Isak Njutn je bio jedan od najvećih matematičara i fizičara naše civilizacije. Rođen je 4. januar 1643. godine u Londonu u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici i živeo do 31. marta 1727. (83 godine). Isak Njutn je bio prevremeno rođena beba, pa je rođenju bio toliko sićušan da je, kako je kasnije govorila njegova majka Hana, mogao da stane u kriglu za pivo. Isak nije upamtio svoga oca jer je nažalost preminuo 3 meseca nakon njegovog rođenja.
Isak Njutn je mnogo istraživao, a najzačajnija otkrića su mu zakon gravitacije – zemljine teže i tri osnovna zakona o kretanju. On je bio prvi koji je ukazao da se na kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela mogu primeniti isti zakoni fizike.
Interesantna je činjenica da je svoje najveće delo „Matematički principi prirodne filozofije“ Isak Njutn napisao za samo godinu i po dana i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u ovoj knjizi Njutn predstavio zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije po kojima je danas toliko čuven.
Njutnova naučna otkrića veoma su dobro poznata, međutim, on je imao i druge interese osim matematike, fizike, mehanike, astronomije koji su mnogo manje poznati. Poslednjih godina svog života Njutn je potpuno zapostavio istraživanja u navedenim oblastima, i počeo poklanjati mnogo pažnje teologiji, napisao je veliki broj dela iz ove oblasti.
Jabuka razrešila misteriju
Postoji priča za koju se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je potpuno autintična ili ne, a vezana je za otkriće gravitacione sile. Po ovoj legendi Isak Njutn je jednoga dana sedeo u voćnjaku i ugledao kako sa drveta na zemlju pada jabuka. Najednom mu je palo na pamet, pitanje: Zašto jabuka nije odletela nekuda u vis ili pak ustranu? Razmišljajući, došao je do zaključka da sigurno postoji neka snaga zemlje koja privlači sva tela ka tlu. Tada je po ovoj priči imao svega 23 godine.
Isak Njutn je od dana kada je posmatrao jabuku, često razmišljao o toj temi. Jedne tople letnje večeri na nebu je ugledao pun Mesec.
Zapitao se zašto se Mesec stalno kreće na taj način da ga ljudi vide sa zemlje? Zašto nikada ne ode nekuda u dubinu vasione, ili zašto nikada ne krivuda po tamnom nebu? Onda je zaključio, da ako jabuka pada na Zemlju jer je privlači neka snaga Zemljine kugle, mora da isto važi i za Mesec. Zaključio je da Zemljina snaga privlači i Mesec i zato se on kreće uvek istom putanjom. Ovu silu Njutn je nazvao gravitacija.
Galilejeve strele
Posmatrajući ratnike koji su jašući na konjima odapinjali strele, slavni Galilej je došao do zaključka da od brzine odapete strele i brzine kojom se konj kreće zavisi preciznost pogodka. To je značilo da strela leti u pravcu u kojem je upućuje odapeli luk i kuda se kreće konj. Pre Galileja niko nije izučavao da tela dobijaju na brzini tokom pada. A onda je pala jabuka koju je posmatrao Njutn.
Šta je Isak Njutn govorio o sebi
Ja sam najrasejaniji naučnik na svetu. Zašto? Zato što mislim o mnogim stvarima i jedna mi misao sustiže drugu. Mislim da je to osobina svih naučnika. Ne volim kritike, i to iz jednostavnog razloga, kritičari uglavnom nemaju pojma šta je to što kritikuju.
Otkrića ne dolaze sama. Njih dovodi veliki rad.
Epitaf na spomeniku
Na spomeniku Isaka Njutna stoji urezan natpis: „Neka čestitaju sebi smrtni što je takva i tolika dika roda ljudskog na svetu bila“
Šta je gravitacija?
Sila kojom se u prostoru tela uzajamno privlače, kao nekakvim magnetom naziva se gravitacija ili teža. Gravitacijom se objašnjava kretanje planeta oko sunca.
Ako zavežete neki predmet za kanap i obrćete ga oko sebe, on će vremenom uspostaviti određenu putanju kretanja. Ako biste ispustili kanap, predmet bi nastavio da se kreće u pravoj liniji. Planete koje kruže oko Sunca bi se na isti način udaljile u pravoj liniji da nema gravitacione sile. Gravitacija je kao neka nevidljiva vrpca koja drži planete oko sunca. Njena sila je utoliko veća ukoliko je nebesko telo teže ali opada kako razdaljina između tela raste. Zato i Sunce, pošto je mnogo teže, oko sebe drži planete. Međutim, kako je Zemlja teža od Meseca, a Mesec mnogo bliži Zemlji nego Suncu, zemljina sila gravitacije ima prevagu, pa Zemlja zadržava Mesec. Brzina kojom se planete kreću im ne dozvoljava da padnu na Sunce slično kao što kamen vezan za kraj kanapa ne pada sve dok mu dajete dovoljnu brzinu.
Šta bismo bez gravitacije?
Kada ne bi postojala gravitacija Mesec bi odleteo nekuda u svemir, jabuke bi letele na sve strane, a ljudi ne bi mogli da se održe na našoj planeti nego bi i oni za mesecom jurnuli u svemirsko prostranstvo.
U ovom videu možete pogledati nekoliko zanimljivih stvari koje se događaju bez gravitacije.
.){kind=link}