Verovatno vam se dešava da zaboravljate neke stvari. Zaboravljate da se javite nekome. Zaboravljate gde ste ostavili neki predmet. Zaboravljamo da odemo na neki nevažan sastanak. Ima li mesta panici, kada je zaboravnost u pitanju ili je to nešto što se svima nama događa? Možda će vam čitanje ovog teksta dati odgovor na neka pitanja.
Činjenica je da sa godinama naš organizam slabi. Snaga nestaje. Ne možete u starosti biti brzi i jaki kao što ste bili u mladosti. I to je sasvim uredu. Sa godinama ljudski organizam se menja. Samim tim menja se i mozak. Menjaju se neuronske veze koje nam pomažu da nešto zapamtimo ili zaboravimo. I ne samo to. Hteli da priznamo ili ne, ranije smo više koristili mozak. Nisu postojale električne naprave koje bi pamtile umesto nas. Nekada u vreme dok nisu postojali mobilni telefoni svako od nas je znao napamet brojeve koje često poziva. Za one druge postojao je imenik u koji smo zapisivali broj. Priznaćete sada ne znamo napamet ni broj nekog bliskog. A i zašto bismo se trudili da pamtimo? Telefon to radi umesto nas.
Zašto dolazi do gubitka pamćenja?
Ljudi se najčešće plaše Alchajmerove bolesti. To je opravdan strah ukoliko se zna da je to jedan od najčešćih uzroka zaboravljanja. Svakako nije jedini. Nedostatak vitamina B12 može da dovede do gubitka pamćenja. A upravo ovaj vitamin je ključan za pravilan rad mozga. Problemi sa tiroidnom žlezdom takođe dovode do gubitka pamćenja. Sa gubitkom pamćenja je povezana depresija ali i dehidratacija.
Imate li razloga za zabrinutost?
Postoji mnoštvo situacija koje su nam se dešavale ili koje nam se dešavaju, ali ne predstavljaju znak za uzbunu. Postoje momenti kada je potrebno zastati i prizvati nešto u sećanje. Postoje i oni drugi kada vam gubitak pamćenja otežava svakodnevno funkcionisanje. U nastavku teksta vam donosimo neke situacije kojima ste sigurno i sami svedočili. A na vama je da procenite da li je nešto razlog za zabrinutost i odlazak kod lekara ili ne. Uostalom vi najbolje poznajete svoj organizam. Samo ga treba slušati i pratiti. On vam daje nepogrešive signale.
Zaboravili ste koji je datum ili koji je dan
Dešava nam se ponekad da ne znamo koji je dan ili koji je datum. To je sasvim u redu ukoliko ste na odmoru. I niste jedini. Većina ljudske populacije ima ovaj problem. Odmor je, rasterećeni ste od obaveza. Prepuštate se uživanju. Na momenat zastanete, ali vrlo brzo se setite i dana i datuma. Nemojte ovo da vas plaši. Ali ukoliko vam je teško da se orijentišete u vremenu i ne možete da se setite šta se dešavalo juče ili pre par dana ne bi bilo loše da potražite pomoć.
Postoji vežba koja je vrlo delotvorno kako biste izoštrili svoju memoriju. Uveče pre nego zaspite prisetite se svega što vam se dešavalo tog dana. Počnite od ujutru. Prisetite se i situacija i ljudi sa kojima ste bili u kontaktu. Možda nećete uspeti odmah, ali pokušajte da se setite nekih detalja. Pokušajte da se setite garderobe vaših sagovornika. I ako ne uspete odmah, nema mesta za paniku. Upornim vežbanjem doći ćete do rezultata. Izoštrićete pamćenje, tako da će vam biti lako da se setite i onih manje važnih detalja.
Gde su mi ključevi od auta?
Sigurno vam se dešavalo da se pitate gde ste ostavili ključeve od auta ili neki važan predmet. Niste jedini neka vas to ne brine. Vrlo često neke stvari radimo mehanički ne razmišljajući o njima. Tražeći ključeve zavlačite ruku u torbu ( u kojoj ima svega sem ono što vam treba). Proveravate džepove. Praznite činiju na stolu u kojoj su razne sitnice. Što više tražite organizam je u sve većem grču. Nervoza i napetost rastu a to smanjuje mogućnost da racionalno razmišljate. Prava vežba za ovo je biti svestan svakog trenutka. Ukoliko svesno radite neke stvari, nećete upasti u ovu zamku. Pokušavajte što češće da budete svesni svakog svog pokreta.Budite svesni svake radnje ma koliko vam se to činilo kao rutina. Na taj način ne dozvoljavate mislima da lutaju a vi ćete biti svesni svakog svog pokreta.
Zašto li dođoh ovde?
Da li vam se dešava da uđete u neku prostoriju a zatim zastanete kako biste se setili zašto ste došli? To se vrlo često dešava bez obzira na godine. I nije nešto što bi trebalo da vas brine. Mehanički radimo neke stvari i trudimo se da što više stvari uradimo za što kraće vreme. Uvek kada se nađete u takvoj situaciji najbolje je da se vratite na početnu tačku. Vratite se u prostoriju odakle ste krenuli. Pri tom otpustite tu misao. Čim je otpustite u trenutku ćete se setiti šta je to što vam je trebalo iz druge prostorije. I ovde važi pravilo svesnosti svakog trenutka. Što više budete vežbali da živite u trenutku vaš mozak će biti rasterećeniji a vi produktivniji. Ukoliko vam se desi da se izgubite u delu grada koji poznajete ili da ne umete sami da se vratite kući, to već može biti znak za uzbunu.
Kako sprečiti zaboravnost?
Mozak treba što više koristiti kako ne bi atrofirao. Uključite u ishranu bobičasto voće, orašaste plodove, kakao i crnu čokoladu. Konzumiranje ovih namirnica dovodi do poboljšanja kognitivnih funkcija. Trudite se da čitate što više. Naučite nešto novo. Rešavajte sudoku, ukrštene reči. Pratite kvizove. Potrudite se da nađete neki hobi koji zahteva planiranje. Ukoliko budete fokusirani na to što radite, vežbaćete svoj mozak. I ono što je najvažnije, ako nemate realan razlog za brigu, ne brinite. A ukoliko je u pitanju nagoveštaj demencije obavezno posetite lekara.
