Naslovna Lifestyle Život Dobre i loše strane kafe – da li je kafa zdrava ili...

Dobre i loše strane kafe – da li je kafa zdrava ili štetna po zdravlje?

95
0

Kafa je jedan od omiljenih napitaka ljudi širom sveta. Dok se u Italiji ujutru pije kratki espreso a u Njujorku ispijaju velike čaše latea u hodu, u Srbiji nema pravila. U bilo koje doba dana (ili noći, ukoliko neko radi ili uči), ljudi su raspoloženi za svoju omiljenu vrstu kafe. Kod nas se pije domaća kafa (tzv. turska), filter kafa, espreso (kratki, dugi, bez mleka, sa toplim ili hladnim mlekom), nes, kapućino, late, amerikano. 

Međutim, postoje i oni ljudi koji ne vole ovaj napitak i smatraju da je štetan po zdravlje. U nastavku teksta ćemo otkriti uticaj kofeina na organizam, koje vrste kafe najviše sadrže u sebi ovu supstancu, kao i koje su dobre i loše strane kafe. 

Kako kofein utiče na organizam?

Kofein je prirodni alkaloid koji se dobija iz zrna kafe, zrna kakaa i listova čaja. U svom čistom obliku javlja se kao beli, kristalni prah, bez mirisa i gorkog je ukusa. Predstavlja stimulans koji odlaže umor, pospanost i poboljšava koncentraciju. 

Sigurnom dozom se smatra unos do 400 miligrana dnevno. U malim količinama donosi ljudskom organizmu brojne koristi, ali ako se pretera sa unosom može izazvati veliku štetu. Postoji čak i mogućnost predoziranja kofeinom, a kao posledica ovog stanja javljaju se konfuzija, halucinacije i povraćanje. 

Ukoliko se svakodnevno konzumira u istim količinama, telo stvara toleranciju prema kofeinu. Kada želite da smanijte unos ove supstance, nemojte to raditi naglo, već postepeno. U suprotnom, mučiće vas glavobolje. 

Kofein deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema, jer pojačava budnost i smanjuje migrene. Sa druge strane, ova supstanca jako brzo može povećati krvni pritisak, što nije dobro kod osoba sa dijagnostikovanom hipertenzijom. Ljudi koji imaju stomačnih tegoba poput čira ili refluks kiseline, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom oko maksimalnog dnevnog unosa kofeina. Kofein ometa apsorpciju kalcijuma i gvožđa u organizmu. Ako imate problem sa anemijom i konzumirate namirnice bogate gvožđem, nemojte piti velike količine kafe. Isto pravilo važi i za one koji imaju probleme sa osteoporozom, odnosno smanjivanjem kostiju. 

Koja kafa sadrži najviše, a koja najmanje kofeina?

Kada odlučite da kontrolišete nivo kofeina koji unosite u svoj organizam, važno je da znate u kojim namirnicama se on nalazi, kao i u kojim količinama. Kafa je napitak koji sadrži najviše kofeina, a nešto manje ga ima u čaju, koka-koli i drugim gaziranim pićima, čokoladama sa visokim procentom kakao-praha, alkoholnim i energetskim pićima. Međutim, ne sadrže sve vrste kafe istu dozu ove supstance. 

Svi ljubitelji kafe koje ranom zorom čekaju pripremljeni kafe aparati u kuhinji ili na poslu, važno je da znaju sledeće podatke: 

  • Jedna šoljica espresa sadrži 100 mg kofeina;
  • Jedna šoljica instant kafe sadrži 85 mg kofeina;
  • Jedna šoljica filter kafe sadrži 145 mg kofeina.  

Zato, pre nego što pripremite kafu iz svog aparata ili je naručite u kafiću, razmislite o tome koliko kofeina ćete uneti tog dana u svoj organizam.

Neki ljudi tvrde da ne postoji ništa lepše nego kad se uključi ugradna ploča i na nju stavi džezva sa vodom za tursku kafu. Jedna šoljica domaće ili “turske” kafe sadrži oko 115 mg kofeina. Dakle, ako pijete samo ovu vrstu kafe, maksimalni unos je 4 šoljice dnevno, odnosno doza do 400 mg kofeina. Za one koji vole kafu, a ne žele da unose veliku količinu kofeina, postoji kafa bez kofeina. 

Dobre i loše strane kafe

Naravno da postoje dobre i loše strane kafe. Kao napitak koji konzumira ceo svet, dobro je poznato da se u kafi nalazi najviše kofeina. Kofein može biti vrlo koristan ukoliko smo sposobni da kontrolišemo njegovu upotrebu. Međutim, neretko se pije četiri, pet, a ponekad i više šoljica kafe dnevno, što može negativno uticati na funkcionisanje organizma.

Kafa sadrži antioksidanse koji svakako ističu njenu dobru stranu. Ona deluje stimulativno na centralni nervni sistem, jer poboljšava koncentraciju, brzinu razmišljanja i reagovanja. Takođe, deluje stimulišuće na metabolizam, jer ubrzava razgradnju masti i povećava potrošnju energije. Kako ima izražen diuretski efekat, podstiče rad creva. Studije su otkrile da ljudi koji redovno piju kafu imaju niži rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i demencije, kao i smanjen rizik od samoubistva za 45 odsto. 

Ako se pređe granica od 400 mg kofeina dnevno, može se reći da ste preterali sa unosom kafe. Tada može doći do neželjenih efekata i može se potvrditi teza da je kafa štetna po zdravlje. U početku se usporava rad srca, a zatim počinje neposredno dejstvo na srčani mišić koje može dovesti do energičnog grčenja srca i aritmije. Kafa može pojačati osećaj anksioznosti, odnosno možete postati zavisni od nje. Jedan od načina da smanjite negativne efekte kafe je da ne dodajete mnogo šećera u nju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here