Guslari od kojih je Vuk Karadžić zapisivao pesme pevali su često o događajima svoga doba. Dešavalo se da se njihovi deseterci o boju začuju dok bitka, još traje. Oni su gotovo svi učestvovali u prvom srpskom ustanku. Većinom su bili hajduci, putnici namernici, slepci i trgovci. Pevač kojeg je Vuk najviše cenio zvao se Tešan Podrugović.
Tešan Podrugović
Bio je večita lutalica, snažna ličnost i pomalo čudan čovek. Pravi pesnik, znao je da odabere značajne slikovite pojedinosti iz života i nakalemi ih na ličnosti junaka kao što su Marko Kralјević, Boško Jugović Miloš Vojinović i drugi.
Samo o Marku Kralјeviću Tešan je ispevao na desetine pesama. Vuk je zabeležio da je Tešan bio rodom odnekud između Bosne i Hercegovine, da se bavio trgovinom dok nije u samoodbrani ubio nekakvog Turčina i zbog toga morao da napusti porodicu i odmetne se u hajduke. Borio se u prvom srpskom ustanku , a nakon sloma ustanka pobegao je u Sremske Karlovce, gde ga je 1815. pronašao Vuk Karadžić. On ovako opisuje Tešana: „Bio je pametan, hajduk , pošten čovek; vrlo je rado koješta veselo pripovedeo, ali se pri tom nigde nije smejao čak je sve vreme bio malo kao namršten… On je vrlo lijepo umeo udariti u gusle , ali pjevati nije znao (nego je te pjesme kazivao kao iz knjige…“.
Tešan je bio i izvrstan pripovedač, Vuk je osim pesama zapisao i dve pripovetke: šaljivu priču „Međed, svinja i lisica“ i jednu od najneobičnijih i najboljih srpskih narodnih bajki: „Međedović“.
O Tešanu Podrugoviću svedočanstvo su ostavili i Janko Šafarik i pesnik Sima Milutinović. Obojica o Tešanu govore kao izuzetno hrabrom i pravolјubivom čoveku. Ranjen u nekoj čarki s Turcima , povukao se u planinu negde u Bosni. Umro je oko 1820. godine.
– Koliko su isprepletani život pesnikov i život njegovih junaka, govori nam i ovaj podatak koji je zabeležio naš poznati istoričar književnosti, Vladan Nedić reč je o jednoj slici iz Podrugovićeve pesme o kosovskom junaku Bošku Jugoviću:
„Barjak Jugovićev nimalo ne liči na kosovski. Srednjevekovni je izgledao drukčiji: mali trougao krute tkanine na vrhu koplјa. Barjak Jugovićev u stvari je barjak iz prvog srpskog ustanka: veliki, sa mnogo zlatnih krstova i zlatnih kićanki. Ne bi onda bilo nemoguće da je naš pevač dovršavao sliku kosovskog junaka sećajući se ustaničkih barjaktara sa drinskog ratišta. I treće, Boška Jugovića niko nije mogao zadržati da ne ode na Kosovo. Godine 1815, kada je izbio drugi ustanak, Podrugovića niko nije mogao zadržati u Sremu. On je pohitao Srbiji da bi stihove o Bošku Jugoviću, tek rečene Vuku, odmah potvrdio i krvlјu“.
I u našem vremenu nije zaboravlјen ovaj omilјeni Vukov narodni pesnik . U svome romanu „Pevač“ Boško Petrović je Tešana Podrugovića učinio klјučnim junakom bez kojeg se ne može shvatiti suština romana.
