U našem pamćenju lik guslara poistovećen je sa likom slepog pevača Filipa Višnjića. Po pričanju njegovih savremenika, bio je visoka stasa, koščat, širokih pleća. Imao je lice boginjavo i crveno; na jednom obrazu i uvetu raspoznavali su se ožiljci od sablje. Gusti brkovi padali su mu na prsa. Bujne veđe su mu, poput nekakve strhe, zaklanjale oči. Kada je išao, proseda kosa talasala se udarajući ga po ramenima. Hodao je dostojanstveno i uvek bez vođe.
Njegov lik kao da je vremenom prerastao u legendarni , mitski lik narodnog pesnika.
Filip se rodio 1767. godine u selu Trnavi. Bio je iz bogate porodice Vilića. Otac mu je rano umro. Preudavši se majka je četvorogidišnjeg Filipa povela sa sobom. Kasnije, po njenom nadimku (Višnja) Filip je dobio prezime.
U svojoj osmoj godini preležao je velike boginje, koje su mu ostavile ožiljke na licu i oduzele mu vid. Od tog vremena samo je nesreća bila gost u njegovoj porodici , koju su gotovo zatrli Turci. Posle majčine smrti Filip je. napustio rodnu kuću. Sa slepačkim štapom i guslama potucao se drumovima. Ubrzo se kao guslar i pevač pročuo u Bosni. Posle boja na Mišaru, izbegao je u Srbiju. Od tog vremena živiće uvek kraj vojnika, na ratištu. Čuveni junak Stojan Čupić bio mu je zaštitnik. Za vreme opsade Loznice Višnjić je svojom pesmom hrabrio vojnike . Iz tog perioda poznata je njegova pesma „Boj na Salašu“ .
Nakon sloma ustanka Filip Višnjić je jedva spasao glavu. Prebegao je u Srem i nastanio se u selu Grku kod nekih rođaka. Tu je i umro, 18Z4. godine. Seljaci su mu na grobu urezali gusle.
Zahvaljujući Filipu Višnjiću imamo onu dragocenu pesmu koja se zove „Početak bune protiv dahija“ . U toj pesmi došla je do izraza njegova velika pesnička darovitost. Kao i Tešan, i Višnjić je pojedinosti iz života preobražavao u čudnovate pesničke scene. Vladan Nedić piše o tome:
„Svojoj najboljoj tvorevini Višnjić je dao veličanstven okvir, izuzetan u našem narodnom pesništvu. Buni malog naroda prethodi nemir u vasioni. Preko nebeskog svoda, u stravičnom kovitlanju, prelazi potavneo mesec, krvava zvezda repatica, zimska munja, pocrnelo sunce. Zemlja se potresa . Višnjić nije izmišljao nebeske „prilike“. Zahvaljujući sačuvanim zapisima, da su se one dogodile i pomračenje meseca, i pojava komete i grmljavina u januaru, i pomračenje sunca. Slepi pevač bio je međutim, potpuni gospodar građe koju je primao iz stvarnosti. On je preuveličavao svemirske pojave.“
Kao što je ponešto preuveličavao, tako je, sasvim slobodno, povinujući se isključivo umetničkim zakonima, menjao istorijske okolnosti, stavljajući neke događaje u drugo vreme, menjajući im redosled.
Ali to nije sprečilo mnoge pesnike, dramatičare i prozne pisce da do današnjih dana traže nadahnuće, kao i izvore podataka, u ovoj Višnjićevoj pesmi o početku ustanka.
Stvaralaštvo Filipa Višnjića
Filip Višnjić je između ostalog bio i tvorac novih pesama. Među najboljim posmama, su sledeće:
- Smrt Kraljevića Marka; jedna od najboljih pesama o najpopularnijem srpskom junaku
- Dve pesme hagiografskog karaktera, o Svetom Savi
- Hajdučka pesma o megdanu Baje Pivljanina i bega Ljubovića
- Trinaest pesama o Prvom srpskom ustanku
