Miomi su odmah posle polipa drugi najučestaliji benigni tumori materice i svih genitalnih organa žene.
Jedna od tri žene ima miome materice, a oko 60-80 procenata afroamerikanki ima ove tumore. Do 50. godine, oko 20 do 80 procenata žena razvije miome, pokazuju studije. Ali ono što je iznenadjujuće je broj histerektomija koje se zbog mioma urade svake godine, neretko -nepotrebnih.
Fibroidi materice su vodeći uzrok histerektomija kod žena u premenopauzi. Od 600.000 histerektomija koje se obavljaju godišnje, jedna trećina je zbog mioma, utvrdila je nacionalna organizacija interventnih radiologa.
Astronomski veliki broj histerektomija zbog benignih uzroka se može smanjiti na više načina. Edukovanjem lekara u pravcu izvodjenja manje invazivnih operativnih procedura od histerektomije, informisanjem pacijenata i povećanim brojem naučnih sastanaka, kongresa i workshopova na temu minimalno invazivnih operativnih procedura koje se mogu izvoditi u okviru hirurškog lečenja mioma uterusa.
U program edukacije bi apsolutno trebali biti uključeni i histeroskopski i laparoskopski vidovi minimalno invazivnog operativnog lečenja kao i edukacija o svim ambulantnim procedurama koje ne uključuju uklanjanje materice: embolizacija fibroida materice (UFE) – takođe poznata i kao embolizacija uterine arterije (UAE).
Uz intenzivnu hiruršku edukaciju što većeg broja lekara za izvodjenje miomektonije i histeroskopije, ostaje permanentna potreba da se žene trebaju što više edukovati o znacima, simptomima i svim načinima lečenja fibroida materice, kako u lokalnim zajednicama tako i na opštem državnom nivou.
Miomi su benigni tumori materice koji su češće javljaju kod žena mladjeg godišta koje nisu radjale ili dojile, i češće se viđaju kod žena afroameričkog porekla nego kod bilo koje druge rasne grupe.
Većina žena čuje uglavnom za histerektomiju a mi kao zdravstveni radnici moramo to da zaustavimo. Histerektomija je opcija, ali nije prva i nije jedina opcija.
Fibroidi, koji se takođe nazivaju miomi ili lejomiomi, česti su kod žena u 40-im i ranim 50-im godinama, a razvijaju se iz glatkog mišićnog tkiva materice (miometrijuma), gde izazivajući nekancerozni rast, matericu pretvaraju u čvrst, čvornovat, bolan, tumorski izmenjen unutrašnji ginekološki organ.
Često ubrzano rastu tokom trudnoće ili u odredjenim hormonskim poremećajima. Mogu se otkriti fizičkim pregledom, laboratorijskim testovima i snimanjima poput ultrazvuka, skenera ili magneta. U zavisnosti od veličine, lokacije i broja mioma oni mogu izazvati:
- Obilne, produžene menstruacije i neuobičajena mesečna krvarenja, ponekad sa ugrušcima
- Krvarenja mogu dovesti do anemije
- Bol u karlici i pritisak
- Bol u leđima i nogama
- Bol tokom seksualnog odnosa
- Pritisak mokraćne bešike dovodi do učestalog nagona za mokrenjem
- Pritisak na creva, što dovodi do zatvora i osećaja nadimanja
- Nenormalno uvećan stomak
- Bolne menzese
- Sterilitet
Iako mogu uticati na žene mlađe od 40 godina, fibroidi materice obično nisu povezani sa povećanim rizikom od raka materice i skoro nikada ne prerastu u rak, pokazalo je istraživanje.
To je jedan od razloga zašto je potrebno obratiti pažnju na druge alternativne tretmane i konzervativne vidove lečenja, kao što su hormonska terapija, intrauterini uređaj ili manje invazivne operacije poput histeroskopije, miomektomije, laparoskopije, ablacije endometrijuma ili UFE.
Moramo da edukujemo i žene i zdravstvene radnike o svim ovim procedurama, kako bi pacijentkinje obolele od mioma zadržale sve delove svog reproduktivnog trakta jer im je materica veoma važna i to ne samo za porođaj.
To može biti važno za neke žene i za održavanje osećaja njihovog rodnog identiteta, može im pomoći u seksualnom smislu, u zdravlju kostiju i zdravlju srca. Uz konzervativno lečenje mioma materice, one mogu da zadrže ostale delove unutrašnjih ginekoloških organa koji su važni za njihovo zdravlje i dobrostanje.
Histeroskopija je dobro dokazan, siguran, efikasan i minimalno invazivan hirurški postupak. To je procedura od 10 do 30 minuta dok vadjenje materice može potrajati i dva sata. Potrebno je tri do pet dana da se oporavite u odnosu na pet do osam nedelja (ili više) oporavka posle histerektomije i ne gubite matericu.
Ukoliko sa nastavi sa povećanjem broja histerektomija kao jedinog ili osnovnog sredstva za eliminaciju fibroida, veruje se da upravo to može postati veliki problem javnog zdravlja.
Neke statistike su zapanjujuće. Histerektomija je druga najčešća velika operacija koja se danas izvodi u svetu, što je interesantno s obzirom na to da polovina (populacije) ne ispunjava uslove za ovu proceduru, pošto su muškarci, i to drugo mesto je odmah posle carskog reza takodje operacije koja je ekskluzivno rezervisana samo za ženski deo populacije.
Ako imate rak materice, histerektomija predstavlja medicinski adekvatan i prikladan način lečenja. Ali za one pacijentkinje koje imaju 40 godina i mlađe, amputacija materice zbog postojanja mioma je preinvazivna i nepotrebna. U svim odlukama o načinu lečenja naravno da je iskustvo lekara za izvodjenje bilo koje od pomenutih hirurških intervencija jedan od najbitnijih faktora odlučujućih za izbor najsigurnije i najefikasnije terapije za pacijenta.
Iako nema poznatog uzroka nastanka fibroida, mnogi faktori uključujući starost, porodičnu istoriju, etničku pripadnost, gojaznost i navike u ishrani mogu povećati rizik od razvoja i benignog rasta mioma.
Nepoznato je odakle dolaze fibroidi, ali estrogeni hormoni ih stimulišu, konstatacija je većine ginekologa u svetu. Obično se javljaju u grupama čvorova različitih veličina. Nije redak nalaz postojanja po 5-12 čvorova u tkivu materice. Mogu biti i pojedinačni.
Uključivanje programa zdrave ishrane i vežbanja u život je najbolji način za žene da poboljšaju svoje opšte zdravlje i pomognu sebi u sprečavanju razvoja fibroida. To uključuje umereno jedenje hrane bogate estrogenom poput crvenog mesa, piletine i mlečnih proizvoda, konzervirane hrane i dodavanje više hranljivih sastojaka u vidu svežeg voća i povrća u sopstvenu ishranu.
U slučaju da vam se utvrdi postojanje mioma, nemojte čekati. To se posebno odnosi ako miomi počnu da dovode do neregularnih krvarenja i bolova pri dnu stomaka. Pregled i konsultacija sa vašim ginekologom predstavljaju prvi i najbitniji korak u planiranju lečenja ovog veoma čestog ginekološkog problema.
