Shou Sugi Ban je tradicionalna japanska tehnika pečenja drveta koja transformiše drvene daske lepe i izdržljive komade. Razvijena u 18. veku, ova metoda uključuje ugljenisanje drvenih površina, što pomaže u očuvanju i jačanju materijala. Prvobitno praktikovan od strane veštih zanatlija, Shou Sugi Ban je u moderno vreme postao dostupan i entuzijastima i stekao globalnu slavu zbog svojih prepoznatljivih estetskih i praktičnih prednosti.
Shou Sugi Ban je termin koji se najčešće koristi u Sjedinjenim Američkim Državama za ovu tehniku, ali u Japanu, odakle proces potiče, naziva se Yakisugi. Američki termin je nastao pogrešnim prevodom kandžija ili kineskih karaktera. “Shou” je pogrešno napisana reč „jaki“, što znači spaliti ili ugljenisati. Ostatak se lako prevodi na japanski, “Sugi“ znači čempresovo ili kedrovo drvo, a poslednja reč, “Ban”, znači daska.
Poreklo Shou Sugi Bana (Yakisugi)
Šou Sugi Ban u tradicionalnoj japanskoj arhitekturi prethodi praksi korišćenja hemikalija za tretiranje kedrove obloge, kako bi bila otporna na vremenske uslove i zaštitila drvene spoljne obloge. Pojavio se u 18. veku i tradicionalno se vezuje za period Edo. Sam čin „kaljenja vatrom“ nije nov i ljudi ga koriste više od 400.000 godina.
Iako može delovati čudno, ugljenisanje drveta ga ne čini strukturno slabijim, već ima suprotan efekat. Spaljivanje površine drveta, pod kontrolisanim uslovima, jača i štiti drvo od budućih oštećenja i odlična je tehnika očuvanja.
Šta je Shou Sugi Ban (Yakisugi)?
Ova tradicionalna japanska metoda konzervacije drveta podrazumeva dobrovoljno ugljenisanje čistog drveta, kako bi se stvorila teksturna površina koja je na oko lepa i koja, kada se pravilno izvede, nudi praktične prednosti.
Proces: Drvo se pažljivo bira, seče na daske, suši na suncu ili otvorenom vazduhu, spaljuje na površini da bi se stvorio tanak ugljenisani sloj, a zatim se hladi, četka, pere i zatvara uljem kako bi bilo izdržljivije.
Značenje: Yakisugi znači „ugljenisani kedar ili čempres“, dok se prevod “Shou Sugi Ban“ odnosi na „ugljenisana daska kedra/čempresa“. Yakisugi je termin koji se najčešće koristi u Japanu. Kedar je iz botaničke porodice čempresa. Japanski čempres se smatra zlatnim standardom, iako se i druge vrste drveta mogu koristiti sa različitim stepenom uspeha.
Kvaliteti: Yakisugi je vodootporan, otporan na vremenske uslove, truljenje i buđ, otporan na vatru i štiti od termita i drugih insekata.
Izgled: Ugljenisani izgled ističe prirodne žile drveta, stvara interesantnu teksturu i varira u zavisnosti od toga koliko vatre se primenjuje i koja vrsta drveta se koristi.
Upotreba u arhitekturi: Ovaj tretman se koristi za spoljašnje arhitektonske elemente, kao što su spoljne obloge i u zatvorenom prostoru na zidovima i nameštaju. Estetske osobine Shou Sugi Ban drveta su poslednjih godina oživele interesovanje za tehniku ugljenisanja drveta, koja je posledično postala istaknuti trend u arhitekturi i dizajnu enterijera širom sveta.
Upotreba Shou Sugi Bana (Yakisugi)
Ova drevna tehnika daje svež i savremen izgled modernoj arhitekturi. Karakteristični izgled duboko zasićenog crnog drveta boje uglja ima nenametljivo, ali snažno prisustvo koje stvara trenutnu dramu i interesovanje čak i za najminimalističkije strukture i primene.
Poslednjih godina, izgled Shou Sugi Bana postao je toliko popularan da je inspirisao dizajnere da eksperimentišu sa ugljenisanim drvetom na iznenađujuće načine.
Holandski dizajner Marten Bas poznat je po svojoj seriji „Smoke“ za luksuzni brend Moooi, koja uključuje ugljenisanu fotelju i luster od crnog drveta zapečaćen providnom epoksidnom smolom. Inspirisan Shou Sugi Banom, Bas i holandski dizajner Pit Hajn Ik dizajnirali su „tapete od spaljenog drveta“ za NLXL, koje nude pristupačan način da se ovaj starinski stil uključi u gotovo svaki prostor.
Sada se na tržištu mogu pronaći paneli sa lažnim Shou Sugi Ban drvetom, napravljene od tretiranog (ali ne ugljenisanog) i recikliranog (a ne novog) drveta.
Primene Shou Sugi Bana:
- Obloge, ograde, terase i okviri vrata ili prozora na spoljašnjosti kuća ili drugih zgrada
- Unutrašnje obloge zidova i plafona
- Spoljni nameštaj, kao što su stolovi i stolice
- Unutrašnji nameštaj, kao što su stolice, stolovi, komode i ormari
- Dizajnerske kreacije kao što su lusteri, pa čak i nakit
- Unutrašnji i spoljašnji akcentni zidovi i paneli
Prednosti i mane Shou Sugi Ban (Yakisugi)
Prednosti:
- Materijal koji zahteva malo održavanja, ne zahteva hemikalije
- Drvo vremenom razvija patinu i može se ponovo uljiti da bi zadržalo boju
- Trajno, otporno na vremenske uslove, vodootporno i vatrootporno
- Otporno na buđ, truljenje i insekte
- Održiv proces, iako sagorevanje drveta može imati ekološke implikacije
- Dodaje teksturne elemente drvetu
Mane:
- Potrebno je vreme, strpljenje i znanje za pravilno izvođenje
- Mora se koristiti na čistom drvetu, kao što je japanski čempres
- Ne mogu se koristiti sve vrste drveta za postizanje željenih efekata
- Bezbednosna pitanja i pravilna upotreba alata je ključna za postizanje željenog efekta i odgovarajuću zaštitu na radu
- Drvo se vremenom može ljuštiti ako se ne održava, uljuje ili restaurira
Najvažnije smernice za sve koji su zainteresovani za Shou Sugi Ban (Yakisugi)
Ako vam ova starinska tehnika obogaćivanja i jačanja drveta deluje zanimljivo, sigurno ćete poželeti da je i sami isprobate. Međutim, važno je da se pridržavate osnovnih smernica, kako bi finalni proizvod zaista izgledao onako kako ste zamislili.
Koju vrstu drveta bi trebalo koristiti za Shou Sugi Ban?
Kedar je tradicionalno drvo koje se bira za Shou Sugi Ban. Ali, možete koristiti i drvo poput bora, hrasta, smrče ili ariša, za postizanje različitih nijansi i efekata, u zavisnosti od kvaliteta izvornog materijala. Dobra je ideja da prvo testirate kako biste bili sigurni da koristite pravo drvo za postizanje željene dubine boje i izgleda.
Da li je potrebno dodatno tretirati drvo nakon Shou Sugi Ban metode?
Iako proces ugljenisanja drvo čini jačim od neobrađenog drveta, i dalje je dobra ideja dodatno tretirati drvo koje je prošlo Shou Sugi Ban metodu. Nanesite mineralno ili laneno ulje četkom, da biste zaštitili ugljenisano drvo, posebno ako planirate da ga koristite napolju, gde je izloženo elementima poput sunca i kiše.
Koliki je vek trajanja drveta Shou Sugi Ban?
Drvo Shou Sugi Ban će duže trajati u zatvorenom prostoru nego na otvorenom. Stručnjaci navode da bi drvena obloga tretirana Shou Sugi Ban metodom trebalo da traje 30 do 50 godina, uz redovno održavanje. Povremeno pregledajte obloge, proverite da li ima znakova oštećenja i, po potrebi, ponovo nanosite ulje, kako biste ga sačuvali i zaštitili. Drvo tretirano Shou Sugi Ban metodom za unutrašnju upotrebu može trajati još duže, procenjuje se i više od 100 godina.
Koji su nedostaci Shou Sugi Ban metode?
Shou Sugi Ban metoda će dati rezultate samo kada se primenjuje na određene vrste drveta, poput japanskog čempresa, koji je teško pronaći, a uvoz je skup. Sam proces oduzima dosta vremena i zahteva visok nivo stručnosti, a tu su i bezbednosni problemi, budući da metoda uključuje upotrebu otvorenog plamena.
Savet je da na početku angažujete stručnjaka koji je vešt u ovoj metodi, ali to može za posledicu imati i dodatne troškove, uz nabavku svih materijala i alata. Drvo tretirano ovom tehnikom takođe zahteva odgovarajuće održavanje da bi trajalo, te su periodično nanošenje ulja i redovno lakiranje zadaci koje ne bi trebalo preskakati.
