Jesen je za mnoge baštovane kraj aktivne sezone, ali kada su voćke u pitanju, upravo tada počinje jedan od najvažnijih perioda u godini. Sadnja jabuke, kruške, šljive, trešnje, višnje ili kajsije tokom jeseni može biti odličan početak za budući voćnjak, pod uslovom da se sadnja obavi pravilno i da mlada stabla dobiju odgovarajuću negu.
Prednost jesenje sadnje je jednostavna: zemljište još uvek čuva deo letnje toplote, dok su temperature vazduha niže, pa biljka ne mora da troši energiju na intenzivan razvoj lišća i novih izdanaka. Umesto toga, može postepeno da razvija korenov sistem i da spremnije dočeka proleće.
Ipak, uspeh ne zavisi samo od toga da li ste iskopali dovoljno veliku sadnu jamu. Od izbora kvalitetne sadnice do prvog zalivanja i zaštite tokom zime, svaki korak može uticati na to kako će se voćka razvijati narednih godina.
Zašto je jesen dobar period za sadnju voćaka?
Kod listopadnih voćaka jesenja sadnja se često poklapa sa periodom mirovanja biljke. Nakon opadanja lišća životni procesi u nadzemnom delu se usporavaju, ali koren, dok god zemljište nije previše hladno ili smrznuto, može nastaviti da se prilagođava novoj sredini.
To znači da voćka posađena u jesen već tokom prvih toplijih dana narednog proleća može da usmeri energiju ka rastu, umesto da tek tada počinje proces ukorenjavanja. Jesen donosi i još jednu praktičnu prednost. Zemljište je često prirodno vlažnije nego tokom proleća i početka leta, pa je opasnost od brzog isušivanja korena manja. Naravno, to ne znači da zalivanje treba potpuno prepustiti vremenskim prilikama. Za većinu voćaka najbolji trenutak za sadnju nastupa nakon završetka vegetacije, ali pre nego što zemljište počne redovno da se smrzava.
Sve počinje izborom zdrave sadnice
Kvalitet sadnog materijala ima ogroman uticaj na kasniji razvoj drveta. Dobra priprema zemljišta ne može u potpunosti da nadoknadi slab, oštećen ili isušen korenov sistem. Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na to da sadnica bude zdrava, bez vidljivih oštećenja kore, sumnjivih promena boje ili isušenih delova. Koren treba da bude dobro razvijen, elastičan i bez znakova truljenja.
Kod kalemljenih voćaka važno je proveriti i mesto kalemljenja. Ono treba da bude zdravo i dobro sraslo.
Veliki značaj ima i poreklo sadnice. Pouzdani rasadnici mogu pomoći ne samo pri izboru vrste, već i sorte koja odgovara lokalnim uslovima, tipu zemljišta i prostoru kojim raspolažete. Jedno od mesta na kojima možete pogledati ponudu kvalitetnog sadnog materijala je Park Plants, rasadnik sa ponudom biljaka za uređenje bašte i okućnice.
Dobro izabrana sadnica je dugoročna investicija. Voćka može ostati na istom mestu decenijama, pa izboru ne treba pristupati samo na osnovu veličine ili izgleda biljke u trenutku kupovine.
Odaberite pravo mesto pre nego što uzmete ašov
Većina voćaka najbolje uspeva na sunčanim položajima. Što biljka dobija više direktne svetlosti tokom vegetacije, veće su šanse za pravilan razvoj krošnje, dobro sazrevanje plodova i manju pojavu određenih gljivičnih problema.
Treba izbegavati najniže delove parcele u kojima se dugo zadržava hladan vazduh ili voda nakon obilnih padavina.
Drenaža je posebno važna. Koren voćaka zahteva i vodu i vazduh. Ako je zemljište stalno natopljeno, koren može početi da propada. Pre sadnje razmislite i o konačnoj veličini stabla. Mala sadnica može delovati bezazleno, ali nakon deset godina krošnja može zauzimati nekoliko metara prostora. Razmak treba planirati prema vrsti voćke, sorti i podlozi na kojoj je biljka kalemljena.
Kako pripremiti sadnu jamu?
Jedna od čestih grešaka jeste kopanje veoma duboke, ali uske jame. Za razvoj mladog korena korisnije je da zemlja oko njega bude dobro rastresita. Sadna jama bi trebalo da bude dovoljno široka da se koren može prirodno rasporediti bez savijanja i sabijanja. Gornji, plodniji sloj zemlje prilikom kopanja možete odvojiti od dubljeg sloja. Kasnije ga vratite oko korena. Ako je zemljište veoma zbijeno, dobro ga usitnite i sa strane sadne jame. Cilj je da mladi koren što lakše prodre u okolno zemljište.
Sa đubrenjem treba biti oprezan. Svež stajnjak i velika količina jakog mineralnog đubriva ne bi trebalo da dolaze direktno u kontakt sa korenom jer mogu izazvati njegovo oštećenje. Zreli kompost ili dobro zgoreo organski materijal može se koristiti za poboljšanje zemljišta, ali bez preterivanja.
Dubina sadnje je važnija nego što izgleda
Voćka ne treba da bude posađena ni preduboko ni preplitko. Kod kalemljenih sadnica mesto kalemljenja uglavnom treba da ostane iznad nivoa zemlje. Ako se kalem zatrpa, plemka može razviti sopstveni koren, čime se gubi deo efekta izabrane podloge. Praktično pravilo je da voćka nakon sadnje treba da se nalazi približno na istoj dubini na kojoj je rasla u rasadniku.
Prilikom zatrpavanja sadnicu povremeno blago protresite kako bi zemlja popunila prostor između korena. Zatim zemlju lagano pritisnite nogom ili rukama, ali je nemojte pretvoriti u potpuno sabijenu masu.
Zalivanje je obavezno čak i kada je zemlja vlažna
Nakon sadnje voćku treba obilno zaliti. Cilj prvog zalivanja nije samo obezbeđivanje vode. Voda pomaže da se sitne čestice zemlje rasporede oko korena i da se smanje vazdušni džepovi koji su nastali tokom sadnje. Čak i kada je zemljište vlažno ili se očekuje kiša, početno zalivanje je korisno. Tokom narednih nedelja proveravajte stanje zemljišta. Ako jesen bude suva i bez padavina, mlade sadnice će možda zahtevati dodatno zalivanje.
Važno je pronaći ravnotežu. Koren ne sme da se isuši, ali ni da bude neprekidno potopljen u vodu.
Malč može znatno olakšati negu mladog stabla
Sloj organskog malča oko sadnice može pomoći u očuvanju vlage, smanjenju rasta korova i ublažavanju naglih promena temperature zemljišta.
Možete koristiti usitnjenu koru drveta, drvnu sečku, kompost ili drugi odgovarajući organski materijal.
Ipak, malč ne treba naslanjati direktno na stablo. Ostavite mali slobodan krug oko kore kako bi ostala suva i provetrena. Debeo sloj vlažnog materijala uz samo stablo može stvoriti povoljne uslove za truljenje i pojavu bolesti.
Da li je mladom stablu potreban kolac?
Kod sadnica sa slabije razvijenim korenom ili na vetrovitim mestima, potporni kolac može biti veoma koristan.
Njegova svrha nije da drvo potpuno ukoči, već da spreči prekomerno pomeranje korena dok se biljka ne učvrsti u zemlji. Veza između stabla i kolca treba da bude široka i elastična, kako se kora ne bi oštetila.
Povremeno proverite vezivanje, naročito tokom prve vegetacije. Kako stablo raste, preuska traka može da se useče u koru. Kada se koren dovoljno razvije i stablo postane stabilno, potporu treba ukloniti.
Prva rezidba nakon sadnje
Rezidba mladih voćaka zahteva malo više opreza nego što se često pretpostavlja.
Njena svrha može biti uspostavljanje ravnoteže između korena i nadzemnog dela, kao i početak formiranja buduće krošnje.
Međutim, način rezidbe zavisi od vrste voćke, uzgojnog oblika i razvijenosti same sadnice.
Zbog toga nije dobro primenjivati isto pravilo na svaku jabuku, trešnju, krušku ili šljivu.
Ako niste sigurni, bolje je ukloniti samo očigledno polomljene i oštećene delove, a detaljniju formativnu rezidbu prilagoditi konkretnoj vrsti.
Zaštita od zime ne znači potpuno „umotavanje“ biljke
Većina pravilno odabranih voćnih sadnica može dobro da podnese zimske uslove karakteristične za područje za koje je sorta namenjena. Veći problem kod mladih stabala mogu predstavljati glodari, divljač, nagle temperaturne promene i oštećenja kore.
Zaštitne mrežice ili odgovarajući štitnici oko donjeg dela stabla mogu biti korisni tamo gde postoji opasnost od zečeva i drugih životinja. Kod osetljivijih biljaka može se zaštititi i zona korena dodatnim slojem malča. Važno je, međutim, da korišćeni materijal ne zadržava previše vlage uz samu koru.
Šta se dešava sa sadnicom tokom zime?
Može izgledati kao da posađeno drvo mesecima ne radi ništa, ali ispod površine zemljišta odvijaju se važni procesi.
Koren uspostavlja kontakt sa okolnim zemljištem i, kada temperatura to dozvoljava, nastavlja spor razvoj. Zbog toga dobro posađena jesenja sadnica na proleće često ima određenu prednost u odnosu na drvo koje je tek tada posađeno. Sa pojavom toplijih dana treba proveriti stanje malča, potporu, eventualna oštećenja od zime i vlažnost zemljišta. Tada počinje i intenzivniji period nege.
Najčešće greške pri jesenjoj sadnji
Mnoge voćke koje se kasnije slabo razvijaju zapravo su probleme dobile već prvog dana.
Previše duboka sadnja može izazvati probleme sa korenom i korom. Premala sadna jama usporava širenje korena. Velika količina đubriva direktno uz koren može izazvati oštećenja, dok nedovoljno zalivanje ostavlja vazdušne džepove oko korenovog sistema.
Još jedna česta greška je izbor mesta bez razmišljanja o budućnosti. Voćka koja je danas visoka samo metar ili dva jednog dana može zaklanjati prozor, dodirivati objekat ili se preplitati sa susednim stablom. Zato se voćnjak ne planira prema veličini sadnice, već prema veličini odrasle biljke.
Prva godina je važnija od prvog roda
Kod mladih voćaka osnovni cilj ne bi trebalo da bude što brže dobijanje plodova. Mnogo je važnije da biljka tokom prve godine razvije snažan korenov sistem i pravilnu strukturu krošnje. Redovno kontrolišite vlažnost zemljišta, uklanjajte korov oko stabla i pratite pojavu bolesti ili štetočina. Kod mladih sadnica i manji problem može imati veći uticaj nego kod dobro razvijenog odraslog drveta.
Ako se biljka pravilno neguje od samog početka, kasnije zahteva manje intervencija.
Jesenja sadnja je početak dugoročnog ulaganja
Sadnja voćke je jedan od onih poslova u bašti čiji rezultat ne vidimo odmah. Prvog dana imamo tek malu sadnicu i komad sveže obrađene zemlje. Nekoliko godina kasnije isto mesto može da zauzima razvijeno drvo koje pravi hlad, cveta svakog proleća i donosi plodove. Zato vredi uložiti vreme u pravilan izbor sadnice, položaja i način sadnje.
Jesen pruža veoma dobre uslove za početak, ali dalji uspeh zavisi od nege. Pravilno zalivanje, zaštita korena, kontrola malča, formiranje krošnje i redovno praćenje zdravlja biljke pomoći će da mlada voćka postane stabilno i dugovečno stablo. Dobro posađena voćka ne počinje svoj život u vašem vrtu prvim plodom. Počinje pažljivo postavljenim korenom.
