Danas ceo svet zna ko je Vinsent van Gog. U vremenu u kome je živeo bio je anonimni umetnik koji je uspeo da proda samo jednu sliku. Tokom života prezirao je tržište umetnosti, a posthumno je nagrađen za svoja remek-dela zahvaljujući bratu Teu. Biografija puna kontroverzi, obeležena odsecanjem uha samom sebi, učinila je Van Goga još intrigantnijim. Van Gog je, pored Pola Gogena i Pola Sezana, jedan od najvećih slikara postimpresionizma. I građani Srbije mogu se upoznati sa njegovim radom, jer se u Narodnom muzeju u Beogradu čuva jedna njegova slika. Ukoliko niste bili u prilici da posetite Žutu kuću u Arlu ili muzej u Amsterdamu, mnoge detalje iz života čuvenog umetnika, pročitaćete u nastavku teksta.
Vinsent Vilem van Gog – život i stvaralaštvo
Otkako je rođen, Vinsentov život je bio sve, samo ne običan. Rođen je 1853. godine u holandskom selu Zundert, kao šesto dete u porodici protestantskog sveštenika Teodora van Goga i Ane Kornelije. Na isti dan, 30. marta 1852. godine, njegova majka se porodila, ali dete je bilo mrtvorođeno. Ime namenjeno tom detetu, dali su Vinsentu.
Već u osnovnoj školi govorio je nekoliko jezika: francuski, engleski i nemački. Vežbao je i crtanje. Međutim, prvi bliži kontakt sa slikarstvom ostvario je u Hagu, gde je radio u firmi Gupil koja se bavila prodajom umetničkih dela. Vinsent je od bogate kolekcije pisama (preko 800), čak dve trećine adresirao na Tea. Njihova prepiska počinje 1972. i ovekovečena je u knjizi “Pisma bratu”. Šest tomova ovog dela čuvaju se u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu.
Godinu dana kasnije, prvi put putuje u Pariz i biva opčinjem gradom svetlosti. Međutim, poslovne obaveze su ga odvele u London, u kome se zaljubljuje u ćerku svoje gazdarice. Kako mu ljubav nije bila uzvraćena, smatra se da tu počinje dublja kriza njegove ličnosti. Nekoliko godina živeo je na rubu egzistencije, ali je pomagao siromašnima i bolesnima kroz propovedi. Iako nije mnogo vremena proveo na Teološkom fakultetu, rudarima na belgijsko-francuskoj granici svakodnevno je čitao Bibliju, koju je i sam prevodio na nekoliko jezika.
Pogoršanje njegovog psihičkog stanja videlo se 1881. godine. Neuzvraćena ljubav, ovog puta od strane rođake Kejt, navela ga je da stavi ruku u plamen pred roditeljima. Već su svi bili sigurni da Vinsent nije psihički zdrav.
Kako je Van Gog sebi odsekao uho?
U Parizu 1886. godine Van Gog upoznaje Pola Gogena. Biva opsednut njihovim prijateljstvom, ali često ulaze u rasprave oko imspresionističkog pravca u slikarstvu. Dve godine kasnije, seli se u francuski grad Arl, u Žutu kuću, kada nastaje i njegova serija slika sa motivima suncokreta. Gogen mu se pridružuje i počinju da žive i slikaju zajedno. Jednom prilikom, posle žustre svađe, Vinsent ga je napao nožem, ali je Gogen pobegao. Nesrećan zbog postupka prema svom prijatelju, Van Gog odseća resicu svog uha, uvija je u hartiju i nosi devojci Rejčel iz javne kuće.
Boravak u psihijatrijskoj klinici
Van Gog je hospitalizovan u phihijatrijskoj klinici Sen-Pol de Mauzol, u okolini Sen Remi, u Provansi, 1889. godine. Pacijente je smatrao “saputnicima u nesreći” i pisao o njihovom ponašanju u bolnici. U par navrata je pokušao da se ubije paletama boja. osoblje ga je prebacilo u malu, praznu sobu u kojoj je kroz prozor video zvezdano nebo. Upravo ovde je naslikao jedno od svojih najpoznatijih dela – Zvezdano nebo.
Otpušten je iz bolnice 1890. na sopstveni zahtev. Iste godine, pucao je sebi u grudi i izdahnuo dva dana kasnije u bolničkoj postelji. Na dan nesreće slikao je Korenje drveća. Umro je na rukama voljenog brata Tea. Jednom prilikom je izjavio: „Slikao sam svim srcem i dušom, a um izgubio negde u međuvremenu“.
Autoportreti i mrtva priroda – slike koje govore više od reči
Van Gog je radio i po 20 sati dnevno. Tokom života naslikao je više od 2.100 dela, od toga 860 ulja na platnu i više od 1.300 akvarela, crteža, skica i grafika. Crtao je pejzaže, portrete, autoportrete i mrtvu prirodu. Tokom života je prodao samo jednu sliku – Crveni vinograd. Nju je kupila impsresionistička slikarka Ana Bok za 400 franaka. Ruski kolekcionar Sergej Ščukin, preuzima ovu sliku. Kako su je boljševici nacionalizovali, ona je i danas u Rusiji. Čuva se u Muzeju likovnih umetnosti – Puškin u Moskvi. Slika Crveni vinograd prikazuje radnike u vinogradu okružene seoskim pejzažem, sa žutim nebom iznad sebe.
Vinsent van Gog je svetsku slavu stekao posthumno, zahvaljujući udovici njegovog brata Tea. Naime, Teo je preminuo samo šest meseci nakon Vinsenta, a Džo van Gog-Bonger je nasledila veliku kolekciju slika. Pozajmljivala je slike za razne izložbe i time pravila promociju Van Gogovih radova. Objavila je i zbrku njegovih pisama 1914. godine. Njen rad nastavio je sin, koji se takođe zvao Vinsent. Zahvaljujući njemu, 1973. godine u Amsterdamu, otvoren je Van Gogov muzej.
U periodu između 1886. i 1889. godine, dok je živeo u Parizu, Vinsent van Gog naslikao je više od 20 autoportreta.
Osim Crvenog vinograda i Zvezdane noći, najpoznatije Vinsentove slike su: Ljudi koji jedu krompir, Suncokreti, Irisi, Autoportret, Noćni kafe, Žitno polje i čempresi itd. Najskuplja slika koja je prodata za života velikog umetnika je Portret doktora Gašea (82,5 miliona dolara, 1990 godine). Narodni muzej u Beogradu je svakako jedan od onih koje obavezno morate posetiti, a u njemu se čuva i slika Seljanka, naslikana 1885. godine, dok je Vinsent još uvek živeo u Holandiji.
Zaniimljive činjenice o Van Gogu
- Vinsentov brat Teo sahranjen je pored njega, ali su 1914. godine tela preneta u Over-sir-Oazu, nedaleko od Pariza.
- Teo van Gog nazvao je svog sina Vinsent, po svom bratu
- Počeo je da slika sa 27 godina, a izvršio je samoubistvo sa 37
- Imao je nekoliko nesrećnih ljubavi i nikada se nije oženio, niti imao dece
- Tokom života lekari su mu dijagnostikovali nekoliko dijagnoza: alkoholizam, depresiju, bipolarni poremećaj, šizofreniju, epilepsiju
- Želeo je od Arla da stvori umetničku prestonicu; iako se to nije desilo, danas je ovaj grad u Provansi značajno turističko mesto zahvaljujući Žutoj kući u kojoj je Van Gog živeo
- Jedan od najčešćih njegovih citata je: ,,Tuga je tek mali početak…“