Tokom prethodnih nekoliko godina, u moru onoga što neki smatraju domaćom hiperprodukcijom, izdvaja se sve veći broj kvalitetnih filmova i serija koji pretenduju na status kultnih. Serija „Vreme zla“, snimljena po motivima istoimene trilogije Dobrice Ćosića, definitivno je jedna od njih. Dok je serija „Koreni“, snimana po Ćosićevom prvom romanu u sagi o Katićima, odlično ocenjena od strane publike, ali i kritike, „Vreme zla“ obara rekorde gledanosti. Ovakav rezultat je očekivan, imajući u vidu ekipu koja je radila na ovom projektu.
Drim tim
Mlada scenaristkinja Sanja Savić Milosavljević imala je nezavidan zadatak da tri romana – „Grešnik“, „Otpadnik“ i „Vernik“ – pretoči u seriju. Iako svaki od ovih romana prati po jednog protagonistu – Ivana Katića, Bogdana Dragovića i Petra Bajovića – serija se fokusira na događaje iz romana „Vernik“, dok se kroz reminscencije pripovedaju događaji iz preostala dva dela. Ovakva preplitanja vremenskih tokova svakako su pogodnija za televizijski format i već viđena, te su i gledaocima prijemčivija. Takođe, format od 15 epizoda označava i da je nemoguće pokriti sve događaje opisane u knjigama.
Glumačka ekipa, predvođena rediteljem Ivanom Živkovićem, uključuje brojna poznata imena domaće glumačke scene: Goran Šušljik, koji je ujedno i producent, Nada Šargin, Goran Bogdan, Radovan Vujović, Žarko Laušević, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Vesna Čipčić, Irfan Mensur, Boris Isaković, Sergej Trifunović, Jasmina Avramović, Andrej Šepetkovski i mnogi drugi. Pored njih, priliku da prikažu svoj talenat dobila je i plejada glumaca mlađe generacije: Pavle Čemerikić, Pavle Mensur, Isidora Simijonović, Đorđe Kadijević, Uroš Jovčić, Sanja Marković, itd.
Stradanje jednog naroda
I dok kroz ovu seriju gledamo nastavak sage o Katićima, na primerima pojedinačnih nesrećnih sudbina, zapravo pratimo stradanje jednog naroda. Roman je, kada je izašao, ocenjen od strane kritike kao antikomunistički pamflet, iako je prodat u hiljadama primeraka. Ćosić nam nudi jedan drugačiji pogled na rađanje ideje o socijalističkoj Jugoslaviji i događajima koji su do toga doveli. Međutim, najveća vrednost ovog romana po kojem je snimana i serija, jeste činjenica da se u pogledu naših društvenih shvatanja malo toga promenilo, bez obzira na vremensku distancu od skoro jednog veka.
Društvo je i dalje duboko podeljeno, a samo poslušni smatraju se i podobnim. Sve vlasti, i prošle, i buduće, jednostavno ne žele da prihvate čak ni dobronamernu kritiku, već je doživljavaju kao napad i podrivanje autoriteta.
Ukoliko pojedinac pak odbije da učestvuje u kolektivnom izopštavanju nepodobnih, čak i kada je ono nepravedno, i sam biva izopšten. Ma koliko ova serija prikazivala sudbine izmučenih ljudi, najviše boli spoznaja da se, čak i nakon skoro sto godina kasnije, ništa nije promenilo.
Žene iz zapećka su nosioci priče
Iako su tri glavna lika u romanima Ivan, Bogdan i Petar, nosioci priče su žene koje ih okružu. To je najizraženije na primeru Milene Katić, gde celokupno glumačko umeće isplivava iz Nade Šargin. Ona uspeva da u nekoliko rečenica ubedi gledaoca u tragediju svog postojanja. Ona je Bogdanova žena, Vladina majka, Petrova ljubavnica, Ivanova sestra, ali je pre svega svaka srpska žena koja je stradala kroz istoriju. I preživela, o čemu svedoči i jedan od poslednjih kadrova ove serije.
Još jedna žena kojoj treba odati priznanje je Nađa koju tumači mlada i talentovana Isidora Simijonović. Nađin najveći greh jeste to što voli onog koga voli. Upravo je ovo centralna tema kada su u pitanju ženski likovi u ovoj seriji. Žena koja voli je grešna. Društvo je odlučno da im kaže koga smeju da vole i kako smeju da žive. Nađin jedini način da se iskupi za svoj „greh“ jeste da špijunira za komuniste, što će je na kraju i koštati glave. Čini se da ne postoji instanca u kojoj su žene slobodne da žive i vole onako kako žele.
Prisna atmosfera i manjak dinamičnosti u seriji „Vreme zla“
Iako ova serija jasno oslikava kritiku ideologije koja se služi raznim sredstvima kako bi se obračunala sa neistomišljenicima, gledalac ne može da ne primeti kako serija ipak nije u potpunosti prilagođena televiziji. Televizija je živa i dinamična, daleko dinamičnija od onoga što se prikazuje u ovoj drami.
Prisna atmosfera koja se oseća između onoga što je prikazano na ekranu i gledalaca mnogo bi bolje došla do izražaja u pozorištu, na sceni, gde se zaista događa jedna razmena energije između glumaca i publike. Ovako na momente serija biva dosadna i ne doprinosi razvoju radnje, premda gluma na zavidnom nivou uspeva da iznese radnju do sledeće, dinamičnije scene.
Zanimljivosti
U seriji „Koreni“, Žarko Laušević igra Aćima Katića, dok je uloga Aćimovog sina Vukašina Katića poverena Radovanu Vujoviću. I u seriji „Vreme zla“ igraju oca i sina: Žarko Laušević tumači ulogu ostarelog Vukašina Katića, a Radovan Vujović igra njegovog sina Ivana.
Nada Šargin detaljno je iščitala Ćosićeve romane kako bi se pripremila za ovu ulogu i što bolje razumela Milenu. Na snimanje je dolazila sa beleškama i rado ih je delila sa kolegama.
Između radnji serija „Koreni“ i „Vreme zla“, stoji još jedno Ćosićevo delo – tetralogija pod nazivom „Vreme smrti“. Ovo je, usaglasili su se kritičari, njegov najbolji opus; spomenik srpskom narodu stradalom za vreme Prvog svetskog rata.
Goran Šušljik, producent i idejni tvorac, najavio je da je u izradi scenario po motivima iz ovog Ćosićevog kapitalnog dela. On je izjavio kako je ovo najkompleksnije delo zahtevalo dosta truda, ali pre svega i novca, kako bi jedan takav projekat uspeo. Sada kada se etablirao kao uspešan producent, zasigurno od njega možemo očekivati da će „Vreme smrti“ nadmašiti i „Vreme zla“.
Serija „Vreme zla“ definitivno spada u najbolje serije u 2021. godini. Delimično je za ovo verovatno zaslužna i činjenica da se serija mogla pogledati izjedna, tzv. „bindžovati“, putem portala EON i pre nego što su sve epizode emitovane na kanalu Nova S. Ova serija, kao i nekoliko prethodnih projekata koji su mogli da se „bindžuju“ uz malu novčanu nadoknadu, utiru put ustaljenoj praksi u drugim zapadnim državama. Da li će i kod nas ona zaživeti, ostaje da se vidi posle brojnih piraterijskih udara na domaći sadržaj.
