Lekarski pregledi se obično fokusiraju na naše zdravlje i dobrobit, sa ciljem prevencije budućih bolesti i praćenja prošlih problema ili nekih postojećih stanja. Uobičajeni deo ove procedure uključuje vađenje krvi. Različiti testovi se mogu izvršiti na uzorku krvi, a obično se akcenat stavlja na one aspekte koji su u datom trenutku relevantni za nas.
Krvotok je poput mape tela koja daje odgovore i tragove o stanju našeg zdravlja. Kompletna krvna slika može da pruži dragocene informacije o radu naših organa i ukazati na eventualne upale i bolesti. Pročitajte koje sve analize mogu da se rade i šta možete da otkrijete na osnovu testiranja.
Kompletna krvna slika
Kompletna krvna slika je uobičajen test koji meri, broji i procenjuje mnoge različite aspekte vaše krvi, uključujući eritrocite (crvena krvna zrnca), leukocite (bela krvna zrnca), tromobocite, hemoglobin i hematokrit. Ovim testom se procenjuje zdravlje koštane srži i imunološki sistem, odličan je skrining za infekcije, anemiju i druge abnormalnosti krvi.
Crvene krvne ćelije su ćelije koje prenose kiseonik do tkiva našeg tela i prenose ugljen-dioksid iz tkiva. Pošto broj eritrocita može ukazivati na određene anemije, svaku abnormalnu vrednost treba da proceni i isprati lekar.
Bela krvna zrnca su ćelije koje brane telo od invazije stranih supstanci kao što su bakterije i virusi. Svako odstupanje od referentnih vrednosti zapravo ukazuje na neki upalni proces u telu.
Trombociti ili krvne pločice su ćelije koje telo koristi da zaustavi ili kontroliše krvarenje, jer pomažu u stvaranju malih krvnih ugrušaka. Bilo da je reč o povišenom ili sniženom broju trombocita, postoji opasnost od poremećaja i problema sa zgrušavanjem krvi.
Hemoglobin (HGB) je deo crvenih krvnih zrnaca koji sadrži gvožđe koji prenosi kiseonik do svih ćelija i odvodi ugljen-dioksid do pluća. Ovaj protein je direktna referenca na razna anemična stanja i bolesti, pa ukoliko postoji neki problem ovog tipa, abnormalne vrednosti hemoglobina će to neizostavno pokazati. Kod anemija se obavezno proverava i hematokrit (HCT), koji zapravo predstavlja meru koliko naše krvi se sastoji od crvenih krvnih zrnaca.
Ne morate čekati da se osetite tegobe ili da se pojave simptomi bolesti. Savremena laboratorija koja nudi sve vrste analiza je dobar izbor kada želite da obavite preventivna testiranja i tako sačuvajte svoje zdravlje.
Seobuhvatni metabolički panel
Ukoliko se sumnja na bolesti ili nepravilan rad jetre i bubrega, testom krvi, odnosno odgovarajućim panelom se to može proveriti. Sveobuhvatni metabolički panel (CMP) procenjuje metabolizam, posebno koliko dobro funkcionišu bubrezi i jetra, a to se radi merenjem 14 komponenti krvi, uključujući elektrolite, kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, glukozu u krvi i enzime jetre.
Rezultati mogu biti pokazatelj dijabetesa ili predijabetesa, dehidratacije, neravnoteže šećera u krvi, oštećenja ili bolesti jetre. Kod osoba koje već imaju dijagnostikovano oboljenje jetre mogu se češće raditi ova testiranja u svrhu praćenja progresije bolesti i efikasnosti propisane terapije.
Kod mladih, zdravih ljudi koji su bez faktora rizika za oboljenje jetre, umesto ovog se može uraditi osnovni metabolički panel (BMP), koji ne meri enzime jetre.
Standardni lipidni profil
Standardni lipidni profil je test krvi koji meri nivoe masnih jedinjenja u krvi i pruža važne informacije o kardiovaskularnom zdravlju. Ukoliko imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, gojaznosti ili moždanog udara, lekar može savetovati da uradite ove analize. Pritom ćete dobiti rezultate za sledeće lipide:
Lipoproteini visoke gustine (HDL)
Lipoproteini visoke gustine ili HDL nazivaju se često i “dobrim” holesterolom. HDL apsorbuje holesterol u krvi i dovodi ga u jetru kako bi se mogao isprati iz tela. Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L, a optimalni nivoi mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Lipoproteini niske gustine (LDL)
Lipoproteini niske gustine (LDL) često se nazivaju „lošim“ holesterolom, jer visoki nivoi u krvi mogu dovesti do nakupljanja naslaga u arterijama, stanja koje se naziva ateroskleroza. Za optimalno zdravlje kardiovaskularnog sistema, nivoi LDL-a bi trebalo da se kreću u rasponu 1,55-4,53 mmol/L.
Trigliceridi
Trigliceridi su još jedna vrsta lipida koja se nalazi u vašoj krvi, visoki nivoi triglicerida mogu povećati rizik od srčanih bolesti. Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.
Ako su vaši nivoi LDL ili triglicerida previsoki ili HDL preniski, lekar će vam preporučiti promene u načinu života i ishrani koje mogu pomoći. U nekim slučajevima, možete dobiti i lekove da pomognu normalizovanje nivoa masti u krvi.
Specifični antigen prostate (PSA)
Skrining test za muškarce ili PSA je krvni test kojim se proverava nivo PSA proteina. Reč je o proteinu koji se stvara u prostatnoj žlezdi, pa povišeni nivoi mogu ukazivati na uvećanu prostatu ili upalu prostate. U nekim slučajevima, abnormalno visoke vrednosti mogu biti znak raka prostate. Ova vrsta krvne analize se obično preporučuje muškarcima starijim od 50 godina. Međutim, ako postoji porodična istorija bolesti i poremećaja prostate, kao i neki dodatni faktori rizika za rak prostate, lekar može savetovati da se testiranje uradi i u mlađoj dobi.
Provera hormona štitne žlezde
U slučaju da osoba ima genetske predispozicije za bolesti štitne žlezde ili simptome koji ukazuju na hipotireodzam ili hipertireodizam, može se uraditi provera hromona štitne žlezde. Proverava se TSH, T3 i T4. Lekari takođe mogu naručiti ovaj test za pacijente sa visokim krvnim pritiskom, hroničnim umorom ili lupanjem srca. Disbalans TSH se generalno leči lekovima.
Vitamin D
Premda ne spada u redovne analize, lekar može zatražiti da se uradi provera nivoa vitamina D u slučaju da se osoba žali na hronični umor, depresivna stanja ili druge povezane simptome. Nizak nivo vitamina D može dovesti do povećanog rizika od preloma, osteoporoze, smanjenog imuniteta i drugih zdravstvenih problema. Ako rezultati testa otkriju nedostatak, odnosno nizak nivo ovog vitamina, odgovarajuća i blagovremeno propisana suplementacija može popraviti stanje.
Anemija panel
Kod osoba koje imaju odstupanja u broju eritrocita i hemoglobin, tj. pacijenata za koje se sumnja da imaju anemiju, može se uraditi test krvi koji meri ključne hranljive materije kao što su gvožđe, feritin, folna kiselina i vitamin B12. Ovaj panel za anemiju proverava zdravstveno stanje ljudi koji se žale na hroničan umor, nedostatak energije, teške tegove tokom menstrualnog ciklusa ili pak imaju određen gastrointestinalna stanja kao što su celijakija ili Kronova bolest. Na osnovu rezultata mogu se propisati suplementi.
Na šta ukazuju abnormalni rezultati?
Rezultati koji se vraćaju kao abnormalni mogu biti uzrokovani brojnim stvarima uključujući anemiju, neuhranjenost, krvarenje, autoimune poremećaje, dehidraciju, poremećaje koštane srži, urođene bolesti, infekcije, reakcije na lekove i još mnogo toga.
Važno je napomenuti da hematološke „normalne“ vrednosti mogu značajno da variraju u zavisnosti od starosti, pola, načina ishrane, te lekova koje osoba uzima. Prema tome, nije dovoljno da se krvne analize urade i da ih tumačite sami. Obavezno o svojim rezultatima porazgovarajte sa lekarom kako biste mogli da razumete nalaze i da li treba uraditi dodatna testiranja.
