Ako volite da putujete, istražujete veličanstvene građevine, uživate u egzotičnim pejzažima i susretima sa zanimljivim ljudima, sigurno imate pun “kofer uspomena”. Danas vas pozivamo na jedan drugačiji pogled i otkrivamo zemlje u koje se zaljubite na prvi miris, odnosno na prvu šoljicu čaja.
Sasvim običan ritual, ispijanje čaja pomaže ljudima širom sveta da se opuste, zagreju ili pak da ublaže simptome prehlade. Međutim, u nekim kulturama ovaj napitak ima daleko značajniju ulogu i predstavlja simbol gostoprimstva, deo nacionalnog identiteta, porodičnu tradiciju, pa čak i čitavu filozofiju života.
Od planinskih obronaka Rtnja do japanskih čajnih ceremonija, od marokanskih medina do argentinskih trgova, svaki narod ima svoj način pripreme i posluživanja ovog napitka. Predstavljamo vam deset neobičnih čajeva iz deset država sveta. Koliko ste ih probali?
1. Srbija – Rtanjski čaj, miris planine i narodne tradicije
Na obroncima mistične planine Rtanj raste biljka koja je postala jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog kraja. Rtanjski čaj (Sideritis scardica) priprema se od nadzemnih delova aromatične planinske biljke, tradicionalno korišćene u narodnoj medicini. Njegov ukus je blag, prijatno biljni, sa diskretnim cvetnim notama. Za razliku od crnog ili zelenog čaja, prirodno ne sadrži kofein.
Rtanjskom čaju pripisuju se brojna blagotvorna svojstva, mada tradicionalna upotreba ne predstavlja dokaz da može lečiti bolesti. Posebnu vrednost mu daje poreklo. Ukoliko ga probate u podnožju Rtnja, uz pogled na neobičnu piramidalnu siluetu planine, shvatićete koliko lokalni ambijent može obogatiti doživljaj jednog napitka.
2. Maroko – Čaj od mente koji se ne odbija
U Maroku čaj je omiljeno piće, ali i poziv na razgovor, znak poštovanja i jedan od najvažnijih simbola gostoprimstva. Tradicionalni marokanski čaj priprema se od zelenog čaja, najčešće vrste gunpowder, sveže nane ili mente i šećera. Poslužuje se u malim čašama, a domaćin ga često sipa iz metalnog čajnika podignutog visoko iznad čaše.
Upečatljivi način služenja doprinosi da se stvori karakteristična pena na površini napitka. Posebno iskustvo predstavlja ispijanje čaja u tradicionalnim medinama Marakeša ili Fesa, među zanatskim radnjama, trgovcima tepisima i mirisima začina.
3. Japan – Mača čaj, zeleni prah sa filozofijom
Ako postoji čaj koji je poslednjih godina osvojio svet društvenih mreža, zdravih napitaka i modernih kafića, onda je to japanski mača čaj (matcha). Za razliku od običnog zelenog čaja, koji se priprema potapanjem listića u vodu, mača nastaje od posebno uzgajanih i obrađenih listova čajevca koji se melju u veoma fini zeleni prah.
Mača prah se muti sa vodom pomoću bambusove metlice, a rezultat je napitak intenzivne zelene boje, karakterističnog biljnog ukusa i blage gorčine. U Japanu je priprema mače povezana sa tradicionalnom čajnom ceremonijom, u kojoj svaki pokret ima svoju simboliku.
Danas se mača koristi i za pripremu kolača, sladoleda, smutija i popularnog matcha latte napitka. Sadrži kofein, pa nije uvek odgovarajući izbor pred spavanje.
4. Argentina – Mate, čaj koji se deli sa prijateljima
U Argentini ćete često videti ljude koji šetaju parkovima noseći neobičnu posudu i termos sa toplom vodom. U pitanju je mate, tradicionalni napitak pripremljen od listova biljke Ilex paraguariensis.
Pije se iz posebne posude, tradicionalno izrađene od tikve, kroz metalnu cevčicu sa filterom koja se naziva bombilla. Njegov ukus je intenzivan, zemljan i pomalo gorak. Sadrži kofein, zbog čega ga mnogi Argentinci piju tokom dana.
Najzanimljiviji je društveni ritual, jer u tradicionalnom krugu druženja ista posuda može kružiti među prijateljima, dok jedna osoba dodaje vodu i priprema narednu porciju. Mate tako postaje simbol zajedništva, a ne samo napitak za razbuđivanje.
5. Indija – Masala čaj, eksplozija začina
Indijski masala čaj predstavlja potpuno drugačiju filozofiju pripreme čaja, jer se umesto jednostavnog prelivanja listića vrelom vodom, najčešće kuva sa mlekom, šećerom i kombinacijom aromatičnih začina.
Kardamom, đumbir, cimet, karanfilić i crni biber samo su neki od sastojaka koji mogu učestvovati u stvaranju ovog bogatog napitka. Najupečtljivije je što svaka porodica, ulični prodavac ili restoran mogu imati sopstvenu recepturu.
U indijskim gradovima masala čaj često se prodaje na ulici, iz malih kioska, a njegova priprema postaje deo svakodnevnog urbanog života. Ako volite aromatične napitke koji istovremeno zagrevaju i bude čula, ovo je jedan od čajeva koje vredi probati.
6. Kina – Pu-erh, čaj koji može da stari decenijama
Dok većina namirnica gubi kvalitet tokom dugog skladištenja, pojedine vrste kineskog pu-erh čaja razvijaju drugačije arome tokom odležavanja. Poreklom iz kineske provincije Junan, ovaj čaj se proizvodi posebnim postupcima mikrobiološke fermentacije i sazrevanja.
Često se prodaje u obliku presovanih diskova, ciglica ili manjih kuglica. Njegov ukus može biti zemljan, drvenast i izuzetno kompleksan. Pojedini kvalitetni primerci čuvaju se godinama, a kolekcionari za retke čajeve izdvajaju značajne sume novca. U kineskoj tradiciji ispijanje čaja predstavlja priliku za usporavanje, razgovor i obraćanje pažnje na nijanse ukusa.
7. Južnoafrička Republika – Rooibos, crveni čaj bez kofeina
Rooibos je jedan od najpoznatijih biljnih napitaka Južnoafričke Republike. Dobija se od biljke Aspalathus linearis, koja prirodno raste u oblasti Sederberg. Iako ga nazivamo čajem, botanički ne pripada istoj porodici kao pravi čajevi. Karakteriše ga crvenkasta boja, blaga slatkoća i prijatna aroma koja može podsećati na med i orašaste plodove.
Rooibos prirodno ne sadrži kofein, pa predstavlja zanimljivu alternativu crnom čaju. Možete da ga pijete samostalno, sa mlekom, medom ili limunom. Zanimljivo je da postoji i zeleni rooibos, koji se obrađuje drugačije i ima nešto svežiji, biljniji ukus.
8. Egipat – Karkade, crveni čaj koji se pije i hladan
Ako volite napitke intenzivne boje, egipatski karkade mogao bi da vas oduševi. Priprema se od osušenih čašičnih listića hibiskusa (Hibiscus sabdariffa), koji vodi daju upečatljivu rubincrvenu boju. Njegov ukus je osvežavajuće kiselkast, donekle sličan brusnici, a često se zaslađuje šećerom.
Karkade se služi topao ili hladan i posebno je prijatan tokom vrelih egipatskih dana. Inače, ovaj napitak ima dugu tradiciju u Egiptu i Sudanu, gde se poslužuje i prilikom različitih svečanosti i porodičnih okupljanja.
9. Tajland – Ča jen, narandžasti čaj sa ledom i mlekom
Na ulicama Bangkoka možete primetiti napitak neobične narandžaste boje koji prodavci sipaju preko velike količine leda – ča jen (cha yen), tradicionalni tajlandski ledeni čaj.
Priprema se od jakog crnog čaja, zaslađenog kondenzovanog mleka, a često i dodatnog evaporisanog mleka. Karakteristična intenzivna boja kod komercijalnih mešavina neretko potiče od dodatih boja. Dobija se kremast, sladak i osvežavajući napitak, koji više podseća na desert nego na klasičan čaj.
Ako volite kombinaciju mlečnih ukusa i snažnih čajnih aroma, tajlandski čaj mogao bi postati jedan od vaših favorita.
10. Nepal – Čaj sa puterom i solju umesto šećera
Za kraj smo ostavili možda najneobičniji čaj na listi. U himalajskim zajednicama Nepala, naročito među stanovništvom koje neguje tibetansku tradiciju, priprema se čaj sa puterom i solju poznt kao po cha, a tradicionalno se pravi od jakog čaja, putera od jakovog mleka i soli. Sastojci se mešaju dok napitak ne dobije ujednačenu, pomalo kremastu teksturu.
Za posetioce koji očekuju sladak ili osvežavajući čaj, prvi gutljaj može biti pravo iznenađenje. Međutim, u hladnim planinskim predelima ovakav napitak ima i praktičnu vrednost, jer obezbeđuje energiju i predstavlja deo svakodnevne ishrane.
Deset država, deset ukusa i bezbroj razloga za putovanje
Od nežnog mirisa rtanjskog čaja do neobičnog spoja soli i putera na Himalajima, čajevi nam otkrivaju koliko su kulture sveta različite. Negde se piju tokom svečanih ceremonija, a negde predstavljaju simbol prijateljstva. U nekim zemljama su toliko važni da je gotovo nezamislivo započeti dan bez njih.
Zanimljivo je i to da nisu svi pomenuti napici pravi čajevi u botaničkom smislu. Neki se pripremaju od biljke Camellia sinensis, dok su drugi biljne infuzije, ali ih povezuje isti običaj – okupljanje ljudi oko šolje toplog ili hladnog napitka.
Na kraju, možda je najveća čar čaja što svaka šolja može biti mali susret sa drugom kulturom.
A sada jedno pitanje za vas: koliko ste od ovih deset čajeva probali? Možda je upravo onaj koji vam nedostaje dobar povod za sledeće putovanje.