Koliko puta Vam se desilo da neke stvari radite mehanički, ne razmišljajući o onome što radite? Radite ih po inerciji, po navici, znajući da tako treba, a da pri tom niste bili svesni određene radnje. Ako Vam se dešava da razmišljate i da se preispitujete, da analizirate previše stvari iz prošlosti ili da preterano razmišljate o budućnosti, verovatno niste svesni da za to vreme život prolazi pored Vas. Život je nešto što se dešava ovde i sada.
Život u imaginarnom svetu
Živeti u sadašnjem trenutku, nikako ne podrazumeva da treba da se odreknete prošlosti ili da ne treba da razmišljate o budućnosti, ali ne treba da „robujete“ takvim razmišljanjima. Prošlost i budućnost zapravo ne postoje, sem u našim mislima. U realnosti postoji samo sadašnji trenutak i ništa drugo. Prošlost je mentalna rekonstrukcija, odnosno prisećanje događaja koji su iza nas. Budućnost je zamišljanje nečega što želimo ili ne želimo da nam se desi. I prošlost i budućnost su nastale zahvaljujući imaginaciji i one su zapravo konstrukcije našeg uma. Ljudski um može da stvara mentalne slike,emocije, misli i telesne senzacije. Ova četiri elementa čine naš svaki svesni doživljaj. Doživljaji stvarani u umu su praćeni jakim emocijama i telesnim senzacijama, a kod nas to stvara iluziju da sve o čemu razmišljamo jeste realnost.
Strah od opasnosti često je veći od same opasnosti
Ljudi imaju tendenciju da sve što proživljavaju u svom umu doživljavaju kao realnost, odnosno kao apsolutnu istinu. Primer za to je osećanje straha. Zamišljamo neke situacije kojih se plašimo i koje ne bismo želeli da nam se dese, ali nesvesno strah raste u našem umu, a mi mu svesrdno pomažemo, pothranjujući ga. Poznato je da je strah od opasnosti, veći nego sama opasnost, ali da bismo postali svesni toga moramo vežbati kako da živimo u sadašnjem trenutku. Razmišljajući o strahu, snažno proživljavamo emocije zaboravljajući pri tom da su ti doživljaji ono što zamišljamo a ne ono što se zapravo dešava van našeg uma. To je subjektivna realnost koju kreiramo u umu a to svakako nije isto što i spoljašnji svet, samo što se mi čak i ne trudimo da stvari nazovemo pravim imenom i sagledamo situaciju sa više aspekata.
Pokušaćemo jednostavnim primerom da objasnimo sve gore navedeno. Neki ljudi imaju strah od injekcije. Znajući da treba da dobiju injekciju, njihov strah raste. Zamišljaju najgore moguće scenarije i time pothranjuju strah u svom umu i dolazi do telesnih senzacija.Nasuprot takvoj situaciji zamislimo ubod ose ili stršljena. To je trenutak u kome ne razmišljamo o insektima, jer ne očekujemo da će nam se desti bilo šta loše, jer ih čak i ne primećujemo u svojoj blizini. Svakako je da ubod insekta više boli i može imati daleko negativnije posledice u poređenju sa injekcijom, ali mi nismo unapred znali da će pomenuti insekt baš nas odabrati za metu, tako da nismo imali prilike da u umu projektujemo slike koje bi pothranjivale strah.
Mašta je dar i prokletstvo
Živeti u imaginarnom svetu nije ni dobro ni loše, ali svakako treba imati meru u svemu tome. Sposobnost imaginacije je i dar i prokletstvo koje ljudi imaju za razliku od životinja.Imaginacija je dar utoliko što su sva umetnička dela i naučna otkrića nastala kao produkt imaginacije, ali isto tako je i svaka patnja produkt imaginacije. Ljudi emocionalno pate, jer se uživljavaju u svet svoje mašte i na taj način održavaju, produbljuju i pothranjuju negativne emocije. Imaginacija sama po sebi nije opasna ni štetna, ali je veoma opasno živeti neprestano u imaginarnom svetu ne znajući napraviti jasnu razliku između mašte i realnog sveta. Umesto da uživamo u sadašnjem trenutku mi smo najčešće zarobljeni u prošlosti ili budućnosti. Razlog tome je vezanost. Postoje dve vrste vezanosti i to: vezanost za ono što želimo i vezanost za ono što ne želimo.
Kako živeti u sadašnjem trenutku?
Činjenica je da se ne možemo potpuno osloboditi uma, mašte i misli, ali postoje neke stvari koje možemo da naučimo. Možemo da naučimo da upravljamo našim mislima tako što se nećemo uživljavati u njih. Možemo da naučimo da upravljamo svojim pažnjom, jer ko zna da upravlja svojom pažnjom, on zna da upravlja sobom i svojim unutrašnjim svetom. Možemo da naučimo da se prepustimo bolu i da ga pustimo da ode kako se ne bi ponovo vraćao. Možemo naučiti da se oslobodimo svojih želja koje su nerealne kako ne bismo patili zbog istih i što je najvažnije da naučimo da osetimo sebe van identiteta koji smo usvojili tokom razvoja.
Nesvesno smo se vezali za sve ovo, a to je proces koji je trajao godinama i koji i dalje traje sve do momenta dok ne naučimo da osvestimo sadašnji trenutak. Potrebno je vremena da bismo se oslobodili svega ovoga. Moramo naučiti da se distanciramo od unutrašnjeg sveta mašte, da prihvatimo emocije i odustanemo od želja.
Prihvatite osećanja
Prihvatanje osećanja podrazumeva da ih osetimo i dozvolimo da odu, ne pokušavajući da ih zadržavamo, oteramo, umanjimo ili da ih kontrolišemo na bilo koji drugi način. Tu treba napraviti jasnu razliku između naših unutarnjih osećanja i realnosti kojom smo okruženi. Osećanja ne treba analizirati, ni kontrolisati, jer će u suprotnom ona kontrolisati Vas. Jednostavno, treba ih prihvatiti i pustiti da odu. Činjenica je da smo naučeni da reagujemo drugačije, da osećanja iznova proživljavamo bilo da to u nama budi radost ili tugu, ali istinski možemo naučiti da živimo u sadašnjem trenutku tek kada naučimo da otpustimo osećanja. Nema instant rešenja, proces je dug, ali donosi zadivljujuće rezultate.
Odustajanje od želja nikako ne znači ići linijom manjeg otpora i pustiti da nas život stihijski vodi. Ljudi po svojoj prirodi nikada ne pate zato što nešto nemaju, već zato što su umislili da bi to nešto morali imati i da im je to neophodno.Ukoliko odustanete od insistiranja da nešto imate, ukoliko se ne držite grčevito za svoju želju, oslobodićete se patnji i bola a nestaće i unutrašnji konflikti. Ne zaboravite da možete biti srećni i bez ostvarenih želja, jer nije potrebno da naučite kako da ostvarite svaku želju, već je potrebno da naučite kako da ih se odreknete. Važno je da shvatite da istinsko zadovoljstvo i ispunjenje dolazi od kontinuiranog života u sadašnjosti. U miru i spokoju a to možete ostvariti tek kada naučite da se ne vezujete za očekivanja. Ne kaže se dzabe: „Nije srećan ko mnogo ima, već onaj kome malo treba!“
Ovde su date samo neke smernice u kratkim crtama koje bi Vam mogle biti od koristi, koje bi Vas podstakle da razmišljate drugačije od onoga kako smo naučeni tokom života, jer jedino na taj način možete osvestiti sadašnji trenutak i istinski uživati u njemu.
