Naslovna Priroda i nauka Otkrića Transatlantski kabl: Kako je postavljen prvi kabl po dnu okeana?

Transatlantski kabl: Kako je postavljen prvi kabl po dnu okeana?

98
0
Transatlanski kabl

Na samom začeku prvih komunikacionih uređaja nije se moglo ni zamisliti da bi se bilo kakva komunikacija mogla obavljati preko okeana! Pre prvih transatlantskih kablova trebalo je najmanje deset dana da se neka poruka brodom dostavi sa jedne na drugu stranu Atlantika, dok su putem telegrafa, bile u pitanju samo minute. To bi bilo neizvodljivo da neki umni i inovativni ljudi nisu uložili puno svog znanja i strpljenja ali i puno novca u polaganje kablova po dnu okeana. Spajanjem svih kontinenata započeto je novo doba u komunikaciji.

Ideja za postavljanje kabla

Američki biznismen Cyrus W. Field, koji je napravio  revoluciju u industriji papira, je 1854. godine izašao sa idejom o polaganju kabla na dno okeana kojim bi povezao Evropu i Severnu Ameriku. Kanadski investitor Frederic N. Gisborne je nakon razgovora s Fieldom pristao da pruži finansijsku potporu ovom više neko ambicioznom projekta. Field je u međuvremenu pokrenuo istraživanje lokacija pogodnih za postavljanje kabla.

Nije bilo lako

Postavljanje telegrafskog kabla i povezivanje Severne Amerike i Evrope zahtevalo je veliku domišljatost, ali više od svega bilo je potrebno zaista mnogo upornosti. Bilo je brojnih spoticanja pre nego što je napokon postojala direktna veza preko Atlantika.

Jedan od najvećih problema, koji je trebalo rešiti pre no što se pristupilo postavljanju kablova duž okeanskog dna, bio je izolacija žice. Trebalo je naći način da iz nje ne otiče električna struja. Posle mnogih eksperimenata, ustanovljeno je da razni materijali, ukoliko se obaviju oko kabla, uspevaju da ga u potponosti izoluju.

Prvi eksperimenti ogledali su se u postavljanju kablova koji su povezivali različite tačke, ne toliko udaljene. Tokom 1841 —1842. godine položen je prvi podvodni telegrafski kabl, ispod njujorške luke, a 1850. Lamanš je dobio svoj prvi podvodni telegrafski kabl. Posle Engleske i Francuske, kablom su spojene i Škotska sa Irskom, Švedska sa Danskom, Italija i Korzika.

Najzad u periodu od 1857. do 1858. godine posle mnogih napora i neminovnih razočaranja, konačno je postignut uspeh. SAD i britanska vlada obezbedile su dva ratna broda kako bi se taj plan ostvario. Svaki brod je poneo polovinu kabla. Kabl je spojen nasred okeana i onda odmotavan dok su se brodovi pri tome kretali u dva suprotna pravca, ka dvema suprotnim obalama.

Nijagara, američki brod koji je poslednji kilometar prekoatlantskog telegrafskog kabla položio avgusta 1858. godine u blizini američke obale. FOTO: ROGER VIOLLET COLLECTION / GETTI IMAGES

Prilikom polaganja, kabl je nekoliko puta pukao.  Na opštu radost posao je nekako završen i 13. avgusta 1858. godine prva poruka prešla je okean. Poruka je glasila: “Najveća slava Bogu i mir, dobrota svim ljudima na Zemlji”. Ali kabl je funkcionisao svega 3 meseca i onda izgoreo. Električna struja bila je suviše velika za izolaciju kabla. Tek 1865. godine došlo je do novog pokušaja da se kabl zameni. Tada je već bio pronađen telegrafski aparat koji nije zahtevao tako veliku struju.

Britanski brod „Great Eastern, koji je u to vreme bio najveći brod na svetu, opremljen je za polaganje kabla. Prvi kabl pukao je otprilike na dve trećine dužine od Irske. Godine 1866. položen je jedan drugi kabl koji je čitav stigao do Njufaundlenda. Onda je pronađen i drugi deo izgubljenog kabla i ponovo spojen, tako da su u to vreme dva kabla obavljala posao. Tako je nastalo novo doba u sistemu komunikacija. Ovaj poslednji poduhvat finansirala je Velika Britanija, odnosno investitori koji su ulagali na britanskom, u to vreme najvećem tržištu kapitala.

U početku je prenošeno 8, a kasnije i 17 reči u minuti, jedna reč je koštala 5 američkih dolara.

Ultra brzi prenos podataka

Kablovi se i dan danas polažu po okeanskom dnu. Pre par godina položen je kabl za brzi prenos podataka koji se proteže od Bilbaoa u Španiji do Virdžinija Biča na istočnoj obali SAD-a. Preko njega može da se prenosi neverovatnih 160 terabita po sekundi, 16 miliona puta brže nego prosečna kućna internet konekcija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here