Danas brodovi plove čak i na mestima gde nema prirodnih vodenih puteva. Ljudi su svojim umećem i velikim trudom stvorili mnoge veštačke reke “kanale” kao zamenu za prirodne plovne vodotokove. Količina vode u rekama, a samim tim i njihova dubina se razlikuje u zavisnosti od vremenskih prilika. U kanalima je nivo vode uglavnom isti, zato je plovidba kanalima povoljnija i na neki način predvidljivija od plovidbe rekama. Jedini problem je što je za odžavanje kanala potrebno puno truda i novca.
Prokopati kanal za potrebe plovidbe veoma je zahtevan poduhvat, potrebno je iskopati milione tona zemlje, peska i kamena i prebaciti ga na drugo mesto.
Malo ko nije čuo za Suecki kanal. On skraćuje brodovima put za desetak hiljada kilometara, jer bi, da nije njega, iz Evrope u Aziju, i obrnuto, morali ploviti oko Afrike. Kanal odvaja afrički kontinent od Azije i pruža najkraći pomorski put između Evrope i zemalјa koje leže oko Indijskog i zapadnog Pacifičkog okeana.
Suecki kanal prokopan je na najužem delu kopnene prevlake između evroazijskog i afričkog kontinenta. Nalazi se na teritoriji Egipta, između luka Port Said na jugoistočnoj obali Sredozemnog mora i luke Suec u istoimenom zalivu Crvenog mora, na mestu za koje je inženjer Belford 1853. godine tvrdio i dokazao:
„Razlika u nivou dva mora tako je mala da neće predstavlјati nikakvu teškoću za prokop prevlake, a izgradnjom ovog kanala svet će biti pošteđen mnogih muka između Istoka i Zapada“.
Bio je u pravu Belford. Korišćenjem ovog najvećeg morskog kanala put je između evropskih zemalja i istoka značajno je skraćen.
Izgradnja Sueckog kanala
Zamisao da se vodenim putem spoje trgovačke sredine Egipta sa Crvenim morem datira još iz antičkog doba kada je „Kanal faraona“ koji spominje Herodot spajao ogranak Nila sa morem. Tokom mileniuma Kanal je nekoliko puta zasipan i ponovo čišćen. U doba Darija čiji su brodovi plovili u Crveno more i kasnije u Persiju, kanal je bio proširen i rekonstruisan.
Godine 1798, francuski inženjer Šarl Le Per predložio je Napoleonu Bonaparti da se Kanal obnovi iznoseći mu ogromne prednosti koje Kanal daje, ali se na realizaciju čekalo dugo, sve do 1859. godine kada Leseps, kao francuski konzul u Egiptu od egipatskog podkralјa Said-paše dobija koncesiju za izgradnju, plovnog kanala, neutralnog plovnog puta za sve trgovačke brodove. Dobija i prava na korištenje kanala na 99 godina, nakon kojih bi kanal postao egipatski.
Za vreme izgradnje Sueckog kanala dugog 163 kilometara, mnogo radnika je izgubilo život, jedan deo zbog loših uslova rada a veći deo zbog izbijanja epidemije kolere.
Izgrađen kombinacijom prisilnog rada selјaka i najsavremenijih mašina
Isprva je kopanje obavlјano ručno sa pijucima i korpama, selјaci su bili naterani na prisilni rad. Izgradnja Sueskog kanala zahtevala je masivnu radnu snagu, a egipatska vlada je prvobitno snabdevala većinu radne snage prisilјavajući siromašne da rade za minimalnu platu i pod pretnjom nasilјa. Kasnije su iskop preuzeli bageri i parne mašine kojima su upravlјali radnici iz Evrope, a kako se ovaj način iskopa pokazao jeftinijim od suvog iskopa, teren je bio veštački poplavlјen i iskopavan na taj način gde god je to bilo moguće. Izgradnja kanala je trajala više od deset godina – od 25. aprila 1859. do 17. novembra 1869.
Nevolje oko kanala
Upravlјanje kanalom neposredno po izgradnji bilo je visoko nerentabilno, pa se tako Egipat našao pred bankrotstvom, vlada Velike Britanije 1875. preuzima egipatski deo deonica u kompaniji i samim tim preuzima odlučujući uticaj na kanal. Međutim, otpor stanovništva uticaju Britanije rezultirao je Urabijevom pobunom, što je suzbijanjem pobune (1882) rezultiralo britanskom okupacijom Egipta koji je do tada bio deo Osmanskog carstva.
Tokom Prvog svetskog rata, Britanija je proglasila Egipat protektoratom i poslala snage da zaštite kanal, a to je trajalo do 1922. kada je Britanija dala Egiptu nezavisnost.
Veliki politički nemiri povezani sa Sueskim kanalom, poznati kao Sueska kriza, počeli su u julu 1956. godine kada je egipatska vlada nacionalizovala zonu kanala i preuzela kontrolu nad njim i to 12 godina pre isteka koncesije. Tada dolazi do udruženog napada Britanije, Francuske i Izraela, na Egipat. Rat između Egipta i Izraela 1967. godine ponovo je izbacio na neodređeno vreme upotrebu Sueckog kanala, i tek su 5. juna 1975. godine, počeli radovi na raščišćavanju kanala od mnogobrojnih potoplјenih plovnih objekata. Nakon toga kanal je ponovo bio otvoren za međunarodni saobraćaj.
Proširenje Seckog kanala
U novijoj istoriji, tj. 2015. godine Suecki kanal je proširen u dužini od 72 kilometra što je skratilo period čekanja brodova sa 18 na 11 sati i tako omogućilo dvosmernu plovidbu. Proširenje kanala je koštalo oko devet milijardi dolara (7,9 milijardi evra), što je mahom finansirano investicionim sertifikatima prodavanim Egipćanima.
Projekatom je obuhvaćeno 37 km novog, paralelnog kanala i 35 km proširenja postojećeg kanala.
