Prošlo je više od 20 godina kako je prvi put na bioskopskom platnu prikazan film „Lajanje na zvezde“. Ipak, od tada svaki put kada na televiziji bude repriza mi danima i noćima lajemo na zvezde, beskrajno zaljubljeni u tu toplu priču.
Film „Lajanje na zvezde“ snimljen je prema romanu Milovana Vitezovića. Vitezović je bio i scenarista filma, zajedno sa režiserom Zdravkom Šotrom. Premijerno prikazivanje 1. januara 1998. godine simbolično je najavilo Novu godinu i uspeh, jer je ovo jedan od najgledanijih domaćih filmova u protekle dve decenije. To uopšte ne iznenađuje, jer se posle gledanja ovog filma osećate kao da vam je neko otkrio tajnu kako biti srećan.
Jedna mladost u „Mladosti“
Roman „Lajanje na zvezde“ Vitezović je pisao i istovremeno objavljivao u nastavcima u listu Saveza omladine Jugoslavije „Mladost“ davne 1975. i 1976. godine. Kao knjiga je prvi put objavljen 1977. godine i već tada stekao status kultne omladinske knjige.
Mladi su se lako poistovećivali sa junacima romana, jer je to bio svet učionice iz perspektive učenika. Umesto poučnih i pedagoških stranica, ova knjiga je nudila čitaocu šaljiv, zaljubljen i zbunjen svet prve mladosti. Sentimentalan i simpatičan prikaz sazrevanja, prvih ljubavi i prijateljstava našao je put i do „odraslih” čitalaca, svih onih koji bi se sa nostalgijom prisećali svojih školskih dana.
Fore za muvanje Mihaila Kneževića Filozofa
Među mnogobrojnim i živopisnim junacima romana i filma kao glavni i omiljeni izvojili su se Mihailo Knežević i Danica Janković. Oni su slika one prve zavodljive i simpatične prve ljubavi: momak koji se zaljubio i želi da osvoji devojku i devojka koja se zaljubljuje i biva osvojena. Ta igra mladosti i naivan manevar zavođenja neprestano mame osmeh i zavode i samog čitaoca, odnosno gledaoca ove priče. I dok se u filmu nižu replike za replikom, u romanu su ove fore za muvanje koje je smislio mladi Mihailo Knežević Filozof smeštene u poglavlje „Noć mladih papagaja“.
Pisac objašnjava kako je Mihalo bio zadužen da osmisli ljubavna pravila – čitavu kartoteku fora, tj. rečenica za prilazak devojkama, koje bi njegovi drugovi (i on sam) koristili na žuru povodom dočeka Nove godine. Zahvaljujući Mihailu, svaki mladić iz IV-2 imao je između četiri i osam ispisanih kartončića za snalaženje u razgovoru sa devojkom koja mu se dopada. Ova ljubavna kartoteka je imala i svoje brojeve, a signatura je bila do broja 101.
Mnoge od ovih simpatičnih rečenica mogli smo videti i čuti u filmu, ali su neke od njih ostale u knjizi:
Koje mi uvo zvoni od tvoga šapata? (fore za muvanje)
Svi se sećaju scene iz voza kad Mihailo kaže Danici: „Budućnost možeš sačekati skrštenih ruku. Na mojim leđima.“ Pored ove, tu su mnoge druge rečenice za osvajanje ženskih srca. Za Mihaila pisac kaže da je „imao više čudesnih rečenica u glavi negoli čitav razred“, a ovo su neke od njih:
Ništa mi nisi. Ali možeš biti.
Hoćeš li me za uspomenu i dugo sećanje?
Baš se ludo zabavljaš uz mene.
Moraš munjevito reagovati, jer mogu otići.
Ova igra traje tri minuta, ti mi mogla, uz mene, da igraš duže!
Nemoj da se ponašaš neprijateljski. Tužiću te za to profesoru istorije.
Ruganje je najlepši govor ljubavi.
Širim ljubavnu zarazu.
Gledam te samu, a nešto mi se steže oko srca.
Hoćeš li da imamo jednu zajedničku tajnu?
Želim da se uištim srećnom ljubavlju!
Dok kevi gulim krompir, najviše mislim na tebe!
Izgubljen sam. Ako si pošten nalazač, zadrži me!
Imam komforno srce, neuseljeno!
Opet se zanosim! Prema tebi!
Ljubi se i rasti!
Hoćeš li da imamo jednu zajedničku tajnu?
Čini se da sve na kraju može stati u ovo jednostavno i lako pitanje. Kada si mlad, neokrnjen svetom i odgovornostima koje nosi život odraslih, „laješ na zvezde“, ali tada, baš tada i naučiš neke najbitnije životne lekcije. Upravo u ovim godinama blistave i lakonoge mladosti stiču se najčvršća i najiskrenija prijateljstva, a ljubavi koje se tada rode pamte se za ceo život.
Zajednička tajna svih ljubitelja ovog filma i knjige sigurno bi mogla biti i ova Mihailova rečenica sa signaturom 101: „Napravio sam prvi korak – ništa. Napravio sam drugi korak – ništa. Napravio sam i treći koral – igram!“
