Galaksija Mlečni put je ogromno i veoma zanimljivo mesto. Ne samo zato što joj je prečnik između 120.000 i 180.000 svetlosnih godina već i zbog činjenice da ovoj galaksiji pripada i naša planeta Zemlja. Naš Solarni sistem (Sunčev sistem) nalazi se oko 27.000 svetlosnih godina daleko od centra galaksije Mlečni put.
Ali ovo su samo neke osnovne činjenice o našoj galaksiji, a pored njih postoje i brojne zanimljivosti o Mlečnom putu, koje su impresivne i inspirativne. U tekstu koji sledi pročitajte 7 interesantnih činjenica o našoj čarobnoj galaksiji i pojavama unutar nje koje deluju neverovatno.
#1 Mlečni put nema oblik pravilnog diska
Za početak, Mlečni put ima oblik diska i prečnik od oko 120.000 svetlosnih godina, sa centralnim delom prečnika 12.000 svetlosnih godina. Međutim, ovaj disk je daleko od savršene ravni. U stvari on je izobličenog oblika, a načunici to pripisuju Velikom i Malom Magelanovom oblaku. Veliki i Mali Magelanov oblak su nepravilne, patuljaste galaksije koje poput satelita kruže oko Mlečnog puta.
#2 Halo galaksije (Galaktički halo) postoji, ali ga ne možete direktno videti
Naučnici veruju da 90% mase naše galaksije sadrži mračnu materiju, što je u stvari galaktički Halo. To znači da sva „svetleća materija“ – ono što vidimo golim okom ili teleskopima čini manje od 10% Mlečnog puta. Glaktički halo je zona koju zapravo čini mnoštvo zvezda, gasova i crne materije, a kojom su okružene spiralne galaksije, u koje spada i naša galaksija Mlečni put.
#3 Mlečni put je galaksija sa preko 200 milijardi zvezda
Mlečni put spada u red srednjeteških galaksija. Najveća galaksija za koju znamo da postoji – IC1101- ima preko 100 triliona (1014) zvezda. Patuljaste galaksije, kao što je, na primer, Veliki Magelanov oblak imaju oko 10 milijardi zvezda, a Mlečni put ima između 100 i 400 milijardi zvezda.
Međutim, ovaj broj zvezda u Mlečnom putu nije stalan, zato što naša galaksija konstantno gubi zvezde koje se pretvaraju u Supernove, eksplozije zvezda, i na taj način iz nje nastaju nove, manje zvezde (oko 7 zvezda godišnje).
Interesantno je da kada pogledate u nebo kada je vedra noć, čini vam se da vidite na milione zvezda, što ipak nije tačno, iako je njihov broj zaista ogroman. Zapravo, čovek sa bilo koje tačke na Zemlji, po savršeno čistom nebu bez oblaka najviše može da vidi svega oko 2.500 zvezda.
#4 Mlečni put je stvoren od drugih galaksija
Mlečni put nije oduvek bio onakav kakav je danas – lepa, iskrivljena spiralna galaksija. U stvari, galaksija Canis Veliki patuljak je najbliža galaksija Mlečnom putu, locirana na oko 25.000 svetlosnih godina udaljenosti od Sunčevog sistem. Njene zvezde se trenutno pridodaju Mlečnom putu. Od svog nastanka do danas, Mlečni put je kontinuirano sebi pridodavao brojne patuljaste galaksije, a jedna od najpoznatijih je Sagittarius patuljasta galaksija.
#5 U centru Mlečnog puta postoji crna rupa
Najveće galaksije u svemiru imaju supermasivnu crnu rupu u svom centru, a od Crne rupe nije izuzet ni Mlečni put. Centar naše galaksije se naziva Sagittarius A*, i predstavlja masivni izvor radio talasa zbog čega naučnici veruju da je u pitanju Crna rupa čiji je poluprečnik oko 22,5 miliona kilometara, što je otprilike ista dužina onoj koju ima Merkurova orbita.
#6 Mlečni put je star skoro koliko i svemir
Najnovije naučna istraživanja procenjuju da je Univerzum star oko 13,7 milijardi godina, a da je naš Mlečni put nastao pre oko 13,6 milijardi godina. Najstarije zvezde u našoj galaksiji se nalaze u globularnim klasterima (skupovima zvezda), i starost naše galaksije se određuje na osnovu starosti ovih zvezda. Naime, naučnici nad njima primenjuju određene zakonitosti i na osnovu dobijenih rezultata uspeli su da izračunaju starost naše galaksije.
#7 Mlečni put je deo Virgo Superklastera
Galaksija Mlečni put pripada grupi većih galaktičkih struktura. Naši najbliži susedi su Veliki i Mali Magelanov oblak kao i galaksija Andromeda – nama najbliža spiralna galaksija. Uz 50-tak drugih galaksija i oblaka, Mlečni put i njegovo neposredno okruženje čine klaster poznat pod nazivom Lokalna Grupa.
Ali, ovo je samo mali deo našeg zvezdanog susedstva. Ako krenemo dalje, videćemo da je Mlečni put deo još većeg skupa galaksija poznatog kao Virgo Superklaster. Istraživanja iz 2014. godine su pokazala da je Virgo superklaster samo deo većeg superklastera pod nazivom Laniakea (beskrajno nebo), koji je koncentirsan oko Velikog Atraktora.
