Naslovna Saveti Zdravlje MELOTERAPIJA: Da li ste znali da je muzika lekovita?

MELOTERAPIJA: Da li ste znali da je muzika lekovita?

377
0

Meloterapija predstavlja vid lečenja bolesti pomoću muzike. Živimo u svetu u kome je naše telo danas više nego ikada izloženo talasima svih mogućih frekvencija. Mnoge od njih negativno utiču na naše zdravlje na način da je čitavo naše telo van neke normalne ravnoteže. Za meloterapiju kažu da je ključ za ovu izgubljenu harmoniju tela i duha.

Našim precima je moć muzike bila veoma dobro poznata i koristili su je u svakodnevnom životu, setite se pastirskih frula.

Jevreji, Egipćani, Indijci su u svim svojim ritualima koristili odgovarajuću muziku. Kinezi su imali i svoju ratničku muziku, koja sa koristila za podizanje morala vojanika.

Postoji bezbroj primera u različitim vremenima i različitim narodima. Tako je na primer srednjovekovna  duhovna  muzika,  posebno pravoslavno-vizantijska svojim lepotom i skladom uznosila do neslućenih visina. U narodu je, osim na svečanostima, muzika prisutna i u uspavankama, nežnim i blagim melodijama koje su se koristile majke da umire svoju decu. Ako posmatrate muziku iz primera koje smo naveli shvatićete koliko je bila važna za naše pretke, ona je uvodila je u misterije, jačala kolektivni duh, delovala na moral, zavodila u san…

Platon je čak šta više tvrdio da od toga kakva je muzika u jednoj državi zavisi i država. Blagotvorne moći muzike savremena  nauka koristi i u terapeutske svrhe. Sledbenici velikog Pitagore lečili su muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada.

Ono što karakteriše početak XXI veka su depresije, neuroze, stres, distres, za koji kažu da je pogubniji od stresa, a uzrokovan je stalnom potištenošću i frustracijama, i druge bolesti duha, haraju svetom. Mnoge od ovih bolesti ma u kakvom obliku bile ostavljaju posledice na fizičko zdravlje. Zapravo, gotovo da nema bolesti koje nisu psihosomatske, čime se problemi , samo usložnjavaju.

Alarmantni su podaci o prodatim sedativima u svetu. Na hiljade tona sredstava antidepresiva, i pilila za smirenje očito ne daju dobre rezultate.

Ono što je od nasušne važnosti je da se čovek vrati prirodi i to na što bezbolniji i efikasniji način. On treba da obnovi duševne i duhovne potencijale i uspostavi optimalno starenje. Taj posao rekreiranja duhovnih snaga uspešno obavlja – muzika.

Naučnici, a među njima psiholozi, skloni su da terapeutsku vrednost muzike pripišu njenim estetskim kvalitetima: uživanje u lepom “ozdravljuje”, jer mozak luči endorfin – hormon “sreće”. Postoje, međutim, i saznanja o vrednosti određenih vibracija koje, prožimajući  telo,  deluju na njega  nezavisno  od volje  ili muzičkog ukusa.

Eksperimentima je dokazano da uz muziku baroknih majstora, na primer, cveće bolje raste, krave daju više mleka, a kokoške nose veći broj jaja! Upravo suprotno je zapaženo kada su u pitanju tonovi poput pank i tehno muzike. Biljke uz ovakvu vrstu muzike usporavaju svoj rast, a životinje pokazuju znake stresa.

Po jednoj staroj latinskoj poslovici “ljubav rađa ljubav”, ako se ovo primeni na muziku kožemo slobodno reći da u muzici harmonija rađa harmoniju, a agresija – agresiju.

Mocart i Bah na recept

Mnogi uspešni ljudi priznali su da su primenjujući savete psihijatra da im jutro počinje akordima Mocartove muzike povratili svoj narušeni sklad. Muzika ovog kompozitora ima savršen sklad, ravnomernost, lepotu simetrije i pravilnost – harmoniju.

Za duhovno ispražnjene, za izgubljene, meloterapija prepisuje Baha. Čarolija zvukova koji se kao u kaskadi prelivaju i raskošna sazvučja isceljuju dušu.

Mnogi zagovornici meloterapije, posebno žene, svedoče o nezaboravnom dejstvu Albinonijevog „Adađa“ na njihovo psihičko stanje. Iako je duboko melanholičan, “Adađo” se “prepisuje” setnim i “distresnim” osobama. Na bazi čudne homeopatije, izmamljujući i po koju suzu, ovaj osmominutni komad ume da pročisti dušu.

Meloterapeuti preporučuju i Vivaldijev opus. Njegova muzika „podiže tonus“ i razvedrava.  Posebno se preporučuje mladima kao „podloga“ za učenje.

Što se tiče instrumenata, najduhovnije su orgulje. U meloterapiji su vrlo popularne. Harfa je takođe cenjena, ali i flauta, čiji zvukovi blagotvorno i umirujuće deluju na nervozne ljude. Slično dejstvo ima i prastari instrument, panova frula koji, kako kažu psiholozi, pokreće čovekovo arhetipsko nasleđe i povezuje ga sa prošlošću. Slušajte muziku, kada ste premoreni, kada vam nedostaje imaginacija, kad ste bezidejni.

Ako ste potpuno zdravi i puni elana, a imate samo „višak“ emocija, kanališite ga kroz muziku Betovena – “Sonatu na mesečni”. Slušajte violinske komade, violina ume da peva i plače gotovo ljudskim glasom. Ljudski glas je posebno cenjen u meloterapiji. Da li će to biti glas Marije Kalas, ili vestalke muzike, Džesi Norman, da li ćete ponirati  u dubine glasa jednog Borisa Štokolova ili pojca srpske duhovne muzike Pavla Aksentijevića – izaberite sami. Nađite svoju muziku i naučite da sa njom komunicirate. Verujte u njene terapeutske sposobnosti. Tiha muzika leči i „oporavlja“  dušu.

Nađite svoju muziku, ona koja vam prija znajte da je lekovita.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here