U celoj istoriji književnosti niko nije stvorio toliko velik broj dela trajne vrednosti i postao tako slavan kao Vilijam Šekspir. Njegove su drame prevođene na mnoge jezike i izvođenje na pozornicama celog sveta.
Uopšteno se smatra da se Vilijam Šekspir rodio 23. aprila 1564. godine. Rođen je u Engleskoj u gradiću po imenu Stratford na Ejvonu. Živeo je u velikoj porodici, imao je sedmoro braće i sestara. U Stratfordu je postojala javna osnovna škola koju je pohađao i mladi Šekspir. Njegova brojna dela pokazuje da je bio veoma radoznala i inteligentna osoba, svestrana po prirodi. Bogatstvo detalja u njegovim dramama moglo je poteći samo od nekoga ko je sakupio i usvojio veliki broj podataka.
Šekspir je veoma rano stupio u brak, oženio se sa svega 18. godina i to sa 8 godina starijom En Hatavej. Sudeći prema ono malo podataka iz tog perioda oni su imali troje dece, Suzanu i blizance Hamnet i Džudit. Period od rođenja blizanaca pa sve do 1592. kada se njegovo ime prvi put spominje u svojstvu člana Londonskog pozorišta, velika je nepoznanica za biografe koji su se bavili njegovim životom.
Šekspir kao glumac
Pretpostavlja se da je oko 1586. godine ostavivši svoju ženu i porodicu u Stratfordu, Vilijam Šekspir krenuo put Londona u potrazi za boljim životom. Na taj put je verovatno pošao pešice. Kad je stigao u London, Šekspir je najpre zarađivao radeći u pozorištu kao šaptačev pomoćnik, ali mu je nakon toga pošlo za rukom da dobije nekoliko manjih uloga u predstavama. Nikad nije postao veliki glumac, ali se zato oprobao kao pisac. Šekspir je bio nadaren istančanim osećajem za upotrebu reči i odlično je vladao engleskim jezikom.
Šekspir kao pisac
Ne zna se tačan trenutak kada je Šekspir počeo sa pisanjem pozorišnih komada, ali se zna da su se oni prikazivali isključivo u izvođenju glumačke družine pod nazivom „Ljudi lorda Čemberlena“. Vlasnici ove glumačke grupe bili su nekoliko glumaca među kojima i sam Šekspir. Posle smrti kralјice Elizabete 1603. godine, ovu družinu, tada već jednu od najpoznatijih u Londonu uzeće pod svoju zaštitu novi kralj Engleske, a družina će onda promeniti ime u „Kralјevi lјudi“.
Među prvim delima bili su “Tit Andronik” i “Komedija zabluda”. Šekspir je zatim počeo pisati svoje velike istorijske drame kao što su “Henrik VI”, “Rikard III” i “Henri IV”. Smatra se da je Šekspir kao mladi dramski pisac stvarao najmanje dve drame godišnje. “Romeo i Julija”, drama napisana oko 1595. godine verovatno je prvo delo u kojem se može nazreti Šekspirov zreli genij i velika umetnost. Svojim stvaralaštvom uskoro postaje poznat u Londonu pa stiče prilično bogatstvo koje mu je omogućilo da ugodno živi do kraja života.
Posvetio život pozorištu
Pozorišta su u elizabetansko doba bila vrlo jednostavna, kulise su se obično sastojala od kakvih zastora obešenih s balkona, a publika je mogla sedeti sa sve tri strane pozornice i povrh toga nije bilo prednjeg zastora koji je uveden tek kasnije.
Džejmsu Berbidžu pripisujemo izgradnju prvog pozorišta u Londonu u elizabetansko doba. Podignuto je u Šordiču 1576. godine. Ostala pozorište gradila su se u Londonu i bila su modernija od onoga što ga je izgradio Berbidž. Ona su imala krovove i razna pomagala za stvaranje posebnih efekata na pozornici.
Negde oko 1599. nekolicina glumaca iz družine “Kraljevi ljudi” podižu svoje sopstveno pozorište pod imenom Gloub (engl. Globe). Sedam godina kasnije ista grupa glumaca kupila je pozorište Blekfrajers. Sudeći prema dokumentima o Šekspirovim kupovinama i investicijama jasno je da se i on prilično obogatio sa ovom glumačkom družinom. Šekspir je sarađivao u oba pozorišta u Blekfrajars i u Gloub, u dve najuglednije pozorišne kuće onog vremena. Njemu su se divili i poštovali ga dramski pisci njegovi savremenici pa je tako Ben Džonson za svog prijatelja rekao da ne pripada jednom dobu nego svim vremenima.
Šekspir je kupio kuću blizu pozorišta Blekfrajars u Londonu. Sa ovog mesta je sve kretalo, ova kuća postala je njegovo sedište, iako je za svoju porodicu stekao i drugu imovinu u Stratfordu.
Šekspir je kupio jednu od najvećih kuća u Stratfordu. On je tada već bio značajna osoba i u svom rodnom gradu, a svoje je vreme provodio na relaciji Stratford i London.
Smrt slavnog pisca
Šekspir je umro u svom domu 23. aprila 1616. godine u 51. godini života. Pokopan je u dvorištu stratforske crkve. Danas je kuća u Henli stritu u kojoj smatramo da se rodio Šekspir nacionalni muzej pun uspomena na slavnog dramaturga.
Nažalost Vilijam Šekspir se nije pobrinuo za štampanje i objavljivanje svojih drama pa je tek 1623. godine dakle nakon njegove smrti objavljeno celokupno izdanje njegovih dela. Glavni razlog tome je verovatno činjenica, to što su u ono doba dramski pisci čuvali rukopise kako niko ne bi mogao iz njih prepisivati.
Šekspiru nije manjkalo inspiracije, pa je uz drame (38 pozorišnih komada) napisao i 154 soneta i dve duže pesme. Najpozatija njegova dela su: “Romeo i Julija”, “Hamlet”, “Julije Cezar”, “Kralj Lir”, “San letnje noći”, “Mletački trgovac”, “Ukroćena goropad”, “Bogojavljenska noć”, “Zimska priča”, “Perikle” i mnoga druga.
