjstva provodio puno vremena na otvorenom. Na crtežima iz do sada otkrivenih grobnica i hramova dâ se zaključiti da su se golišava deca igrala na ulicama, u poljima, pored reka. Sve igre su igrane na manje-više isti način kao i danas.
Opšte mišljenje je bilo da zdravo detinjstvo vodi zdravom i produktivnom odraslom članu zajednice (mada su na nekim slikama bogati sveštenici i pisari često prikazani kao debeli). Sport je bio sastavni deo procedure na kraljevom krunisanju, tokom proslave vojnih pobeda, deo verskih obreda.
Bogovi su uvek bili neizostavni deo sportskih nadmetanja, često uključeni u verske obrede i proslave i redovno bili spomenuti kao pomoć u nadmetanju. Učesnici bi slavili pobedu Horusa i trijumf reda nad haosom.
Neki od najpopularnijih sportova bili su ribolov, veslanje, bacanje koplja, boks, rvanje, dizanje tegova i gimnastika. Najčešći timski sport bio je hokej na travi i jedna igra slična “potezanju konopa” sa obručom. Streličarstvo je bilo izuzetno popularno; njime su se bavili plemići i kraljevi podanici. Amenhotep II (1425-1400 p. n. e.) bio je odličan streličar. I Ramzes II (1279-1213 p. n. e.) bio je vešt strelac i lovac koji je bio fizički aktivan tokom svog, veoma dugog života.
Fizička kondicija bila je bitna u vaspitanju mladih faraona te su morali biti odlični u nekoj od atletskih disciplina; prinčevi su redovno vežbali sa svojim pomoćnicima jer se od njih očekivalo da povedu vojsku u pobedničke pohode. Deo obrazovanja budućih vođa bilo je i trčanje, skakanje, plivanje, veslanje i rvanje. Ove aktivnosti su osišljene rako da razvijaju snagu, izdržljivost i timski duh.
Vrste sportova u starom Egiptu
Ljudi različitih društvenih statusa su uživali u raznim aktivnostima: u lov su išli sa kraljevima i obični podanici, sa njima su veslali, utrkivali se konjima, skakali u vodu.
Hokej na travi se igrao između dva protivnička tima, sa palicama od palminih grana izrezanih i oblikovanih sa zakrivljenim krajem i lopte napravljene od papirusa prekrivenog platnom ili životinjskom kožom.
U takmičenju žonglera koristile su se iste vrste loptica, samo su bile manje i ponekad obojene različitim bojama. Sačuvan je crtež iz jedne grobnice koji prikazuje dve devojke koje jedna uz drugu spretno žongliraju sa šest crnih kuglica. Slični murali nalaze se u mnogim grobnicama.
Plemići nisu samo bili učesnici sportskih dešavanja, uživali su i da ih gledaju.
Među najpopularnijim sportovima na vodi bila je vožnja brzacima u malim čamcima niz uzburkane vode Nila. Bila su atraktivna takmičenja u veslanju i plivanju, kao i u rvanju i bacanju koplja.
Narod je uživao gledajući ženska takmičenja u gimnastici, plivanju i veslanju na isti način kao danas.
Igračke
Egipatska deca su se igrala s igračkama, kao i sva deca sveta. Dečaci i devojčice se nisu igrali zajedno, a različiti sportovi imali su i posebna očekivanja: dečaci su se rvali, veslali, trenirali boks ili se takmičili u timskim sportovima poput hokeja na travi; devojčice su žonglirale lopticama, bavile se gimnastikom i plesom. Devojčice i dečaci su u ranom uzrastu učili da plivaju i veslaju.
Mnoge igračke mladih Egipćana bile su slične današnjim figuricama i lutkama. Lutke u kolevkama, igračke u obliku životinja, zvečke i čigre, minijaturno oružje, kao i figurice žena i muškaraca, izrađenim od gline ili drveta, sa svim ovim su se igrala egipatska deca.
Mnoge su igračke bile pričvršćene na komad kamena ili drveta i kroz njih provučen kanap. U Novom kraljevstvu su postojale igračke-konji i kočije s jahačima (oko 1570.-1069. p.n.e).
Bilo je tu i mačaka, pasa, miševa, žaba i ptica. Poznata je drvena ptica Saqqara (iz 200 p. n. e.) koji su mnogi naučnici analizirali i utvrdili da je način njene izrade dokaz da su stari Egipćani razumeli aerodinamiku.
Lutke za devojčice bile su izrađene od tkanine i napunjene travom, senom ili konjskom dlakom. Dečaci su imali figurice sportista i vojnika koje su bile napravljene od gline, drveta ili punjene tkanine. Posebno zanimljiv primerak iz vremena Novog Kraljevstva – mehanički pas s polugom ispod sebe koja je bila usmerena prema grudima i koja se pomerala kad se pritisnu leđa psa; pritiskanjem i puštanjem poluge pas bi se pomerao napred.
Igre na tabli
Sudeći prema broju pronađenih igara na tabli i učestalosti njihovog pojavljivanja na umetničkim predmetima, bile su popularna zabava. Iako sredstvo zabave, mnogo više su bili deo opšteg društvenog blagostanja. Igre su bile više mozgalice, poput popularnog Seneta koji je verovatno bio njihova verzija “dame”.
Psi su bili najpopularnije igračke, što samo govori o tome koliko su oni značili ljudima. Nalaze se i u igrama na tabli (Hounds and Jackals). Igra je bila popularna za vreme Srednjeg Egipatskog kraljevstva, a najbolje sačuvani primerak iz 13. dinastije u Tebi je pronašao Howard Carter (podsetimo se da je on otkrio Tutankamonove grobnice). Igra se na ukrašenoj drvenoj ploči sa pedeset i osam rupa pomoću komada šiljatog parčeta drveta sa psećim ili šakalovim glavama. Pretpostavlja se da je cilj igre bio da se pohvataju/pojedu protivnički igrači dok se napreduje svojom trasom.
Igra zmija
Jedna od najstarijih igara na ploči bila je Mehen (Igra zmija), koja potiče iz ranog dinastičkog razdoblja Egipta (3150-2613. godine pre Hrista) a igrala se na okrugloj tabli sa ugraviranim likom zmije. Igrači bi koristili komade fugure sa likom lavova i lavica, kao i okrugle predmete, a smatra se da je cilj bio da se prvi stigne do glave zmije. Nisu pronađena pravila za nijednu od ovih igara, pa je svako tumačenje njihovog cilja čisto nagađanje.
Senet
Najpopularnija igra na tabli bila je Senet. Na televiziji i filmu najčešće se prikazuje kao „tipična“ igra starih Egipćana. Igra je iz vremena ranog dinastičkog razdoblja, igraju je dva igrača koji se međusobno sučeljavaju koristeći pet ili sedam figura za igru. Čini se da je cilj bio premestiti sve svoje igrače na protivnički kraj table, istovremeno sprečavajući protivnika da uradi isto. Igra je nadmetanje ljudi i bogova u zagrobnom životu, simbol putovanja kroz život prema večnosti.
Senetske ploče pronađene su u kraljevskim grobnicama sve od ranog dinastičkog razdoblja pa do kasnog razdoblja drevnog Egipta (525-332. p. n. e.) Ima je i van granica Egipta, što svedoči o njenoj popularnosti. Senet je simboličan prikaz čovekovog putovanja iz života u večnost, o čemu svedoče tekstovi, natpisi i gravure na tablama za igru. U Egipatskoj knjizi mrtvih Senet se spominje u odlomku koji se odnosi na zagrobni život i bogove.
Pričanje priča
Uz svoje igre i sport, Egipćani su podjednako uživali i u drugom obliku rekreacije – duhovnom uzdizanju. Voleli su pričanje priča. Voleli su priče o bogovima i herojima Sinuhe, Priča o brodolomu iz broda, priče o duhovima i sl. Sve su one bile pričane na skupovima, proslavama i zabavama, onako kako pripovedača ponese inspiracija. Često su imale moralnu pouku, ali to nije umanjivalo njihovu zabavnu vrednost ili popularnost.
Priča o Setni i Taboubu (The Tale of Setna and Taboubu), na primer, bila je vrlo popularna priča koja datira iz hiljadite godine p. n. e. i govori o tome kako se princ, žudeći za lepom ženom, odriče svega, čak i porodice, da bi je dobio. On međutim, biva prevaren. Ostane bez ičega nakon što ga je boginja Bastet naučila lekciju iz poštovanja i razboritosti.
Očuvan je i predivan tekst, Priča o Sneferu i Zelenom dragulju u kojoj kralj uživa gledajući kako lepe žene veslaju po jezeru; jednog momenta zeleni dragulj padne sa kose jedne od tih vila i izgubi se u jezeru. Devojka se uzruja i prestaje veslati. Kraljev glavni pisac, koji se tu zatekne, izgovara magične reči, razgrne vodu jezera na dve strane i dohvati dragulj. Priča, naravno, podseća na prizor u biblijskoj Knjizi Izlaska u kojoj je Mojsije podelio Crveno more, i ovakve priče – o čaroliji i čudima bile su omiljene među Egipćanima.
Ova i druge slične priče, odražavale su originalnu kulturu Egipta. One su imale za cilj i da obogate duhovni život običnog čoveka na isti način na koji je sport održavao fizičku kondiciju tela.
Igre su telu davale osećaj opuštenosti, priče su davale duši osećaj mirnoće, magije i vere.
Sport, rekreacija i igranje misaonih igara bile su usmerene na doživljaj uživanja, duhovnog i telesnog poboljšanja života, koji bi – ako se dobro proživi, doneo večni raj u zagrobnom svetu.
