Čitav naš život satkan je od određenih planova, odluka i poteza, od onih najsitnijih pa do onih najkrupnijih. Iako motiv za krupne promene i događaje koje planiramo da ostvarimo ne moramo da tražimo u konkretnim datumima, često se dešava da kreiranje tih velikih zadataka usledi na početku nove kalendarske godine, uoči proslave jubilarnih rođendana, godišnjica i slično.
Ovakvi datumi obično su prilika da sumiramo period iza nas, porazmislimo o tome da li je prošao onako kako smo planirali, kao i o tome da li na njegovom kraju možemo da kažemo da su veliki zadaci ispunjeni.
U nastavku teksta saznajte da li su velike i dugoročne zamisli korisne ili ne, kao i u koje sopstvene zamke možemo upasti ukoliko ih ne formulišemo na odgovarajući način.
#1 Kakve odluke obično zapisujemo u svoje to-do liste?
Ako je sudeći po tome koliki procenat od evidentiranih odluka ljudi realizuju, reklo bi se da su odluke – nerealne. Ili su to barem u većini slučajeva, a to ćemo i sami sebi i dokazati ukoliko otvorimo sopstvenu svesku odluka i u njoj nađemo ciljeve koji glase ovako:
Smršati 15kg do aprila.
Uvesti svakodnevne treninge u teretani u trajanju od minimum sat vremena.
Izaći iz dugova u roku od dva meseca.
Pokazati više strpljenja prema bližnjima.
Prekinuti konzumiranje cigareta.
Položiti 3 ispita u sledećem ispitnom roku.
Navedene odluke nesumnjivo je moguće ostvariti, ali ne u ovoj kombinaciji i za kratko vreme. Ponekada se naša ogromna želja da se što pre ratosiljamo nagomilanih problema vidi upravo u preambicioznim i umarajućim planovima.
Umesto da nam donesu olakšanje i rešenje, planovi nam zadaju muke jer izgledaju kao nepremostiva prepreka koja nam za kratko vreme isisa svu energiju, zbog čega počinjemo da verujemo da ih je nemoguće dostići, što dalje rađa naše nepoverenje prema sebi.
Naravno, postoje i ljudi koji dobro odmere svoje snage i ciljeve, idu sporim, ali sigurnim koracima, ali znaju da će stići na svoj cilj i to je ono što ih drži istrajnim na putu ka istom. Pa ipak, češće se događa da se zatrpamo ogromnim ciljevima i da ubrzo odustanemo od njihovog ostvarenja, nestrpljivi što se zamisao ne odvija po planu.
#2 Da li revidiramo ciljeve?
Ukoliko se vratimo na svoju listu i shvatimo da smo možda bili prezahtevni prema sebi, eto prilike da se lista prioriteta reorganizuje i preispitaju zadati rokovi.
Ako se odlučite da se pozabavite svojom listom, prilikom preformulacije ciljeva zapitajte sebe da li su zapisane odluke vaša iskrena želja ili spolja nametnuti trend, kao i koje mesto među stvarima koje su vam zaista važne zauzimaju pojedine odluke.
Odgovori na ta pitanja pomoći će vam da odbacite one stavke koje mogu da čekaju neki drugi trenutak u budućnosti, ali i da se fokusirate na ciljeve koje zaista želite da realizujete.
#3 Zašto krojimo velike planove baš oko važnih datuma?
Postoji barem nekoliko razloga iz kojih uopšte razmišljamo o pravljenju velikih odluka, posebno onih koje se donose na početku nove kalendarske godine. Ukoliko nameravate da slavite doček Nove godine 2022 Beograd je grad koji će vam pružiti mnogo mogućnosti da to i ostvarite, nakon čega ćete, ako pribegavate toj tradiciji, moći da se upustite u donošenje novih ciljeva za godinu koja je pred vama.
Jedan razlog za donošenje velikih planova baš u prvim danima godine koja je pred nama svakako može biti u tome što se ta praksa ustalila i postala određena tradicija, a mnogi ljudi uživaju u poštovanju ustaljenih običaja i osećaju rutine i zaokruženosti koje im pruža izvršavanje tradicionalnih radnji.
Još jedan mogući razlog jeste potreba da se na kraju godine ili nekog drugog perioda koji smo odredili za ispunjavanje važnih zadataka presaberemo, vidimo dokle smo stigli i kuda želimo dalje da idemo.
Ukoliko smo zapisali svoje odluke i svakog prethodnog januara ili decembra, možemo da se osvrnemo na njih i ustanovimo šta smo sa spiska ostvarili i koliko smo bili uspešni u tome.
#4 Kako da ne postanemo deo tradicije neispunjavanja obaveza?
Ukoliko želite da se posvetite ispunjavanju velikih ciljeva, imajte na umu da će vam ipak biti potrebno određeno vreme da biste ih ostvarili, ali takođe ponavljajte sebi da čak i put ka postignućima ima svoje čari, jer upavo prolazeći kroz sve njegove stanice shvatamo da je moguće sve što stvarno želimo i na čemu predano radimo.
Pored toga, ne zaboravite da je naš mozak upravo ono što nam je omogućilo da kao vrsta preživimo, jer ima jednu čarobnu moć – da se adaptira. Međutim, ma koliko da je prilagodljiv, mozak će ipak pokušati da se odupre promeni i ostane u zoni komfora, zbog čega je takođe važno ne odustajati uprkos teškim trenucima.
Dakle, odgovor je – odluke treba donositi, one nas vode napred, ali u skladu sa sopstvenim prioritetima i kapacitetima! Sledimo li ta dva kriterijuma, nema bojazni da će svaka želja postati realnost!
