Starenje predstavlja postepeni biološki proces koji počinje još u ranoj odrasloj dobi. Tokom godina dolazi do slabljenja telesnih funkcija, a samim tim i do sve većeg rizika od razvoja raznih bolesti. Postoje neke hronične bolesti koje su karakteristične za treće doba, ali korigovanjem životnih navika kao i redovnim lekarskim kontrolama, moguće je preventivno delovati ili usporiti njihovo napredovanje.
Određene promene u organizmu, koje su nastale posredstvom spoljašnjih ili genetskih faktora, a koje traju duži vremenski period, najčešće imaju predispoziciju da prerastu u hronične bolesti koje iako su nastale mnogo ranije, uglavnom se vezuju za starenje.
Činjenica je da se hronične bolesti ne mogu izlečiti, ali pomoću određene terapije kao i promenom životnih navika mogu se ublažiti ili držati pod kontrolom. Ključne stvari za to su svakako zdrav režim ishrane i fizička aktivnost.
Svaka nelečena bolest tokom života može postati ozbiljna pretnja u trećem životnom dobu.
Koje su to hronične bolesti koje se vezuju za starenje?
Najčešća hronična oboljenja koja se javljaju sa procesom starenja su reumatodni artritis, kardiovaskularne bolesti, osteoporoza, dijabetes i bolesti pluća.
Reumatodni artritis, započinje relativno rano
Reumatodni artritis je oboljenje koje započinje još u mladosti. Bolest najpre zahvata zglobove, ali se može odraziti i na unutrašnje organe. Nisu pošteđeni nervni sistem, ni koža. Statistika kaže da su žene sklonije ovom oboljenju, a faktori rizika su najčešće bakterije u obolelim desnima, genetska predispozicija, kao i stres.
Kardiovaskularne bolesti – vodeći uzrok smrtnosti
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju grupu oboljenja koja se odnose na oštećenje krvnih sudova i srca. Težina bolesti zavisi od stepena oštećenja krvotoka. Među starijom populacijom kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti. Najčešći saveti lekara se odnose na smanjenje faktora rizika, pri čemu se akcenat stavlja na zdravu ishranu kao i na redovnu fizičku aktivnost
Osteoporoza – progresivan gubitak koštane mase
Osteoporoza je bolest kostiju koja se manifestuje progresivnim gubitkom koštane mase i sporim obnavljanjem, što dovodi do oštećenja strukture kostiju. Kosti postaju šuplje, krhke i sklone prelomima. Prelom kuka se javlja kao najteža posledica osteoporoze, jer prema statističkim podacima, najmanje trećina pacijenata doživljava prelom i drugog kuka. Osobe obolele od osteroporoze zahtevaju posebnu pažnju, strpljenje, empatiju i posvećenost kako bi se smanjio rizik od preloma i drugih komplikacija. Upravo iz tog razloga starački domovi imaju mnogo korisnika koji boluju od osteoporoze.
Dijabetes – bolest savremenog čoveka
Dijabetes se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica degenerativnih promena u organizmu. Mada poslednjih godina dijabetes se sve češće sreće i kod mlade populacije usled nezdravog načina života. Osim visokog nivoa šećera, dijabetes može izazvati brojne komplikacije kao što su srčane bolesti, bolesti bubrega i oštećenje vida.
Za održavanje stabilne kontrole dijabetesa neophodno je redovno praćenje nivoa šećera u krvi. Pored edukacije o bolesti i usvajanja zdravih životnih navika, važno je redovno posećivati lekara kako bi se sprečile ili pravovremeno otkrile eventualne komplikacije.
Najčešće bolesti pluća u poznim godinama
Za starenje se takođe vezuju i bolesti pluća, mada to svakako ne mora da bude pravilo. Uzroci koji dovode do težih oboljenja pluća su različiti, ali se prvenstveno misli na genetske predispozicije, kao i na nezdrav način života.
Plućne bolesti koje se najčešće vezuju za starenje su rak pluća, hronični bronhitis i plućna hipertenzija. Bolest najčešće počinje slabošću, malaksalošću i povišenom telesnom temperaturom. Prisutan je suv, nadražajni kašalj, koji vremenom prerasta u iskašljavanje gnojavog sekreta ili sukrvice. Kod starije populacije, lečenje traje dosta duže a terapija se razlikuje od terapije koja se primenjuje kod sredovečnih ljudi.
Fizička aktivnost poboljšava zdravlje u svim životnim dobima
Fizička aktivnost je neophodna za zdravlje celokupnog organizma bez obzira na starosno doba. Pored toga što ima pozitivno dejstvo na fizičko i mentalno zdravlje, fizička aktivnost uveliko poboljšava kvalitet života. Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću štiti organizam od hroničnih bolesti, održava psihičku sposobnost, doprinosi jačanju kosti i mišića.
Takođe, doprinosi kontroli stresa i pomaže u jačanju samopouzdanja. Vežbanjem se povećava koncentracija serotonina i adrenalina, što dovodi do smanjenja depresije, a samim tim utiče i na poboljšanje zdravlja celokupnog organizma.
Činjenica je da starenje sa sobom nosi niz promena i brojnih zdravstvenih tegoba.
Međutim, ukoliko na vreme postavite prioritete i shvatite da je zdravlje preduslov dugog i srećnog života, možete da predupredite pojavu raznih bolesti ili da bar usporite njihov dalji napredak.
