Kao najpoznatija slika na svetu, Mona Liza svake godine u Luvru privuče više od šest miliona poštovalaca. U čemu je njena neobična snaga? Po čemu je Mona Liza toliko posebna? Ko se krije iza ovog nasmejanog, a opet tužnog lica? Ko je bio Leonardov model? Ili je ona bila uopšte zamišljena slika idealne lepotice? Stručnjaci se vekovima bore sa ovim pitanjima. Izgleda da postoje dokazi za dva objašnjenja. Obe varijante su predate u pisanom obliku, ali nisu kompatibilne.
Slikarska tehnika i simbolika Leondardove Mona Lize
Mona Liza, poznata i kao La Gioconda, najpoznatija je slika Leonadra da Vinčija naslikana u tehnici ulje na drvetu. Originalna veličina slike je 77×53 cm, u vlasništvu je vlade Republike Francuske i nalazi se na zidu u jednom od najpoznatijih muzeja na svetu – Luvr u Parizu.
Ova figura žene, obučena u fiorentinskom stilu svog vremena koja sedi u vizionarskom, planinskom pejzažu, izvanredan je primer Leonardove sfumato tehnike mekog, jako osenčenog modeliranja. Zagonetni izraz Mona Lize, koji deluje i primamljivo i odmaknuto, portretu je dao univerzalnu slavu. Čuveni osmeh Mona Lize predstavlja vizuelni prikaz ideje o sreći koju na italijanskom jeziku sugeriše reč „gioconda“. Leonardo je ovaj pojam sreće učinio centralnim motivom portreta: upravo taj pojam čini delo tako idealnim.
Priroda pejzaža takođe igra ulogu. Srednja udaljenost, na istom nivou kao i grudi osobe koja sedi, je u toplim bojama. U ovom prostoru žive muškarci: tu su vijugavi put i most. Ovaj prostor predstavlja prelaz između prostora osobe koja sedi i daleke udaljenosti, gde pejzaž postaje divlji i nenaseljeni prostor stena i vode koji se proteže do horizonta, a koji je Leonardo pametno nacrtao u nivou očiju Mona Lize.
Ko je bila Mona Liza?
Najpriznatija teorija seže do biografa Đorđa Vasarija. Prema njegovim rečima, portret je Lize del Đokondo, supruge firentinskog trgovca svilom koja je delo naručio od Leonarda 1503. Ali tome protivreči beleška hroničara Antonija de Beatisa iz 1517. godine u kojoj da Vinči navodi da je sliku naslikao na zahtev Đulijana de Medičija. Umetnik je rekao da je to bilo zamišljeno predstavljanje Medičijeve ljubavnice Pacifice Brandani, sa kojom je de Mediči imao vanbračnog sina. U zajednici koja danas istražuje Leonarda, obe teorije imaju svoje pristalice.
Tajni osmeh
Da li vam se Mona Liza osmehuje, ili je pak tužna? Na to pitanje dali su odgovor naučnici sa Univerziteta Harvard 2000. godine kada su predložili neurološko objašnjenje neuhvatljivog osmeha Mona Lize. Kada gledalac pogleda njene oči, usta su u perifernom vidu, koji vidi crno-belo. Ovo naglašava senke na uglovima njenih usta, čineći osmeh širim. Ali osmeh se smanjuje kada ga pogledate pravo. Zbog promenljivosti njenog osmeha, činjenice da se menja kada skrenete pogled sa njega, čini se tako živom, tako misterioznom i uvek imate osećaj da vas misteriozno gleda i potajno osmehuje i priželjkuje vašu pažnju i osmeh.
Mona Liza sa ili bez obrva?
Pored najpoznatijeg osmeha i različitih teorija vezanih za ovaj portret, jedna neobična činjenica zaokupljuje pažnju poštovalaca Mona Lize – da li i zašto nema obrve ni trepavice? U tadašnjoj Firenci prestiž među ženama je predstavljalo brijanje obrva i čupanje trepavica. To je bio i glavni razlog zašto veliki broj pristalica veruje da je Leonardo baš iz tog razloga naslikao Mona Lizu bez obrva i trepavica. Ipak pristalice ove verzije razočarane su jer na osnovu najnovijeg istraživanja naučnika, činjenice pokazuju da su njene obrve nestale tokom teških vremena i uslova u kojim se nalazila i nepažljive restauracije.
Skriveni inicijali
U 21. veku, tačnije 2010. godine, Silvano Vinceti, predsednik italijanskog Nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, tvrdio je da je prepoznao slova koja su se detaljno ispisivala na očima Mona Lize: L i V (inicijali Leonarda da Vinčija) u desno oko, a možda C, E ili B u levo. Luvr je odgovorio da su Vincetijeva slova jednostavno mikroskopske pukotine u boji.
Skriveni most
Pozadina Mona Lize deluje nestvarno, ali most je možda onaj koji je Leonardo znao. Obično se kaže da je to Ponte Buriano u Toskani, ali 2011. istraživač je tvrdio da prikazuje most Bobbio preko Trebije, koji je odnesen u poplavi 1472. godine.
Mona Liza kao autoportret Leonarda da Vinčija
Leonardo da Vinči umro je 1519. godine i sahranjen je u francuskom zamku. Italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe preduzima istragu i planira da mu iskopa lobanju. Žele da obnove Leonardovo lice, koristeći tehnologiju u stilu CSI. Da li će podsećati na misterioznu Mona Lizu?
Ne može biti prodata ili kupljena
Zaista neprocenjiva, slika se ne može kupiti ili prodati prema francuskom zakonu o nasleđu. Kao deo kolekcije Luvr, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru njihova srca pripadaju njoj.
Mona Liza je predstavljala pravu opsesiju njenog tvorca. Leonardo da Vinči je na slici radio četiri godine, a moguće i u intervalima nakon toga. Uvek je nosio sliku sa sobom kada je putovao, i nikada je nije potpisivao ili datirao. Slika je krenula s njim kada se, pred kraj svog života, preselio u Francusku. Prodata je njegovom poslednjem pokrovitelju, kralju Fransoa I, i ostala je van vidokruga kraljevske kolekcije skoro 200 godina.
Može se reći da osmeh Mona Lize nije bio samo Leonardova opsesija, već i mnogobrojnih vladara. Godine 1799. Napoleon je naišao na sliku i naredio da je postave u njegovu spavaću sobu od koje se teška srca oprostio tek 1804. godine kada je i javno izložena – u novoosnovanom muzeju Luvr i od tada je Mona Liza sama živa enigma: duša je tu, ali nepristupačna.
