U našoj tradiciji, obrok nakon sahrane ima duboko simbolično značenje, jer nije samo hrana za telo, već i uteha za dušu. Međutim, jedno od najčešćih pitanja koje porodice postavljaju prilikom organizacije daće jeste: da li tog dana važi post, odnosno da li treba spremiti posnu ili mrsnu hranu?
U pravoslavnoj veri postoje četiri velika višednevna posta, čiji se termini razlikuju u zavisnosti od toga da li se računa po starom (julijanskom) ili novom (gregorijanskom) kalendaru:
- Božićni post – počinje 28. novembra po novom (15. novembra po starom kalendaru) i traje do 7. januara;
- Veliki (Uskršnji) post – menja se svake godine, ali uvek počinje sedam nedelja pre Uskrsa;
- Petrovski post – počinje posle Duhova i traje do Petrovdana (12. jula po novom / 29. juna po starom);
- Gospojinski post – traje od 14. do 28. avgusta po novom (od 1. do 15. avgusta po starom kalendaru).
Pored toga, svaka sreda i petak tokom godine smatraju se posnim danima, osim u sedmicama kada Crkva dopušta razrešenje posta. Zbog toga je, pre nego što se organizuje obrok posle sahrane, uvek dobro proveriti da li tog dana važi post, jer od toga zavisi da li će trpeza biti posna ili mrsna.
Značenje obroka posle sahrane
Obrok koji sledi nakon sahrane ima duhovnu i simboličnu ulogu. Veruje se da zajedničko jelo okupljenih pomaže da se duša pokojnika pomene, ali i da se porodica okupi u miru i sabranosti.
U narodnoj tradiciji se kaže da se “ne jede zbog gladi, već zbog sećanja”.
U različitim krajevima Srbije postoje varijacije, ali suština je ista, hrana je izraz poštovanja prema preminulom i onima koji su došli da ga isprate. Zato je važno da obrok bude pripremljen sa pažnjom, jednostavan, dostojanstven i u skladu sa običajima i postom koji u tom trenutku važi.
Kada se sprema posna hrana na sahrani
Najjednostavnije pravilo je da se posna hrana služi kada pada post – bilo da je reč o višednevnim postovima (Božićni, Uskršnji, Petrovski, Gospojinski) ili o jednodnevnim postnim danima, kao što su sreda i petak.
U tim slučajevima, bez obzira da li je pokojnik bio vernik ili ne, trpeza treba da bude posna. Pripremaju se jela bez mesa, mlečnih proizvoda i jaja, a često ni bez ulja, ako je u pitanju strogi post.
Uobičajena posna jela na daćama su:
- posna supa od povrća
- kuvani krompir i pasulj
- riba (osim u danima strogog posta)
- posne sarmice i kiseli kupus
- posne pite sa pečurkama, krompirom ili prazilukom
- salate od cvekle, kupusa i turšije
- kompot od suvih šljiva ili jabuka
Uz posni meni obično se služi i hleb, vino i koljivo, tj. žito, koje ima posebno simbolično značenje – život posle smrti i vaskrsenje duše.
Kada se priprema mrsna hrana
U svim ostalim danima, kada ne važi post, običaj je da se služi mrsna hrana, osim ako porodica drugačije ne odluči iz ličnih ili verskih razloga. Mrsni obrok posle sahrane ima za cilj da nahrani okupljene i da se u miru podeli trenutak sećanja.
Najčešća jela na ovakvim daćama su supa sa rezancima, pečenje ili kuvano meso (najčešće svinjsko, pileće ili juneće), sarma i podvarak pire krompir, pasulj ili pirinač kao prilozi. Poslužuju se i salate od povrća, kupus, cvekla, kiseli krastavci, kao i kolači, štrudle i voće.
Mnogi restorani i kafane koje se bave organizacijom sahrana imaju unapred definisane menije – posni i mrsni – kako bi porodici olakšali organizaciju u tim teškim trenucima.
Kako odabrati pravi meni – tradicija i savremeni pristup
Iako postoje jasna pravila o tome kada se služi posna, a kada mrsna hrana, u praksi se sve češće uvažava želja porodice i karakter samog pokojnika. Neke porodice biraju da obrok bude posan iz pijeteta, čak i ako nije postni dan, dok druge žele klasičan mrsni meni, u znak zahvalnosti onima koji su došli da pruže podršku.
Savremeni restorani koji organizuju daće često nude mogućnost kombinovanih menija – npr. posna supa i riba za glavna jela, a kolači bez jaja i mleka kao desert. Time se poštuju običaji, ali i praktične potrebe gostiju.
Simbolika hrane na sahrani
U pravoslavnoj tradiciji svako jelo koje se posluži ima svoje značenje. Koljivo (žito) simbolizuje večni život, hleb predstavlja telo, a vino krv Hristovu – veru u vaskrsenje. Supa i kuvana jela simbolizuju utehu i zajedništvo, dok riba ima simbol duhovne čistote.
Zato se za stolom nakon sahrane ne priča o svakodnevnim temama, već se zadržava atmosfera poštovanja i sabranosti. U mnogim krajevima postoji običaj da se tokom obroka sveća ponovo zapali, a posle obroka da se kaže kratka molitva.
Najčešće greške pri izboru hrane za sahranu
Često iz dobre namere, porodice naprave nekoliko tipičnih grešaka:
- ne provere da li je tog dana post
- poruče previše hrane koja se kasnije baca
- ne vode računa o dijetetskim potrebama starijih gostiju
- biraju restorane bez iskustva u organizaciji sahrana, pa atmosfera bude neprimerena
Zato je preporuka da se uvek konsultujete sa ugostiteljem koji ima iskustva u ovakvim događajima i koji zna kako da sve protekne tiho, uredno i s poštovanjem.
Kako pravilno pozvati goste i organizovati daću
U većini krajeva, rodbina i najbliži prijatelji se usmeno pozivaju na obrok nakon sahrane. Danas se sve češće koristi i poziv putem telefona ili poruke, sa jasnim informacijama o mestu i vremenu okupljanja. Broj gostiju obično se kreće između 20 i 50 ljudi, u zavisnosti od porodice i običaja.
Za veće sahrane, posebno ako dolazi veći broj ljudi iz drugih gradova, iznajmljivanje kafane sa već pripremljenim menijem i osobljem je najbolje rešenje. U takvom prostoru gosti mogu da se posluže, odmore i u miru osete toplinu zajedništva, što je i suština ovog običaja.
Između tradicije i poštovanja
Hrana na sahrani je simbol poštovanja i saosećanja. Da li će biti posna ili mrsna, zavisi od datuma, verskog kalendara i želje porodice, ali ono što je najvažnije jeste da sve bude urađeno s merom, dostojanstvom i ljubavlju.
Prema tome, ako ste u situaciji da organizujete daću, ne morate sve sami. Danas postoje brojni restorani i kafane koji nude diskretne, mirne sale i stručno osoblje koje razume važnost ovakvih trenutaka. Izaberite prostor u kome će gosti moći u miru da se posluže, a vi da se posvetite onome što je zaista bitno – molitvi i sećanju.
