Razvoj motorike kod dece je složen i neprekidan proces koji započinje u prenatalnom periodu i traje tokom detinjstva. On predstavlja ključnu osnovu za decu da istražuju svet, uspostave nezavisnost, grade samopouzdanje i uspešno komuniciraju.
Deli se na dva glavna aspekta: grubu motoriku i finu motoriku, čiji razvoj je međusobno povezan i pod uticajem brojnih faktora.
Gruba motorika: Osnova za kretanje i stabilnost
Gruba motorika obuhvata kretanje velikih mišićnih grupa tela, kontrolu trupa, ravnotežu i koordinaciju. Ona omogućava deci da sede, hodaju, trče, skaču, penju se i bave sportom. Ovaj razvoj obično sledi kefalokaudalni (od glave ka stopalima) i proksimodistalni (od centra tela ka periferiji) princip.
Novorođenče (0-3 meseca)
Prevladavaju refleksni pokreti (npr. Moro refleks, hvatni refleks). Beba može da podigne glavu na kratko dok leži na stomaku, što je ključno za jačanje vratnih i ramenih mišića.
Dete od 3-6 meseci
Kontrola glave je znatno bolja. Beba može da se osloni na podlaktice dok leži na stomaku, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto. Počinje da hvata predmete celom šakom (palmarno hvatanje).
Dete od 6-9 meseci
Samostalno sedi bez podrške. Može da se kreće prema predmetima puzeći. Podiže se u stojeći položaj uz podršku.
Dete od 9-12 meseci
Stoji uz podršku, a zatim i samostalno. Pravi prve korake uz držanje, a potom i samostalno hoda (obično između 12 i 18 meseci).
Dete od 1-2 godine
Hodanje postaje stabilnije. Počinje trčanje, penjanje na stepenice uz pomoć, gura i vuče igračke. Može da šutne loptu.
Dete od 2-3 godine
Penje se na stepenice uz naizmenične noge (uz držanje), skače sa obe noge na mestu. Vozi tricikl, gualicu ili bicikl. Baca loptu preko glave.
Dete od 3-5 godina (predškolsko dete)
Penje se i silazi niz stepenice bez držanja (naizmenične noge). Skok postaje snažniji, može da skoči napred. Staje i stoji na jednoj nozi nekoliko sekundi. Vozi bickl sa pedalama. Hoda po dasci ili liniji. Frizbi, skakanje uz konopac postaju mogući.
Fina motorika: Veština preciznosti i koordinacije
Fina motorika uključuje koordinirane pokrete manjih mišićnih grupa, posebno šaka, prstiju, stopala, usana i jezika. Ona je neophodna za svakodnevne aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje, pisanje, crtanje, korišćenje pribora i manipulisanje sitnim predmetima. Razvija se paralelno sa grubom motorikom, ali zahteva veću preciznost.
Novorođenče (0-3 meseca)
Ruke su uglavnom stisnute u pesnicu. Otvara šaku spontano. Prati pokrete očima (vizuelno praćenje).
Dete od 3-6 meseci
Namerno poseže za predmetima obema rukama. Pokušava da stavi predmete u usta. Premešta predmete iz jedne u drugu ruku.
Dete od 6-9 meseci
Razvija hvatanje između palca i kažiprsta, a oko 9. meseca – revolucija u manipulaciji -lupi dve igračke jednu o drugu. Može da uzme sitne predmete.
Dete od 9-12 meseci
Precizno stavlja predmete u kontejner i izbacuje ih. Pokazuje prstom, pokušava da koristi kašiku (mada nespretno).
Dete od 1-2 godine
Gradi kule od 2-4 kockice. Nesvesno crtanje uz veliko zadovoljstvo. Okreće stranice knjige pojedinačno. Počinje da koristi kašiku i viljušku.
Dete od 2-3 godine
Gradi kule od 6-10 kockica. Kopira vertikalne i kružne linije. Koristi makaze na osnovnom nivou. Počinje da skida jednostavnu odeću.
Dete od 3-5 godina (predškolsko dete)
Gradi kompleksne konstrukcije. Kopira kružiće, krstiće, a kasnije i neka slova/brojeve. Koristi makaze da iseče liniju. Veže čvor. Oblači se i skida se skoro potpuno samostalno. Drži olovku prstima (tripodni hvat) umesto pesnicom. Pisanje postaje čitljivije.
Faktori koji utiču na razvoj motorike
Razvoj motorike nije isti za svu decu i zavisi od više faktora:
– Zrelost nervnog sistema: Mielinizacija nervnih vlakana i razvoj moždanih centara (npr. motornog korteksa, malog mozga) su ključni.
– Genetski faktori: Nasledne predispozicije.
– Fizičko zdravlje i ishrana: Dobra ishrana (posebno proteini, gvožđe, jod) i opšte zdravlje su esencijalni. Hronične bolesti ili neurološki poremećaji mogu značajno da utiču.
– Okruženje i mogućnosti za vežbanje: Deca koja imaju sigurni prostor za kretanje, raznovrsne igračke koje podstiču različite veštine i aktivnosti (lopte, kocke, plastelin, bojice, trike, tobogani) i koja imaju slobodu da istražuju, obično razvijaju motoriku brže. Aktivno učećenje roditelja (igra, ohrabrenje) je veoma važno.
– Emocionalni faktori: Osećaj sigurnosti i podrška roditelja daju detetu samopouzdanje da pokušava nove, često izazovne pokrete. Stres ili zanemarivanje mogu usporiti razvoj.
– Pol: U proseku, dečaci mogu malo ranije da razviju neke grube motoričke veštine (npr. bacanje), a devojčice neke fine motoričke veštine (npr. crtanje, manipulacija sitnim predmetima), ali individualne razlike su velike i prevazilaze polne stereotipe.
Razvoj motorike kod dece je dinamičan proces koji ima predvidljive faze, ali uvek sa prostorom za individualnost.
Praćenje napretka i pažnja na moguće znake kašnjenja omogućavaju pravovremenu intervenciju ako je potrebno, osiguravajući da svako dete ima priliku da razvije svoje motoričke potencijale i krene u život pouzdanim korakom i spretnim rukama.
