Život nas stavlja u razna iskušenja, priređuje nam iznenađenja koja mogu biti i prijatna i neprijatna, ostvaruje nam neke snove, ostavlja nas uskraćenima za ostvarenje manjih ili većih, važnih ili manje važnih želja, uzdiže nas i često baca na pod. Pa onda sve ispočetka: podigini se, uspravi, obriši prašinu s kolena i suze s lica, znoj i krv ako ih bude, smogni snage za dalje, za novi uzlet i novi let, uz spremnost i za neki novi poraz i možda još neki pad.
Iskonska želja čoveka je da ode sa ovog sveta što manje ometajući druge.
Koliko puta ste čuli svoje starije, roditelje, baku i deku, strinu, ujaka, tetku, komšiju, kako prošapuću, a često i naglas kažu: “Bože, samo te molim za jedno, daj mi da umrem na nogama”? Ova iskonska želja čoveka da život, onda kada dođe vreme, okonča dostojanstveno i bez smetanja onima koji ga okružuju, sadrži u sebi možda još više brige za te, najbliže rođake, nego za onoga ko tu molbu upućuje.
Svestan da mlađi i zdravi(ji) članovi porodice moraju da obezbeđuju sredstva za egzistenciju, što se u današnje vreme često svodi na boravak na jednom ili više poslova bukvalno od jutra do večeri, često i svih dana u sedmici, kao i da moraju da vode brigu i da izvode na put svoj pomladak, njihovi stariji u tim svojim poznim godinama naprosto osećaju kao svoj poslednji zadatak da ih što manje opterećuju i ometaju. A možda i najviše brinu onda kada su u potpunosti zavisni od tuđe brige i nege, kada ne mogu sami da preuzmu odgovornost za svoj život.
Mnoge porodice, nažalost, imaju i mlađe članove kojima je za koliko – toliko normalno funkcionisanje neophodna tuđa briga i nega. Zbog toga se vrlo često odlučuju da jedan član porodice, najčešće to bude majka, ostane kod kuće, dok otac obezbeđuje sredstva za egzistenciju.
Briga o bolesnom i nemoćnom članu porodice – kad posao trpi
Do skora, u našoj sredini tuđa pomoć je angažovana jedino u situaciji kada se u porodici neko razboli toliko da jednostavno ne može bez tuđe brige i nege, bilo da je reč o nepokretnim bolesnicima ili o onim pacijentima kojima je dijagnostifikovano neko vrlo teško oboljenje. Koliko je bilo teško nositi se sa samom činjencom da je neki član porodice u jako teškom stanju, bilo da ne može da se kreće, bilo da su prognoze previše sumorne, jednako teško je bilo i pronaći pravu osobu koja će na valjan način brinuti o pacijentu ili onemoćaloj osobi i koja je uistinu posvećena ispunjenju svih obaveza koje je prilikom dogovora o angažovanju prihvatila.
Koliko članova porodica slabo pokretnih, nepokretnih i bolesnih je moralo da prečesto odsustvuje sa posla, da svoje godišnje odmore i neplaćena odsustva koristi za brigu i negu svojih najbližih, samo stoga što naprosto nisu mogli da pronađu dovoljno stručnu i pouzdanu osobu koja bi to činila umesto njih, dok su na poslu ili nekom drugom zadatku, van kuće. I koliko se tako nemoćnih ljudi osećalo još nesigurnije, bolesnije i bespomoćnije, razmišljajući o tome da su samo teret svojoj porodici dok su, istovremeno, kada su morali da ostanu sami, bili uskraćeni ne samo za topao obrok, već i za toplu ljudsku reč.
Vremenom, stvari su se na sreću promenile i danas niko ne mora da gubi ili napušta posao kako bi brinuo o nemoćnom članu porodice, niti su porodice prinuđene da ih smeštaju, mimo njihove volje, u domove za stare samo zato što drugo rešenje i nemaju. Dovoljno je samo obratiti se ustanovi ili agenciji registrovanoj za kućnu brigu i negu, izabrati paket usluga koji je potreban članu porodice i sklopiti ugovor.
Vraćanje osmeha na lice
Statistika pokazuje da se zdravstveno i sveukupno psihofizičko stanje mnogih korisnika usluga kućne brige i nege značajno popravilo. Što i ne bi trebalo da nikoga čudi, ako se uzme u obzir činjenica da, kako naš narod kaže, “samoća ubija”.
Mogućnost da se sa nekim progovori, da im neko uz topao čaj ili supu, pruži i toplu ljudsku reč, tokom onog vremena kada su ostajali potpuno sami, osobama koje su korisnici tuđe brige i nege uliva ne samo radost, već i optimizam, brišući pomalo njihovo uverenje da su beskorisni i nepotrebni, da su samo teret svojim porodicama, a na taj način i vraćajući im dostojanstvo.
Stručno osoblje, edukovano za rad sa upravo takvima licima, raspolaže sa jako puno strpljenja i topla ljudska reč koju upućuju osobama sa kojima rade i o kojima brinu, profesionalnost kojom se odnose prema svom poslu, pažnja koju pružaju… sve to kod ljudi uliva sigurnost i poverenje. Kako kod samih korisnika, tako i kod članova njihovih porodica, rasterećenih brige i grča koji ih prati gde god da krenu, svesni da kod kuće imaju nekoga ko zavisi isključivo od njih.
U suštini, reč je o povećanju kvaliteta života, kako korisnika kućne brige i nege, tako i čitave porodice, a često i više porodica, ukoliko više potomaka brine o nekom svom.
Nekome će zaista biti potrebno samo malo razgovora sa nekim. I da im provetre ili počiste sobu ili stan, skuvaju čaj, podgreju supu, postave ručak. Da im donesu novine, prepričaju šta se dešava u gradu. Drugima je uz sve to potrebna i pomoć pri održavanju lične higijene i oblačenju, za odlazak u toalet, za odlazak kod lekara ili, što da ne, u kraću šetnju po okolini.
Nekome treba spustiti ili podići krevet ili jastuk, pročitati novine ili knjigu, uključiti veš mašinu, opeglati veš, oprati sudove. Ima i onih za koje bi trebalo da se ode po recept za lekove i po lekove, za uput za preglede kod lekara…
Jednima je potrebna celodnevna briga, drugima je dovoljna pomoć samo sat dva dnevno ili nekoliko sati nedeljno. Mnogima je neophodno i sprovođenje dijagnostičkih i terapijskih procedura u kućnim uslovima. Ili previjanje, kontrola pri uzimanju lekova, merenje krvnog pritiska, masaža i ostala pomoć pri sprečavanju pojave dekubitisa.
Osim pomoći od strane negovateljica i gerontodomaćica, moguće je koristiti i usluge fizioterapeuta: masaža, fizičke vežbe, fizikalna terapija.
Kućna nega i briga je, dakle, oblik nege bolesnika i ostalih korisnika i brige o njima, u kući u kojoj oni i žive, što doprinosi komfornosti i očuvanju kvaliteta njihovog života, olakšavajući ujedno i svakodnevicu čitave njihove porodice. Obavljaju je profesionalci – osobe koje su obučene za negu bolesnika i ostala stručna lica čija pomoć im je korisna i potrebna.
