Vitamini u višku i posledice po zdravlje

U ovo moderno doba, vitamini kao suplementi su postali sastavni deo ishrane. Postalo je popularno piti brojne kombinacije vitamina i drugih preparata, preventivno se štititi od prehlada, gripa i karcinoma. I generalno, čini se sve što je u našoj moći da unosimo što više zdravih materija, u cilju jačanja imuniteta. Ali da li su te materije zaista zdrave ukoliko ih unosimo, a nisu nam neophodne? I kako možemo znati da ih zapravo nemamo u višku i da nam mogu biti potencijalno štetne?

Vitamini – definicija

Vitamini su supstance koje naš organizam nije u stanju da stvori, pa je neophodno unositi ih hranom, jer su važni u različitim procesima u telu, i kao gradivne materije.

Rastvorljivost vitamina u službi razvoja manjka/viška

Prema rastvorljivosti, razlikuju se hidrosolubilni vitamini, koji se rastvaraju u vodi i liposolubilni, rastvorljivi u mastima.

Hidrosolubilni vitamini su svi B vitamini i vitamini C i H. Oni se rastvaraju u vodi i jako lako izbacuju iz organizma, dominantno putem bubrega. Ali će se teže napraviti i rezerve ovih vitamina. Takođe, zbog lakog izlučivanja, brže nastaje njihov manjak, tj. deficit.

S druge strane, liposolubilni vitamini se rastvaraju u mastima, pa se ne mogu izlučivati putem bubrega, već kao sastojak žuči u creva. Mnogo teže nastaje njihov manjak, ali lako može doći do štetnog gomilanja takvih vitamina u rezervama. Ovi vitamini su D, E, K i A, odnosno, za lakše pamćenje: DEKA.

Šta nam ovo saznanje omogućava? Da procenimo da ukoliko hidrosolubilne, dakle vitamine rastvorljive u vodi, unesemo čak i u malo većim dozama, neće biti toliko opasno. Dok veći unos liposolubilnih vitamina može dovesti do štetnih posledica. Ipak, konzumiranje i jednih i drugih učestalo u velikim dozama, može narušiti zdravlje.

Posledice preterane konzumacije vitamina

Posledice su različite. Na primer, preveliko nakupljanje vitamina A može voditi razvoju malignih bolesti. Preterana konzumacija vitamina C nosi rizik za pojavu kamena u bubregu. Jer, iako se lako izbacuje iz organizma, njegova koncentracija je u mokraćnim putevima veća i postoji tendencija ka stvaranju kamena. Čak višak nekog vitamina može stvoriti manjak drugog. Takođe, ukoliko se dovoljno izlažemo suncu, odnosno, oko 15 minuta svakodnevno, nije neophodno unositi dodatne količine vitamina D, jer će se on svakako stvoriti zahvaljujući dejstvu sunčevog zračenja.

I inače, svako prekomerno nakupljanje vitamina može oštetiti organ u kome se nakuplja, jer remeti njegovu normalnu funkciju. To se u najvećoj meri odnosi na jetru.

Ipak, za nastanak ovog viška treba unositi vitamine u dužem vremenskom periodu, pogotovo kad su u pitanju rastvorljivi u vodi.

Kada je preventivna konzumacija poželjna?

A postoje i opravdani razlozi za preventivni unos vitamina, onda kada naš organizam ubrzano troši svoje rezerve zbog jakog fizičkog napora ili zbog neke bolesti ili poremećaja. U trudnoći, kada postoji veća potreba za nekim vitaminom, treba ga više i unositi, uz preporuku lekara. Zatim, ukoliko se određeni vitamin ne unosi dovoljno putem hrane i kada su neka bolest ili stanje uticali na njihovo smanjenje (različite bolesti želuca i creva). Zbog toga i normalnim unosom ne možemo obezbediti dovoljnu dnevnu dozu, jer se ta doza ne preuzima u istoj količini iz creva, već mnogo manje.

Pa praktično, preventivno treba uzimati vitamine u 3 slučaja:

1. kada ih pojačano gubimo,
2. kada ih naš organizam nedovoljno dobija jer ih ili ne unosimo dovoljno ili se nedovoljno preuzimaju u želucu ili crevima i
3. kada su nam potrebe veće.

Preventivna konzumacija u specifičnim stanjima

Postoje i situacije kada možemo pretpostaviti da manjak vitamina postoji. Pa je i tada opravdana preventivna konzumacija. To se odnosi na stanja kada primećujemo simptome poznatog manjka vitamina. Pa tako, nakon dužeg tretmana antibioticima, poželjno je uzimati vitamin D. On će pomoći u obnovi sluzokoža i generalno jačanju imuniteta. Kod postojanja sklonosti ka javljanju modrica, može se posumnjati na nedostatak vitamina C. Ovaj nedostatak je čest kod alkoholičara, ali i dece i starijih osoba. Gruba koža i lomljiva kosa mogu upozoriti na nedostatak vitamina A. Naravno, uz prethodno isključenje potencijalnih drugih faktora, na primer oboljenja štitne žlezde. Deci sa rahitisom i starijim osobama (naročito ženama) sa osteoporozom, nedostaje vitamin D.

U slučaju trudnica ili žena koje planiraju trudnoću, postalo je obavezno konzumirati folnu kiselinu. Ona predstavlja vitamin koji će omogućiti normalan razvoj DNK, kao i nervnog sistema ploda. I inače, manjak ovog vitamina dovodi do tzv. megaloblastične anemije, često pridružene alkoholizmu. Takođe, vegetarijanci imaju veći rizik za razvoj deficita vitamina B12.

Nedostatak svih B vitamina, generalno, nastaje mnogo lakše, budući da je reč o hidrosolubilnim vitaminima. Pojava ranica u uglovima usana, kao i afti u ustima, može ukazati na nedostatak vitamina B2. Vitamin B1 je tokom istorije ostavio zapažen efekat, pogotovo na afričkom kontinentu. Naime, ovaj vitamin, kod nedovoljnog unosa putem hrane, dovodi do bolesti zvane beri-beri. Ona se karakteriše pojavom otoka i neurološkim smetnjama. Vitamin B6 je često u manjku kod osoba koje boluju od šećerne bolesti tipa 2. Razlog tome nije ishrana, već obično primena lekova na bazi metformina.

U svakom slučaju, mimo ovih situacija, ne bi trebalo preterivati sa čestim uzimanjem suplemenata ili ih uzimati uopšte.

Vitamini u prirodnim izvorima

Trenutno je na internetu dostupno puno sadržaja na temu namirnica bogatim različim vitaminima. Ipak, neke činjenice o sastojcima namirnica, možemo zaključiti na osnovu izgleda, boje, sadržaja masnoća, kao i dela biljke koji se koristi u ishrani. Ovde su izdvojeni pojedini vitamini, karakteristični za odgovarajuće namirnice. Pa je tako poznato da se liposolubilni vitamini više nalaze upravo u hrani bogatoj mastima (mleku, jajima, ribljem ulju). Takođe, vitamin C, kao hidrosolubilni vitamin, više se nalazi u citrusima i sočnom voću i povrću. Vitamin A se nalazi u većoj meri u žutom, narandžastom i zelenom povrću. Vitamini B1, B2 i B6 se, između ostalog, nalaze u većoj meri u kvascu i žitu. Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da je izbalansirana ishrana jedini recept za unos svih potrebnih materija.

Da li vitamini utiču na imunitet?

Treba napomenuti da vitamini NE UTIČU na imunitet, ako ih uzimamo, a nisu nam neophodni. Tj. ne postoje naučni dokazi za jačanje imuniteta, dok unos u višku može nositi posledice. Ipak, regulisanje njihovog manjka, poboljšava stanje i omogućava očuvanje zdravlja. Takođe, treba reći da suplementi ne mogu nadomestiti neadekvatnu ishranu. Redovno i dovoljno obilno konzumiranje zdrave i raznovrsne hrane je ključ zdravlja.

Takođe, ukoliko hoćemo da nadoknada bude adekvatna, najbolje je obaviti najpre laboratorijsku analizu. Kada odredimo kolike su nam potrebe, odnosno čega imamo u manjku, možemo prilagoditi tome i dnevnu dozu vitamina. Naravno, to činimo uz konsultaciju sa lekarom ili nutricionistom.

Ovu tema je detaljno razrađena i u priloženom snimku.