Naslovna Priroda i nauka Otkrića Važna otkrića: Ko je izmislio gromobran i kako

Važna otkrića: Ko je izmislio gromobran i kako

1029
0

U našoj neposrednoj okolini nalaze se mnogi predmeti o čijem nastanku jedva da nešto znamo, mada je često reč o otkrćima koja imaju veoma zanimljivu a ponekad i dramatičnu istoriju.

Kao što vam je sigurno poznato, ali se i iz imena može naslutiti, gromobran je sredstvo koje se koristi da se uzemlje udari groma. Postavljaju se na visokim zgradama i drugim objektima. Izrađuje se od neke vrste metala koji ima ulogu da privlači udar groma, čime bi se smanjio rizik da grom pogoditi dimnjak ili krov. Ukoliko je lepo instaliran i povezan sa zemljom, gromobran će struju iz groma sprovesti do zemlje, a da pritom ne ostavi nikakve posledice iza sebe, ni po ljude ni po njihovu imovinu.

„Gromobran će biti od velike koristi čovečanstvu u zaštiti života ljudi ali i njihove imovine, kuća, brodova i drugog od udara munje“ – pisao je pronalazač gromobrana Bendžamin Franklin. „Pričvrstite na najviši deo tih zdanja gvozdene šipke načinjene tako da budu oštre kao igla, i pozlaćene da bi se zaštitile od rđanja, a sa podnožja tih šipki sprovedite jednu žicu naniže izvan zgrade i usadite je u zemlju“.

Franklinov gromobran

Franklinov gromobran je zaista bio izvanredno koristan pronalazak. Seoski kovači mogli su lako da ga iskuju, a oblik mu se ni do danas nije mnogo promenio. Međutim, neki ljudi su zazirali da ga upotrebe. Gromobrani se ne smeju montirati na tornjeve crkava, govorili su, jer ako Bog ima nameru da pogodi crkvu gromom, onda je bolje ne ometati ga u tome. Jedan gnevni propovednik čak je tvrdio da će sva snaga groma sprovedena kroz gromobran u zemlju izazvati zemljotres: njegov silni naboj će, naime, morati negde da izbije.

u Engleskoj, pod čijom se kolonijalističkom dominacijom tada nalazila Severna Amerika, vodila se rasprava o tome da li gromobrani treba da imaju tupe ili oštre vrhove. Franklin je, na osnovu svojih eksperimenata, savetovao da vrhovi budu oštri, pa je britanska vlada na kraju, po savetu jednog naučnog komiteta, stavila šiljate gvozdene šipke na sve važnije zgrade, naročito na vojna skladišta baruta.

Međutim, 1776. godine izbio je rat između Britanije i njenih američkih kolonija. Franklin se stavio na stranu svojih američkih zemljaka, koji su želeli nezavisnost. Oštri šiljci na gromobranima postali su sinonim za Bendžamina Franklina i značili su pobunu. Engleski kralj Džordž III naredio je drugom komitetu da prouči svojstva tupih vrhova u odnosu na oštre vrhove. I ova grupa učenih ljudi opredelila se za oštre vrhove. Patriotski raspoložen, Džordž je onda naredio da se na njegovoj kraljevskoj palati instaliraju gromobrani sa kuglom na vrhu. „Promenite mišljenje i preporučite tupe vrhove, naredio je predsedniku komiteta. „Veličanstvo“, rekao je naučnik, „ja mogu da `promenim mišljenje` ali ne mogu da menjam zakone i postupke prirode“.

Bendžamin Franklin je došao na ideju o gromobranu dok je, oko 1750. godine, vršio eksperimente pomoću kojih je želeo da ustanovi šta je elektricitet. Ustanovio je da je elektricitet jedan jedinstveni fluid, a ne nekoliko fluida, kako su smatrali evropski mislioci; da je munja jedan oblik elektriciteta; i da naboj statičkog elektriciteta pokazuje sklonost da pogađa oštre vrhove objekata.

Bendžamin Frenklin

Praktičan čovek

Neki evropljani nisu mogli verovati da bi bilo ko u dalekim, „priprostim“ američkim kolonijama bio kadar da izvrši tako važna otkrića. Bendžamin Franklin je sve svoje pronalaske zasnivao na eksperimentima koje je izvodio pomoću jedinstvenog kuhinjskog pribora i takvih „aparatura“ kao što je leteći zmaj načinjen od drveta i velike svilene marame. Proučavanje elektriciteta bilo je tek u povojima, i Franklin je verovatno problem sagledao jasnije zato što nije znao mnogo o onome što su drugi ljudi već učinili.

Bendžamin Franklin je bio veoma praktičan čovek. Istakao se ne samo kao pronalazač, nego i kao uspešan izdavač, upravnik pošte, diplomata i političar. Kada je već zašao u svoju 8 deceniju života ustanovio je da je veoma zamorno koristiti jedan par naočara za čitanje a drugi za šetnju, pa je zato izmislio prve bifokalne – naočare sa jednim sočivom u gornjoj polovini za gledanje na daljinu, i jednim jačim sočivom u donjoj polovini za čitanje iz blizine. Izmislio je i jednu napravu na dugačkoj motki za skidanje knjiga sa gornjih polica u svojoj biblioteci.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here