Endokrini sistem je sistem žlezda u kojima se sintetišu hormoni. Oni reaguju na informacije iz spoljašnje ili unutrašnje sredine i regulišu mnoge aktivnosti u organizmu. Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezde). Mi ćemo se u nastavku teksta baviti štitnom ili tireoidnom žlezdom, koja ima ogroman značaj u ljudskom organizmu. Šta je zapravo štitna žlezda, kakva je njena funkcija, koja oboljenja postoje i kako se leče, saznaćete u narednim redovima.
Šta je štitna žlezda, gde se nalazi i koja je njena funkcija?
Najpre ćemo razjasniti ime ove žlezde. Ispravan naziv koji se koristi u medicini je štitasta žlezda. Međutim, u svakodnevnoj komunikaciji odomaćio se naziv štitna. Možete je zvati i tireoidna žlezda. Taj naziv potiče od grčke reči tyreos što znači štit.
Štitna žlezda je jedna od najvećih endokrinih žlezda u organizmu. Predstavlja deo velikog endokrinog sistema koji obuhvata hipofizu, hipotalamus i druge žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ima oblik leptira, braonkasno-crvene je boje, a nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred grkljana i dušnika. Sastoji se iz dva režnja povezanih mostom (istmusom) u sredini. Prožeta je krvnim sudovima i bogata nervima. Kada je normalne veličine, tireoidna žlezda nije opipljiva.
Osnovna funkcija štitne žlezde je određivanje produkcije energije i toplote u našem telu kroz sintezu i sekreciju tireoidnih hormona. Osim toga, štitna žlezda utiče na pravilan rast i razvoj fetusa i dece, normalan tok trudnoće, podstiče stvaranje proteina, ubrzava razgradnju masti, povećava snagu srca i snagu mišića, podstiče budnost, pamćenje i sposobnost učenja. Zbog ogromnog značanja koji ima u regulaciji metabolizma, treba voditi računa o zdravlju ove žlezde i redovno proveravati nivoe hormona koje luči.
Hormoni štitne žlezde i njihove referentne vrednosti
Do poremećaja funkcije štitne žlezde dolazi kada se nekontrolisano luče ili ne luče hormoni. Ukoliko imate problem sa gojaznošću i nikakve dijete vam ne pomažu, proverite štitnu žlezdu. Isto tako, naglo mršavljenje i ubrzan rad srca navode na pomisao da imate problem sa hipertireozom.
Hormoni štitne žlezde su: tiroksin koji se označava sa T4, trijodtironin – T3 i kalcitonin. T4 i T3 u krvi mogu biti slobodni (označeni sa F odnosno FT4 i FT3) i vezani za proteine. Kako su samo slobodni hormoni aktivni, endokrinolozi često pored TSH preporučuju i analize FT3 i FT4. Kad se posumnja na hipotireozu, rade se TSH i FT4, a kod sumnje na hipertireozu još i FT3, jer pre raste u cirkulaciji nego FT4.
Kako je najčešći uzročnik hipotireoze Hašimotov tireoiditis, vrlo je korisno i odrediti antitela na tireoidnu peroksidazu (TRO) i anti-TPO At. Antitela usmerena protiv receptora za TSH (TRAt) nalaze se kod većine osoba s Grejvsovom bolešću, koja je najčešći uzročnik hipertireoze.
Referentne vrednosti tireoidnog stimulišućeg hormona (THS) iznose između 0,27 i 4,20 mU/L. Žene koje žele da ostanu u drugom stanju, kao i trudnice, treba da imaju maksimalnu vrednost TSH do 2,00 mU/L. Za FT4 normalne vrednosti kreću se od 12 do 22 pmol/L, dok su za FT3 od 3,95 do 6,8 pmol/L.
Bolesti tireoidne žlezde – hipotireoza, hipertireoza i autoimune bolesti
Otok na vratu može biti vidljiv znak da nešto nije u redu sa štitnom žlezdom. U pitanju je jedno od opasnijih stanja, jer se mogu stvoriti grudvice unutar žlezde, koje dovode do raka. Važno je da ne paničite, već se odmah javite lekaru. Kako biste izbegli stres, trebalo bi jednom godišnje uraditi ultrazvuk štitne žlezde i proveru hormona THS, FT3 i FT4. Ukoliko radiolog uoči promene na tireoidnoj žlezdi i hormone mnogo odstupaju od referentnih vrednosti, odmah se javite endokrinologu. Učestalije kontrole se više preporučuju ženama nego muškarcima, jer smanjena funkcija štitne žlezde može nepovoljno uticati na menstrualni ciklus i mogućnost začeća.
Sniženi nivoi tiroidnih hormona izazivaju hipotiroidizam, dok povišeni nivoi ovih hormona izazivaju hipertiroidizam. U prvom slučaju TSH je snižen, a u drugom povišen. Oba poremećaja mogu izazvati pojavu strume odnosno uvećanja štitne žlezde. Hipertireoza je stanje koje izazova simptome poput umora, slabosti mišića, gubitak na težini i pored normalnog unosa kalorija, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, suvu kožu i kosu, nesanicu, anksioznost, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena itd. Hipotireoza usporava metabolizam i dovodi do gojaznosti, pospanosti, osećaja hladnoće, usporenog rada srca, blede i natečene kože itd. Kao i u slučaju hipertireoze, odražava se na mentrualni ciklus kod žena.
Ako se pitate šta utiče na rad štitne žlezde, odgovor je u autoimunim bolestima. Hašimotov sindrom je najčešći uzročnik smanjene funkcije tireoidne žlezde, dok je uzročnih hipertireoze Grejvsova ili Bazedovljeva bolest. Naučnici su došli do saznanja da manjak joda utiče na nastanak Hašimota, što je naročito izraženo kod stanovništva u planinskim predelima. Na ove autoimmune bolesti može se posumnjati na ultrazvuku na osnovu oblika štitne žlezde. Međutim, da bi se potvrdilo stanje testiraju se antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg) kod Hašimota, odnosno TRAt kod Bazedovljeve bolesti.
Kako se leči štitna žlezda?
Ukoliko vam je endokrinolog ustanovio neke od ovih bolesti štitne žlezde, važno je da znate da uz adekvatnu terapiju i zdravu ishranu možete sasvim normalno funkcionisati. Iako većina ljudi kod koji je dijagnostikovan hipotireodizam mora piti lekove do kraja života, stanje se popravlja u roku od nekoliko nedelja. Dugoročan tretman može povećati nivo energije, sniziti nivo holesterola, i dovesti do postepenog gubitka težine. Najjednostavniji i najefikasniji način lečenja je uzimanje tableta levotiroksina, aktivnog sintetskog hormona tiroidne žlezde. Postoje preparati u različitim težinskim oblicima, od 25, 50, 75, 100, 150, 200 i 300 mikrograma, a na osnovu nivoa hormona lekar će pripisati odgovarajuću terapiju.
Kao tretman za hipertireozu koristi se antitiroidni lek, koji ima za cilj da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Problem može brzo da nestane, što ne znači da treba isključiti terapiju. Ukoliko ovi lekovi nemaju efekta, pacijentima se preporučuje da odstrane štitnu žlezdu. Umesto proizvodnje prirodnih hormona, pacijenti koriste sintentičke kroz lekove.
Hrana preporučljiva kod oboljenja štitne žlezde
Hrana koju štitna žlezda “voli” i koja blagotvorno deluje na njen rad treba da bude bogata hranljivim sastojcima i vitaminima kao što su selen, gvožđe, kalcijum, cink, jod, vitamini E i D, kao i Omega-3 masne kiseline. Voće, povrće, morski plodovi, riba, kefir treba da budu što češće na vašoj trpezi. Pored navedene hrane, pozitivno na tireoidnu žlezdu utiče i fizička aktivnost. Preporučuju se aerobne vežbe − hodanje, vožnja bicikla i plivanje, ali ne duže od pola sata. Takođe, korisne su vežbe istezanja za zglobove, jer je ukočenost zglobova česta prateća pojava kod hipotireoze. Osobe sa hipotireozom ne smeju da preteruju sa treninzima, jer se troše nutritivne materije potrebne za normalno funkcionisanje žlezde, usporava se puls i slabi imunitet.
I da ne zaboravimo, glavni okidač kod bolesti štitne žlezde je stres. Zato je preventiva jako važna! Nađite “izduvni ventil” i zaštitite svoj organizam. Možete primeniti i mali trik. Koristite u ishrani lovorov list, jer se smatra da je izuzetno efikasan u borbi protiv stresa i doprinosi pozitivnom protoku energije.
