Ko su nužni naslednici i zašto zakon ne dozvoljava da deci ne ostavite ništa pitanje je koje se najčešće otvara kada neko želi testamentom da svu imovinu ostavi jednom detetu, bračnom drugu ili trećem licu. Mnogi tek tada saznaju da sloboda raspolaganja imovinom za slučaj smrti nije apsolutna i da određeni naslednici imaju zakonsku zaštitu bez obzira na sadržinu testamenta.
Ako postoji dilema da li testament može isključiti dete, supružnika ili drugog bliskog srodnika iz nasleđa, dodatne informacije mogu se pronaći na sajtu Advokat u Beogradu Miloš Antić.
Upravo zato je važno razumeti šta je nužni deo, ko ima pravo na njega i u kojim situacijama dolazi do povrede prava na nužni deo. U praksi se veoma često dešava da ostavilac veruje da može potpuno isključiti decu iz nasleđa, a da tek posle njegove smrti porodica sazna da zakon određena prava ipak štiti.
Ko su nužni naslednici po zakonu
Nužni naslednici su lica kojima zakon garantuje određeni deo zaostavštine čak i kada postoji testament ili drugo raspolaganje koje ide u korist nekog drugog. To znači da nisu svi zakonski naslednici automatski i nužni naslednici u istom obimu i pod istim uslovima.
U krug najvažnijih nužnih naslednika spadaju:
- potomci
- usvojenici i njihovi potomci
- bračni drug
- roditelji
- usvojilac
- druga lica predviđena zakonom, pod posebnim uslovima
U praksi se najčešće pitanje nužnog dela postavlja upravo kada su u pitanju deca i bračni drug, jer su oni najčešće lica čija se prava pokušavaju ograničiti ili zaobići testamentom.
Zašto deca imaju posebnu zakonsku zaštitu
Zakon ne dozvoljava da deci ne ostavite ništa zato što deca spadaju u krug najbližih i najjače zaštićenih nužnih naslednika. Pravo deteta na nužni deo ne zavisi od toga da li je ostavilac želeo da ga isključi iz testamenta, već od toga da li dete po zakonu pripada krugu nužnih naslednika.
To znači da roditelj ne može samo jednom rečenicom u testamentu da ukine pravo deteta na nasleđe ako za to ne postoji poseban zakonski osnov. Čak i kada je testament sačinjen tako da cela imovina bude ostavljena drugom licu, dete i dalje može imati pravo da zahteva ono što mu po zakonu pripada kao nužni deo.
Upravo zbog toga pitanje nužnih naslednika nije samo teorijsko pitanje naslednog prava, već veoma praktično pitanje koje odlučuje da li testament može proizvesti puno dejstvo ili će određeni deo imovine ipak morati da ostane zaštićenim naslednicima.
Koliki je nužni deo dece i bračnog druga
Jedna od najčešćih zabluda jeste da nužni deo znači polovinu cele zaostavštine. To nije tačno. Nužni deo se računa u odnosu na zakonski nasledni deo koji bi određenom nasledniku pripao da nema testamenta.
Za potomke, usvojenike i njihovih potomke, kao i za bračnog druga, nužni deo iznosi polovinu zakonskog naslednog dela.
To praktično znači da se najpre mora utvrditi:
- ko bi nasledio po zakonu
- koliki bi bio zakonski deo konkretnog naslednika
- a zatim koliki deo od toga predstavlja nužni deo
Zato nužni deo nije isti u svakom slučaju. Njegova visina zavisi od broja naslednika, njihovog međusobnog položaja i pravila zakonskog nasleđivanja.
Kada roditelji, braća, sestre, babe i dede mogu biti nužni naslednici
Iako se u svakodnevnom govoru često misli da su nužni naslednici samo deca i bračni drug, zakon poznaje i širi krug lica koja u određenim situacijama mogu imati pravo na nužni deo.
Roditelji, braća, sestre, babe, dede i ostali preci mogu biti nužni naslednici samo pod dodatnim uslovima. Za razliku od dece i bračnog druga, njihovo pravo na nužni deo nije uvek automatski dato u istom obimu.
To znači da u konkretnom slučaju nije dovoljno samo utvrditi srodstvo. Potrebno je ispitati i da li su ispunjeni dodatni uslovi koje zakon traži za njihovu zaštitu kao nužnih naslednika.
Da li testament može da ukine nužni deo
Testament ne može jednostavno ukinuti pravo nužnog naslednika. To je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti.
Ostavilac može testamentom raspolagati svojom imovinom, ali ne tako da potpuno zanemari zakonsku zaštitu nužnih naslednika, osim u posebno propisanim situacijama. To znači da testament postoji i proizvodi pravno dejstvo, ali ne u meri u kojoj bi time bilo uskraćeno pravo onima kojima pripada nužni deo.
U praksi to najčešće znači da se posle smrti ostavioca proverava:
- da li postoje nužni naslednici
- koliki je njihov nužni deo
- da li je testament povredio njihovo pravo
- da li postoji osnov da se traži zaštita tog prava
Kako dolazi do povrede prava na nužni deo
Povreda prava na nužni deo najčešće nastaje kada ostavilac testamentom ili raspolaganjem za života umanji zaostavštinu tako da nužnim naslednicima ne ostane ono što im po zakonu pripada.
Do toga može doći kada:
- testamentom svu imovinu ostavi jednom licu
- za života pokloni veći deo imovine
- favorizuje jedno dete u odnosu na drugo
- ostavi bračnom drugu sve, a decu izostavi
- formalno iza smrti ostane malo imovine, ali je većina vrednosti ranije preneta
Zato povreda nužnog dela nije vezana samo za sadržinu testamenta. Potrebno je posmatrati i poklone, raspolaganja za života i ukupnu vrednost onoga što je ostavilac imao i preneo.
Da li roditelj može za života sve da pokloni jednom detetu
Ovo je jedno od najčešćih pitanja u praksi. Mnogi veruju da se pravila o nužnim naslednicima lako mogu zaobići tako što će roditelj još za života preneti svu imovinu jednom detetu.
Međutim, takav pristup ne znači automatski da druga deca ostaju bez ikakve zaštite. Pokloni dati za života mogu biti važni za kasnije utvrđivanje da li je povređen nužni deo drugih naslednika.
Zato odgovor nije jednostavan. Sama činjenica da je nešto poklonjeno za života ne znači da je time svako naslednopravno pitanje trajno rešeno. U određenim situacijama i takvi pokloni mogu imati značaj kada se proverava da li je zakonska zaštita nužnih naslednika povređena.
Razlika između zakonskog nasleđivanja i nužnog dela
Zakonsko nasleđivanje i nužni deo nisu isto, iako su povezani.
Zakonsko nasleđivanje se primenjuje kada nema testamenta ili kada testament ne uređuje celu zaostavštinu. Tada zakon određuje ko nasleđuje i koliki deo pripada svakom nasledniku.
Nužni deo se javlja kada postoji testament ili drugo raspolaganje koje dira u prava lica koja zakon posebno štiti. Tada se ne pita ko bi nasledio sve, već šta najmanje mora ostati određenim naslednicima.
Drugim rečima:
- zakonsko nasleđivanje odgovara na pitanje ko nasleđuje po zakonu
- nužni deo odgovara na pitanje šta određeni naslednik mora dobiti i kada postoji testament
Da li se nužni naslednik može potpuno isključiti iz nasleđa
Nužni naslednik ne može biti potpuno isključen iz nasleđa samo zato što je ostavilac to želeo. Za takvu posledicu moraju postojati posebni zakonski razlozi.
To znači da rečenice u testamentu poput:
- ne ostavljam ništa svom sinu
- ćerka nema pravo na moju imovinu
- isključujem dete iz nasleđa
same po sebi nisu dovoljne da bi pravo na nužni deo prestalo.
Upravo zbog toga mnogi pogrešno veruju da će testament automatski rešiti porodične sporove i raspodelu imovine. U stvarnosti, ako postoje nužni naslednici, njihova prava se moraju posebno sagledati.
Šta je razbaštinjenje i kada je moguće
Razbaštinjenje je poseban institut kojim se nužni naslednik može lišiti nužnog dela, ali samo u tačno određenim zakonskim slučajevima. To nije slobodno pravo ostavioca, već izuzetak koji mora biti zasnovan na zakonom predviđenim razlozima.
Zato razbaštinjenje nije isto što i obična odluka da se nekome ne ostavi imovina. Ako za razbaštinjenje ne postoji zakonski osnov, pravo na nužni deo ostaje zaštićeno.
U praksi je upravo ovo jedna od najčešćih zabluda. Ljudi misle da su nužnog naslednika “razbaštinili” samim tim što su u testamentu napisali da mu ništa ne ostavljaju. To nije dovoljno.
Najčešće greške kada ljudi pokušaju da “isključe” decu iz nasleđa
Postoji nekoliko grešaka koje se u praksi veoma često ponavljaju.
Prva greška je verovanje da je dovoljan testament da bi dete bilo potpuno isključeno iz nasleđa.
Druga greška je mešanje slobode zaveštanja i nužnog dela. Ostavilac jeste slobodan da raspolaže imovinom, ali ne neograničeno kada postoje nužni naslednici.
Treća greška je uverenje da se poklonima za života uvek može potpuno zaobići nužni deo.
Četvrta greška je nerazumevanje ko sve može biti nužni naslednik i pod kojim uslovima.
Peta greška je pogrešno tumačenje razbaštinjenja kao nečega što se postiže prostom voljom ostavioca, bez zakonskog osnova.
Kada je važno potražiti pravnu pomoć
Pravna pomoć je naročito važna kada postoji testament koji nekoga isključuje, kada je za života data vredna imovina jednom detetu ili trećem licu, kada postoji sumnja da je povređen nužni deo ili kada članovi porodice imaju različito viđenje svojih prava.
Važno je na vreme utvrditi:
- ko su nužni naslednici
- koliki je njihov nužni deo
- da li je pravo povređeno testamentom
- da li su pokloni dati za života važni za obračun nužnog dela
- da li postoji osnov za razbaštinjenje ili ne
Što se ranije ove stvari pravilno sagledaju, manja je šansa za pogrešne odluke i dugotrajne sporove.
Zaključak
Ko su nužni naslednici i zašto zakon ne dozvoljava da deci ne ostavite ništa nije samo teorijsko pitanje naslednog prava. To je veoma praktično pitanje koje odlučuje da li testament može proizvesti puno dejstvo ili će određeni deo imovine ipak morati da ostane zaštićenim naslednicima.
Najvažnije je razumeti da:
- deca spadaju među najjače zaštićene nužne naslednike
- testament sam po sebi ne može ukinuti njihov nužni deo
- nužni deo predstavlja zakonski minimum zaštite
- i pokloni za života mogu biti važni kada se proverava da li je pravo povređeno
Zato je u ovim situacijama uvek važno gledati širu pravnu sliku, a ne samo ono što je napisano u testamentu.
Najčešća pitanja
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su lica kojima zakon garantuje određeni deo zaostavštine čak i kada postoji testament ili drugo raspolaganje u korist nekog drugog. U najvažnije nužne naslednike najčešće spadaju potomci, bračni drug i druga lica određena zakonom.
Da li roditelj može testamentom da ostavi deci ništa?
Ne može jednostavno ukinuti pravo deteta na nužni deo samo zato što je tako napisao u testamentu. Dete kao nužni naslednik ima zakonsku zaštitu, osim u posebno predviđenim slučajevima.
Koliki je nužni deo dece?
Nužni deo dece iznosi polovinu zakonskog naslednog dela koji bi im pripao da nema testamenta. Zato se najpre utvrđuje zakonski nasledni deo, a zatim njegov zaštićeni minimum.
Da li bračni drug ima pravo na nužni deo?
Da, bračni drug spada u krug najvažnijih nužnih naslednika i ima pravo na nužni deo pod zakonom predviđenim uslovima.
Da li roditelji mogu biti nužni naslednici?
Mogu, ali ne uvek i ne pod istim uslovima kao deca i bračni drug. Kod njih se posebno proverava da li su ispunjeni dodatni zakonski uslovi za takvu zaštitu.
Da li se pokloni dati za života računaju kada je povređen nužni deo?
Mogu biti veoma važni. Pokloni dati za života ne znače automatski da su prava nužnih naslednika prestala, već mogu imati značaj za obračun da li je njihov nužni deo povređen.
Kada je moguće razbaštinjenje nužnog naslednika?
Razbaštinjenje je moguće samo u zakonom predviđenim slučajevima. Nije dovoljno da ostavilac samo napiše da nekome ništa ne ostavlja, već za takvu posledicu mora postojati zakonski osnov.
