Zanimljiva biografija Isaka Njutna – Njutnova jabuka

мај 22, 2018

Isak Njutn biografija — foto: definicion.xyz

Isak Njutn je bio jedan od najvećih matematičara i fizičara naše civilizacije. Rođen je 4. januar 1643. godine u Londonu u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici i živeo do 31. marta 1727. (83 godine). Isak Njutn je bio prevremeno rođena beba, pa je rođenju bio toliko sićušan da je, kako je kasnije govorila njegova majka Hana, mogao da stane u kriglu za pivo. Isak nije upamtio svoga oca jer je nažalost preminuo 3 meseca nakon njegovog rođenja.

Isak Njutn je mnogo istraživao, a najzačajnija otkrića su mu zakon gravitacije – zemljine teže i tri osnovna zakona o kretanju. On je bio prvi koji je ukazao da se na kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela mogu primeniti isti zakoni fizike.

Interesantna je činjenica da je svoje najveće delo „Matematički principi prirodne filozofije“ Isak Njutn napisao za samo godinu i po dana i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u ovoj knjizi Njutn predstavio zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije po kojima je danas toliko čuven.

Njutnova naučna otkrića veoma su dobro poznata, međutim, on je imao i druge interese osim matematike, fizike, mehanike, astronomije koji su mnogo manje poznati. Poslednjih godina svog života Njutn je potpuno zapostavio istraživanja u navedenim oblastima, i počeo poklanjati mnogo pažnje teologiji, napisao je veliki broj dela iz ove oblasti.

Jabuka razrešila misteriju

Postoji priča za koju se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je potpuno autintična ili ne, a vezana je za otkriće gravitacione sile. Po ovoj legendi Isak Njutn je jednoga dana sedeo u voćnjaku i ugledao kako sa drveta na zemlju pada jabuka. Najednom mu je palo na pamet, pitanje: Zašto jabuka nije odletela nekuda u vis ili pak ustranu? Razmišljajući, došao je do zaključka da sigurno postoji neka snaga zemlje koja privlači sva tela ka tlu. Tada je po ovoj priči imao svega 23 godine.

Isak Nјutn je od dana kada je posmatrao jabuku, često razmišljao o toj temi. Jedne tople letnje večeri na nebu je ugledao pun Mesec.

Zapitao se zašto se Mesec stalno kreće na taj način da ga lјudi vide sa zemlјe? Zašto nikada ne ode nekuda u dubinu vasione, ili zašto nikada ne krivuda po tamnom nebu? Onda je zaklјučio, da ako jabuka pada na Zemlјu jer je privlači neka snaga Zemlјine kugle, mora da isto važi i za Mesec. Zaključio je da Zemlјina snaga privlači i Mesec i zato se on kreće uvek istom putanjom. Ovu silu Nјutn je nazvao gravitacija.

Galilejeve strele

Posmatrajući ratnike koji su jašući na konjima odapinjali strele, slavni Galilej je došao do zaklјučka da od brzine odapete strele i brzine kojom se konj kreće zavisi preciznost pogodka. To je značilo da strela leti u pravcu u kojem je upućuje odapeli luk i kuda se kreće konj. Pre Galileja niko nije izučavao da tela dobijaju na brzini tokom pada. A onda je pala jabuka koju je posmatrao Nјutn.

Šta je Isak Njutn govorio o sebi

Ja sam najrasejaniji naučnik na svetu. Zašto? Zato što mislim o mnogim stvarima i jedna mi misao sustiže drugu. Mislim da je to osobina svih naučnika. Ne volim kritike, i to iz jednostavnog razloga, kritičari uglavnom nemaju pojma šta je to što kritikuju.

Otkrića ne dolaze sama. Nјih dovodi veliki rad.

Epitaf na spomeniku

Na spomeniku Isaka Njutna stoji urezan natpis: „Neka čestitaju sebi smrtni što je takva i tolika dika roda lјudskog na svetu bila“

Šta je gravitacija?

Sila kojom se u prostoru tela uzajamno privlače, kao nekakvim magnetom naziva se gravitacija ili teža. Gravitacijom se objašnjava kretanje planeta oko sunca.

Ako zavežete neki predmet za kanap i obrćete ga oko sebe, on će vremenom uspostaviti određenu putanju kretanja. Ako biste ispustili kanap, predmet bi nastavio da se kreće u pravoj liniji. Planete koje kruže oko Sunca bi se na isti način udaljile u pravoj liniji da nema gravitacione sile. Gravitacija je kao neka nevidljiva vrpca koja drži planete oko sunca. Njena sila je utoliko veća ukoliko je nebesko telo teže ali opada kako razdaljina između tela raste. Zato i Sunce, pošto je mnogo teže, oko sebe drži planete. Međutim, kako je Zemlja teža od Meseca, a Mesec mnogo bliži Zemlji nego Suncu, zemljina sila gravitacije ima prevagu, pa Zemlja zadržava Mesec. Brzina kojom se planete kreću im ne dozvoljava da padnu na Sunce slično kao što kamen vezan za kraj kanapa ne pada sve dok mu dajete dovoljnu brzinu.

Šta bismo bez gravitacije?

Kada ne bi postojala gravitacija Mesec bi odleteo nekuda u svemir, jabuke bi letele na sve strane, a lјudi ne bi mogli da se održe na našoj planeti nego bi i oni za mesecom jurnuli u svemirsko prostranstvo.

U ovom videu možete pogledati nekoliko zanimljivih stvari koje se događaju bez gravitacije.

Važna otkrića: Ko je izmislio gromobran i kako

Predrag Konatarević

мај 21, 2018

U našoj neposrednoj okolini nalaze se mnogi predmeti o čijem nastanku jedva da nešto znamo, mada je često reč o otkrćima koja imaju veoma zanimlјivu a ponekad i dramatičnu istoriju.

Kao što vam je sigurno poznato, ali se i iz imena može naslutiti, gromobran je sredstvo koje se koristi da se uzemlje udari groma. Postavljaju se na visokim zgradama i drugim objektima. Izrađuje se od neke vrste metala koji ima ulogu da privlači udar groma, čime bi se smanjio rizik da grom pogoditi dimnjak ili krov. Ukoliko je lepo instaliran i povezan sa zemljom, gromobran će struju iz groma sprovesti do zemlje, a da pritom ne ostavi nikakve posledice iza sebe, ni po ljude ni po njihovu imovinu.

„Gromobran će biti od velike koristi čovečanstvu u zaštiti života lјudi ali i njihove imovine, kuća, brodova i drugog od udara munje“ – pisao je pronalazač gromobrana Bendžamin Franklin. „Pričvrstite na najviši deo tih zdanja gvozdene šipke načinjene tako da budu oštre kao igla, i pozlaćene da bi se zaštitile od rđanja, a sa podnožja tih šipki sprovedite jednu žicu naniže izvan zgrade i usadite je u zemlјu“.

Franklinov gromobran

Franklinov gromobran je zaista bio izvanredno koristan pronalazak. Seoski kovači mogli su lako da ga iskuju, a oblik mu se ni do danas nije mnogo promenio. Međutim, neki lјudi su zazirali da ga upotrebe. Gromobrani se ne smeju montirati na tornjeve crkava, govorili su, jer ako Bog ima nameru da pogodi crkvu gromom, onda je bolјe ne ometati ga u tome. Jedan gnevni propovednik čak je tvrdio da će sva snaga groma sprovedena kroz gromobran u zemlјu izazvati zemlјotres: njegov silni naboj će, naime, morati negde da izbije.

u Engleskoj, pod čijom se kolonijalističkom dominacijom tada nalazila Severna Amerika, vodila se rasprava o tome da li gromobrani treba da imaju tupe ili oštre vrhove. Franklin je, na osnovu svojih eksperimenata, savetovao da vrhovi budu oštri, pa je britanska vlada na kraju, po savetu jednog naučnog komiteta, stavila šilјate gvozdene šipke na sve važnije zgrade, naročito na vojna skladišta baruta.

Međutim, 1776. godine izbio je rat između Britanije i njenih američkih kolonija. Franklin se stavio na stranu svojih američkih zemlјaka, koji su želeli nezavisnost. Oštri šilјci na gromobranima postali su sinonim za Bendžamina Franklina i značili su pobunu. Engleski kralј Džordž III naredio je drugom komitetu da prouči svojstva tupih vrhova u odnosu na oštre vrhove. I ova grupa učenih lјudi opredelila se za oštre vrhove. Patriotski raspoložen, Džordž je onda naredio da se na njegovoj kralјevskoj palati instaliraju gromobrani sa kuglom na vrhu. „Promenite mišlјenje i preporučite tupe vrhove, naredio je predsedniku komiteta. „Veličanstvo“, rekao je naučnik, „ja mogu da `promenim mišlјenje` ali ne mogu da menjam zakone i postupke prirode“.

Bendžamin Franklin je došao na ideju o gromobranu dok je, oko 1750. godine, vršio eksperimente pomoću kojih je želeo da ustanovi šta je elektricitet. Ustanovio je da je elektricitet jedan jedinstveni fluid, a ne nekoliko fluida, kako su smatrali evropski mislioci; da je munja jedan oblik elektriciteta; i da naboj statičkog elektriciteta pokazuje sklonost da pogađa oštre vrhove objekata.

Praktičan čovek

Neki evroplјani nisu mogli verovati da bi bilo ko u dalekim, „priprostim“ američkim kolonijama bio kadar da izvrši tako važna otkrića. Bendžamin Franklin je sve svoje pronalaske zasnivao na eksperimentima koje je izvodio pomoću jedinstvenog kuhinjskog pribora i takvih „aparatura“ kao što je leteći zmaj načinjen od drveta i velike svilene marame. Proučavanje elektriciteta bilo je tek u povojima, i Franklin je verovatno problem sagledao jasnije zato što nije znao mnogo o onome što su drugi lјudi već učinili.

Bendžamin Franklin je bio veoma praktičan čovek. Istakao se ne samo kao pronalazač, nego i kao uspešan izdavač, upravnik pošte, diplomata i političar. Kada je već zašao u svoju 8 deceniju života ustanovio je da je veoma zamorno koristiti jedan par naočara za čitanje a drugi za šetnju, pa je zato izmislio prve bifokalne – naočare sa jednim sočivom u gornjoj polovini za gledanje na dalјinu, i jednim jačim sočivom u donjoj polovini za čitanje iz blizine. Izmislio je i jednu napravu na dugačkoj motki za skidanje knjiga sa gornjih polica u svojoj biblioteci.

Najčudniji nosevi u životinjskom carstvu pripadaju ovim životinjama

Predrag Konatarević

мај 19, 2018

Nos је organ čula mirlsa, kao i sastavni deo organa za disanje kako kod ljudi, tako i kod životinja. U nosnim šupljinama vazduh se pročišćava. Zahvaljujući kvržicama mirisnog živca u gornjem području nosne školjke raspoznajemo mirise. Životinje imaju osetljivlje čulo mirisa od čoveka. Nosevi u životinjskom carstvu su toliko raznovrsni da vas ako ih posmatrate na jednom mestu podsećaju na pravi maskenbal.

Najveći nos

Kralj svih noseva je naravno slonovska surla. To je ujedno i jedini nos na svetu koji je dovoljno nežan i precizan da može podići kikiriki ili iglu sa zemlje ali i dovoljno snažan da može iščupati drvo. Ovaj šampion među nosevima isto tako dobro i glasno trubi poput kakvog trombona i isto tako uspešno zamenjuje cev za polivanje, kada treba usisati vodu ili se tuširati. Naime, oni surlom usisavaju vodu iz reke ili bare i njome se prskaju po celom telu. Nos slona predstavlja ujedno i najsavršeniji organ na svetu.

Zvezdasti nos

Krtice, kao što je poznato, imaju veoma slabo razvijeno čulo vida, pa i ova krtica sa zvezdastim nosem nije izuzetak. Svim krticama čulo mirisa je neobično dobro razvijeno, ali za razliku od običnih, ova krtica ima 22 vrlo osetljiva, glatka pipka koji su oko nosa raspoređeni u obliku morske zvezde. Ovi pipci ponašaju kao antene i pomažu krtici da u mraku pronađe plen. Imaju još jednu dobru osobinu, mogu da se saviju oko nozdrva i tako spreče da sitna zemlja i prašina uđu u nos. Ove krtice žive u zemljštu nakvašenom vodom. Krtice sa zvezdastim nosem su izvrsni plivači. Hranu traže na dnu potoka i jezeraca, i to pomoću svoje osetljive njuške koja im služi i za pronalaženje puta i za otkrivanje plena.

Lisnati nos

Slepi miševi su jedini leteći sisari. Jedna vrsta slepog miša sa nosem u obliku lista šalje ultrazvučne talase koji se odbijaju od tela letećih insekata i zatim bivaju uhvaćeni kao „eho“ pomoću njegovih vrlo osetljivih ušiju. Neobično oblikovani nos ovog slepog miša skuplja zvučne talase u jedno uzano kupasto područje na licu. To znači da slepi miš ne gubi energiju loveći insekte koji nisu direktno ispred njega.

Nos bušilica

Možda niste znali da se žižak ne koristi svojim nosem da bi disao ili raspoznavao mirise, već ga koristi kao oruđe za bušenje. Na vrhu žiškovog nosa nalazi se snažna, oštra čeljust. Smeštajući vrh nosa na ljušturu lešnika i strpljivo rijući njime kao bušilicom, ženka žiška prodire u unurašnjost. Na vrhu rupice ona polaže jaja. Kada se izleže, larva se nađe okružena svojom najomiljenijom hranom jezgrom lešnika ili nekog drugog koštunjavog ploda.

Crveni nos

Ako neki čovek ima crveni nos, to deluje veoma smešno. Međutim, kod mandrila-mužjaka crveni, široki nos je znak upozorenja. U stvari, što je nos crveniji i širi, majmun-mandril je poštovaniji i uliva veći strah protivnicima. Ali, koliko za mužjake takav nos predstavlja znak opasnosti, za ženke je on znak šarma i muževnosti.

Najbolji srpski fudbaleri svih vremena

Dragan Antić

мај 18, 2018

Srpski fudbal dao je mnoge velike igrače. Brojni naši fudbaleri imali su blistave karijere, kako u domaćim, tako i u stranim fudbalskim klubovima. Neretko su bili i nosioci igre velikih evropskih klubova, a neki su nosili i kapitenske trake u stranim klubovima u kojima su igrali. Takođe, najbolji srpski fudbaleri su uvek činili okosnicu fudbalske reprezentacije Jugoslavije koja je ostvarila brojne uspehe na velikim takmičenjima, počevši od 4. mesta na prvom Mundijalu odigranom u Urugvaju 1930. godine, preko olimpijskog zlata u Rimu 1960, pa sve do osvajanja svetskog prvenstva za mlade igrače u Čileu 1987. godine. Najnovija potvrda da su Srbi talentovani za fudbal desila se u Novom Zelandu 2015. godine kada su mladi fudbaleri Srbije postali prvaci sveta u fudbalu za igrače mlađe od 20 godina.

Svaka generacija, počeviši od Mošine i Tirketove, pa sve do današnjih dana, izrodila je bar po nekoliko fudbalskih asova, pa je zaista teško odrediti koji su to fudbaleri koji bi mogli da se nađu na listi najboljih. Ipak, neka imena su ušla u legendu, a fudbaleri koji se nalaze na ovom našem spisku sigurno se mogu svrstati u najbolje.

Rajko Mitić

Rajko Mitić bio je prva Zvezdina zvezda, kapiten čuvene generacije koja je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine osvojila srebrnu medalju. Osim toga, učestvovao je i na dva svetska prvenstva. Mitić je danas jedna od najvećih legendi našeg fudbala, poznat kao jedan od najboljih igrača svoga vremena, ali i kao pravi džentlmen koji se u svakom trenutku provedenenom na fudbalskom terenu ponašao kao veliki gospodin. Nakon igračke karijere, bio je i uspešan trener Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije.

Dragoslav Šekularac – najveći dribler srpskog fudbala

Popularni Šeki, važio je za najvećeg šarmera u srpskom sportu. Fudbaler koji je svojim fudbalskim vragolijama, driblinzima i golovima osvajao simpatije ljubitelja fudbala na kojem god stadionu da je igrao. Poznavaoci prilika u našem fudbalu smatraju da je Šekularac najbolji dribler srpskog fudbala. Bio je to igrač ogromnog talenta, ali i nezgodnog temperamenta, koji je bio i najveći kamen spoticanja u Dragoslavljevoj karijeri, koja je po mnogima mogla da bude još puno, puno uspešnija da nije bilo takve njegove naravi.

Dragoslav Šekularac proglašen je za drugu Zvezdinu zvezdu. Kao prvotima Crvene Zvezde debitovao je kao sedamnaestogodišnjak, a dres seniorske reprezentacije Jugoslavije prvi put je obukao sa nepunih 19 godina. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje: na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine i na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1960. godine.

Milan Galić – Nacionalni golgeter

Nakon velikih Stjepana Bobeka i Rajka Mitića, na scenu je stupio još jedan veliki golgeter, predvodnik generacije koja je uspela da se popne na olimpijski tron. Zlatnu medalju naši fudbaleri osvojili su na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, a iste godine na prvom Evropskom prvenstvu u fudbalu, Galić i njegovi saigrači postali su vicešampioni Evrope. Galić je odigrao 51 utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije i postigao 37 golova. Bio je i ostao poznat kao vrsni strelac, igrač sa snažnim osećajem za gol, a ostaće upamćen njegov debitantski nastup za reprezentaciju, kada je u meču protiv Bugarske dao gol već u 26. sekundi utakmice.

Milan Galić ostvarivao je i klupske uspehe. Sa svojim Partizanom igrao je finale Kupa šampiona u Briselu 1966. godine, u kome je, na žalost, naš klub poražen od Real Madrida rezultatom 2:1.

Dragan Džajić – najveća legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala

Kada se pomene srpski fudbal, prva asocijacija kod većine ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu je upravo Dragan Džajić, čovek koji je zvanično najbolji srpski fudbaler svih vremena. Jedan je od malobrojnih koji je imao uspehe na svim poljima – kao igrač u klubovima i kao reprezentativac, ali i kasnije kao funkcioner, kada je sa Crvenom Zvezdom u Bariju i Tokiju postao klupski prvak Evrope i sveta.

Džajić je svojevremeno važio za najbolje levo krilo i za jednog od najboljih fudbalera na svetu; čak i slavni Brazilac Pele divio se njegovom fudbalskom majstorstvu. Bio je odličan u svim aspektima igre: kao dribler, izvođač slobodnih udaraca, kao asistent i kao golgeter.

Posle 12 godina provedenih u Crvenoj Zvezdi, čiji dres je oblačio 590 puta i za nju postigao 365 golova, karijeru je nastavio u maloj Bastiji, gde, prema mišljenju mnogi kompetentnih, nije mogao da dovoljno napreduje i učini svoju karijeru još većom. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je vicešampion Evrope na prvenstvu održanom 1968. godine u Italiji. Svrstan je u idealni tim EP svih vremena.

Dragan Stojković Piksi – čarobnjak sa loptom

https://youtu.be/frO2D6KpfDc

Dragan Stojković Piksi radio je sa loptom bukvalno šta je hteo, a da ga nije omela teška povreda bukvalno na vrhuncu karijere, verovatno bi osvojio mnogo više trofeja i postao najbolji fudbaler sa naših prostora. Bio je peta Zvezdina zvezda, njen kapiten, a klub je napustio sezonu pre nego što je Zvezda postala prvak Evrope i sveta. Zanimljivo je da je u čuvenom finalu Kupa evropskih šampiona u Bariju Piksi nastupao protiv Crvene Zvezde, noseći dres francuskog Marseja, ali je trofej ipak pripao našem klubu.

Posle Marseja nastupao je za italijansku Veronu, a nakon toga Piksi je karijeru nastavio u Japanu, nastupajući za klub Nagoja, gde su ga navijači, saigrači i svi ostali koji vole ovaj japanski klub prosto obožavali. U Nagoji se proslavio i kao trener.

Ostvario je i zavidnu reprezentativnu karijeru. Nastupao je 1984. godine za olimpijski tim Jugoslavije koji je u Los Anđelesu osvojio bronzanu medalju. Bio je predvodnik tima koji je 1990. godine na svetskom prvenstvu u Italiji stigao do četvrtfinala, gde je nesrećno poražen od reprezentacije Argentine posle izvođenja penala. Ljubitelji fudbala najviše pamte njegov nastup protiv Španije u osmini finala, kada je postigao dva prelepa gola i taj meč smatraju utakmicom karijere Dragana Stojkovića.

Vladimir Jugović – karijera puna trofeja

Vladimir Jugović je najtrofejniji fudbaler u istoriji srpskog fudbala. Bio je jedan od najznačajnijih igrača Zvezdine zlatne generacije sa kojom je osvojio titulu prvaka Evrope i sveta. Nakon toga se preselio u Italiju, gde je u njihovom Kalču nastavio da niže trofeje.

Igrajući za Sampdoriju, Juventus, Lacio i Inter osvojio je još 9 titula, među kojima i još jedan pehar klupskog prvaka Evrope, čime je postao jedini fudbaler sa naših prostora koji je dva puta osvojio Ligu šampiona. To se dogodilo 1996. godine kada je Juventus pobedio Ajaks nakon izvođenja penala, a upravo je Jugović izveo odlučujući penal u seriji i doneo titulu prvaka Evrope staroj torinskoj dami. Nakon 6 godina provedenih u Italiji, Vladimir se seli u Španiju (Atletiko Madrid), pa u Francusku (Monako), da bi pred kraj karijere igrao u austrijskoj Admiri i najzad u nemačkom Ahenu.

Jugović je imao i solidnu reprezentativnu karijeru. Nastupao je za reprezentaciju 42 puta, i postigao 3 gola. Učestvovao je na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine i na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji 2000. godine.

Matematika iz ugla jedne učiteljice

Slavica Bijelić

мај 18, 2018

Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!

Polaskom u školu često se dešava da deca imaju strah od matematike, koji kao da im je prethodno usađen. Važnije od svega je u samom startu kod dece razviti ljubav prema ovom predmetu, kako bi se sve kasnije oblasti uspešno i sa lakoćom savladavale.

Deca nerado pamte definicije, posebno u nižem ciklusu obrazovanja, s toga je jako bitno sve definicije prilagoditi uzrastu dece kako bi ih lakše zapamtili i primenjivali.

Sabiranje i oduzimanje

Dete će naučiti operacije sabiranja i oduzimanja, ali pojmovi kao što su sabirci, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika su za dete apstraktni pojmovi, tako da nemojte kao roditelja da vas obeshrabri što te pojmove dete neće odmah usvojiti i što neće umeti pravilno da ih koristi u tekstualnim zadacima.

Kako sam i kao učitelji i kao roditelj bila suočena sa ovim problemom, osmislila sam stihove koji bi deci pomogli da lakše razumeju navedene pojmove. Kasnije sam te stihove pretočila u knjigu “Uživaj dok si dete” i posebno se radujem kada mi se javljaju zadovoljna deca ili kolege koje na taj način razvijaju kod dece ljubav prema ovom predmetu.

Učila deca sabiranje i zaista lako im ide. Sabirak prvi, sabirak drugi, zbir je rezultat na kraju stoji da mogu svi da ga vide! Znak plus, hrabro među sabircima stoji, a znak jednakosti je ispred zbira, jer on se ničeg ne boji… (Odlomak iz pesme Sabiranje)

Operacija oduzimanja je takođe prikazana kroz stihove, koji su prilagođeni deci. Kada je nešto iskazano u stihu, lakše se pamti a samim tim i primenjuje.

Kad umanjilac glocne od umanjenika, kao rezultat nastaje razlika. Između umanjenika i umanjioca znak minus se ponosno smeška, ako rezultat nije tačan, moraš ponovo postoji greška… (Odlomak iz pesme Oduzimanje)

Množenje i deljenje

Nešto kasnije kada se uče operacije množenja i deljenja, uz pomoć stihova dete će sa lakoćom savladati pojmove kao što su: činioci, proizvod, deljenik, delilac i količnik.

Činilac prvi, činilac drugi, pa to je lako i zna dete svako. Kada ih pomnožiš proizvod nastaje, a uz množenje sve lakše postaje. Deljenik, delilac, količnik na kraju i svi zadaci laki postaju. (Odlomak iz pesme Množenje i deljenje)

Mere i merenja

Ipak kroz praksu se pokazalo da deca najteže shvataju i usvajaju mere i merenja. Kroz stihove, deci su na lak i jednostavan način približene mere za dužinu. Pamteći stihove, deca stvaraju sliku, tako da je ova oblast koja ma koliko teško delovala deci, nešto što se na ovaj način sa lakoćom usvaja a zatim sa uspehom primenjuje.

Mere

Bio jedan tata metar
a sin mu je decimetar.
Unuk mali centimetar,
praunuče milimetar.
Kad je metar kao glavni
hteo da se igra s njima,
spuštao se k njima lako
dodavao nule svakom.
U jednom metro ima
centimetara sto, dodamo dve nule,
ko još ne zna to?
Decimetara deset jedan metar ima,
dodaš jednu nulu i jasno je svima.
A kada se dopišu tri nule kraj metra
svima nam je jasno, evo milimetra.
A, kada se gore krene od milimetra
prema metru, postepeno, prema vrhu,
brišeš nule istim redom,
tad sve ima svoju svrhu.
Svakom mernom jedinicom
meri se ponešto,
kad ih lako savladaš koristiš ih vešto.

(Pesma iz zbirke “Uživaj dok si dete”)

Ovde su navedeni samo neki od primera koji olakšavaju učenje matematike i razvijanje ljubavi prema njoj. Rešavanje matematičkih zadataka podstiče decu na razmišljanje, dovodi do razvoja logičkog mišljenja, zapažanja kao i vremenskih i prostornih odrednica.

Mnogo je načina na koji deci možemo približiti ovaj predmet i, naučiti ih od malena da matematika nije bauk, kako se to ranije mislilo.

Naravno to dosta zavisi od učitelja, od njegove kreativnosti, posvećenosti svom radu a ja iskreno verujem da onaj ko je odabrao ovaj poziv zaista takav i jeste.

Iz ugla jedne učiteljice.

Kako pomoći detetu da stekne i ojača samopouzdanje

Slavica Bijelić

мај 18, 2018

Dolaskom na svet, dete prvi kontakt uspostavlja sa roditeljima. Od njihovih poruka zavisi kakvo će dete biti i koliko će imati samopouzdanja. Sve ono što mi kao roditelji najčešće govorimo detetu to dete ponavlja samo sebi i to vremenom postaje njegovo uverenje. Neretko se dešava da roditelji iz najbolje namere kako bi zaštitili dete, prave veliku grešku. Uzmimo primer malog deteta koje trči parkom. Roditelj ga opominje i najčešće mu ponavlja: „Ne! Pašćeš! Polomićeš se, ne trči!“ Dete to vremenom shvata kao poruku – nesposoban si, ne možeš to, ne znaš, ne verujem ti! Daleko bolje i delotvornije bi bilo da roditelj kaže detetu: „Budi oprezan! Gledaj ispred sebe! Samo pažljivo!“ Veoma je važno izbegavati negacije u vaspitanju.

Deca koja imaju visok nivo samopouzdanja, ne samo da su zadovoljnija sobom, već postižu bolje rezultate u školi, fizički i emotivno su zdravija. Dete koje ima razvijenu emocionalnu inteligenciju ima razvijenu i empatiju. Takvo dete će preispitivati svoje postupke, jer neće dozvoliti sebi da uradi nešto što njegovi roditelji ne bi želeli.

Za razliku od njih deca koja imaju nizak nivo samopouzdanja, neretko odustaju od raznih aktivnosti, ne druže se dovoljno sa drugom decom i gotovo nikada se ne upuštaju u polemiku sa drugima. Najčešće se žale na fizički izgled i nalaze sebi zamerke čak i tamo gde ih nema. Često se dešava da deca koja nemaju samopouzdanja i koja ne dobijaju od roditelja potvrdu da vrede, pribegavaju lošem društvu, kako bi dobili potvrdu vlastite vrednosti i kako bi se osećali negde prihvaćeno.

Niko ne može detetu izgraditi samopouzdanje kao što mogu roditelji, ali isto tako niko mu i ne može urušiti samopouzdanje koliko mogu roditelji, bilo svesno ili ne.

Ukoliko želite da poradite na samopouzdanju svog deteta predlažemo vam neke od bitnih smernica:

Ponavljajte detetu da ga volite beskrajno

Veoma je važno detetu stalno ponavljati da ga volimo bezrezervno i beskrajno. Ponavljati mu da je posebno, što će ono svakako i postati želeći da opravda vaše poverenje. Odrastanjem i ulaskom u pubertet tinejdžer će više vremena provoditi pred ogledalom i često će se dešavati da nije zadovoljan svojim izgledom. Važno je imati strpljenja, saslušati ga i ponavljati mu da je savršeno baš takvo kakvo jeste.

Pažljivo slušajte šta dete ima da vam ispriča

Često se dešava da zbog ubrzanog načina života nemamo dovoljno vremena za ono što bi trebalo da nam bude prioritet nad prioritetima. U stalnoj trci za novcem želeći deci da obezbedimo što bolju egzistenciju može nam se desiti da izgubimo mnogo više no što dobijemo. Ma koliko da smo zauzeti ili umorni moramo naći vremena za svakodnevni razgovor sa decom. Pažljivo saslušajte šta dete ima da vam ispriča, bez da ga prekidate na pola rečenice. Morate mu dati do znanja da u vama uvek ima podršku i razumevanje i da ćete za njega uvek biti tu. Kvalitetnije je i pola sata pričati i biti pažljiv sagovornik detetu, nego ceo dan provesti uz dete bez da mu se posvetite uopšte.

Pokažite detetu da mu verujete

Važno je od samog starta naučiti dete da ne postoji problem koji se iskrenošću ne može rešiti. Ukoliko od malena negujete takav odnos sa detetom korist je višestruka. Dete koje je svesno da ima podršku roditelja, neće pokušati da prećuti problem, već će vam se poveriti, verujući vam da ćete zajednički moći mnogo brže i jednostavnije da rešite postojeći problem. Na taj način ćete pothraniti i ojačati njegovo samopouzdanje tako da svaki naredni put kada se bude našlo pred nekim životnim izazovom, moći će samouverenije da pristupi njegovom rešavanju.

Hvalite decu što češće

Pohvala deluje podsticajno na svakog od nas, a posebno na decu koja još uvek nisu formirane ličnosti. Trudite se da što češće pohvalite dete za bilo šta, makar i najmanju sitnicu. Ukoliko vidi da ste ponosni na njega što mu jasno i pokazujete, dete će dati sve od sebe kako bi bilo iznova pohvaljeno, kako bi vas usrećilo a to je ujedno i put da ga naučite da bude ponosno na sebe samog.

Ovde su navedeni samo neki primeri pomoću kojih možete razvijati i jačati samopouzdanje kod dece, a takvih primera je mnogo. Važno je da roditelji prepoznaju svoju ulogu u svemu tome i daju sve od sebe kako bi pomogli detetu da izraste u celovitu, integrisanu i mentalno jaku ličnost.

Prečice na tastaturi: Upravljanje prozorima i aplikacijama pomoću Win tastera

Predrag Konatarević

мај 17, 2018

PREČICE NA TASTATURI – Ukoliko ste korisnik operativnog sistema Windows 7, evo jednog veoma korisnog uputstva za vas. U ovom tekstu možete saznati na koji način se možete lakše i brže kretati kroz aplikacije pomoću prečica na tastaturi. Želimo da vam predstavimo listu najboljih prečica koje će vam kada se malo naviknete na njih u mnogo čemu olakšati i ubrzati rad. Plan je da ovoj temi posvetimo seriju članaka, a krenućemo od prečica koje su povezane sa Win tasterom na tastaturi (taster sa nacrtanim windows logotipom).

Prečice na tastaturi za upravljanje prozorima i aplikacijama

Postoje puno prečica za upravljanje prozorima i aplikacijama koje su povezane sa Win tasterom a neke od njih su toliko korisne da će vam kada se malo naviknete rad biz njih postati pravo mučenje.

Win taster – Otvorite ili zatvorite Start meni. Korisna prečica posebno kada želite da isključite računar ako vam je miš u kvaru.

Win taster + D – Klikom na ovu kombinaciju tastera prikazuje se radna površina ma u kom se programu trenutno nalazili, to u prevodu znači da se jednim potezom minimiziraju svi aktivni prozori i aplikacije. Ako još jednom ponovite istu akciju vraćate se na isti prozor na kome ste bili pre nje.

Win taster + M – Minimizira sve prozore.

Win taster + Shift + M – Vraća sve minimizirane prozore.

Win taster + strelica nadole – Minimizira aktivni prozor.

Win taster + strelica gore – Maksimizuje aktivni prozor.

Win taster + Leva strelica – Pomera aktivni prozor na levu strana ekrana.

Win taster + strelica desno – Pomera aktivni prozor na desnu stranu ekrana.

Win taster + Home – Minimizira sve prozore osim aktivnog prozora.

Win taster + Shift + Gornja strelica – Proširiruje aktivni prozor u gornji i donji deo ekrana.

Win taster + E – Ova kombinacija tastera otvara My Computer, prozor u kome se nalaze particije C, D…

Win taster + Pause – Ova kombinacija tastera otvara sistemski prozor u kome se mogu videti svojstva sistema.

Win taster + F – Ova kombinacija vam otvara sistemski dijalog za pretragu datoteka i foldera na vašem računaru.

Ctrl + Win taster + F – Ovom kombinacijom tastera možete pretraživati računare (naravno ukoliko ste na mreži).

Win taster + L – Kombinacijom ovih tastera zaklјučavate računar ili vršite promenu korisnike, tačnije otvara se ekran na kome možete preći sa jednog korisničkog naloga na drugi.

Win taster + R – Otvorite Run dijalog. Run dijalog je veoma koristan sistemski dijalog preko koga se raznim skraćenicama može doći mnogo brže do raznih sistemskih aplikacija.

Win taster + P -Otvara sistemski dijalog za izbor režima prikaza prezentacije (povezivanje na projektor).

Win taster + U – Otvori centar za jednostavno pristupanje (Ease of Access Center).

WIN TASTER+ X – Otvora Windows Mobiliti Center.

Prečice na tastaturi za upravljanje programima na Taskbaru

Traka zadataka ili Taskbar je linija koja se nalazi na samom dnu ekrana, sadrži dugme Start u svom levom, ikonice raznih aktivnih programa (programa koji se pokreću sa operativnim sistemom), dok se u desnom uglu nalazi sistemski sat. Na Traci zadataka smenjuju se kroz svakodnevni rad aktivni prozori i aplikacije, ponekad i više od 20-ak grupisanih po srodnosti, pa je tako ova linija možda i najbitnija za efikasniji rad. Za još brži rad postoje i prečice za lakše kretanje Taskbarom a ovo su neke od najvažnijih:

Win taster + T – Kombinacijom ovih tastera krećete se kroz programe na traci zadataka (Taskbaru).

Win taster + broj– Pokrenite program koji je postavlјen na traku zadataka u poziciji koju označava broj. Ako je program već pokrenut, pređite na taj program.

Shift + Win taster + broj – Pokrenite novu instancu programa prikačenog na traku zadataka u poziciji koju označava broj.

Ctrl + Win taster + number – Prebacite se na poslednji aktivni prozor programa koji je prikačen na traku zadataka u poziciji koju označava broj.

Alt + Win taster + number – Otvorite Jump List (listu poslednje otvaranih stavki) za program prikačen na traku zadataka u poziciji koju označava broj.

Najvažnije lekovito bilje i u koju se svrhu može koristi

Predrag Konatarević

мај 16, 2018

Kažu da se lek za svaku bolest nalazi u prirodi i to je sigurno tačna konstatacija. Nekada se jedini lek za pojedine bolesti mogao pronaći u šumi ili pored puta, a livade su bile najbolje apoteke. Danas je drugačije, ljudi su se odrodili od prirode a za lečenje stvojih tegoba koriste razne veštačke medikamente koji koliko koriste toliko i štete organizmu. Pred vama su neke od najvažnijih lekovitih biljaka koje u našem narodu imaju vekovnu trediciju.

Bosiljak

Raste u obliku žbuna, prijatnog je mirisa i gaji se kao ukras, začin ali i za religiozne obrede. Suši se u hladu na promaji a koristi se za poboljšanje apetita, kod upale pluća za inhalaciju koristi se u borbi protiv komaraca. Poznato je kao sredstvo koje veoma pozitivno utiče na raspoloženje. Sveži listovi su jako aromatični, opori, ljuti i deluju osvežavajuće.

Majčina dušica

U narodu je poznata i kao divlji bosiljak.Raste na sunčanim brežuljcima gde ima puno toplote pa i na kamenitim površinama. Koristi se kod grčeva u želudcu, oboljenja disajnih organa i bronhijalne astme, efikasna je u borbi sa velikim kašljem, povoljno utiče na depresivne i nervozne osobe ali pomaže i kod reume, uganuća i atrofije mišića.

Kičica

Koristi se nadzemni deo biljke tj. sitni cvetići crvenkaste boje sakupljeni u cvasti. Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu. Veoma je gorkog ukusa. Raste na vlažnim brdskim i planinskim livadama. Sakuplja se od jula do kraja avgusta i ne sme se čupati već se pažljivo odsecaju gornje polovine stabljike. Vezani buketići suše se u hladu na promaji. Koristi se kao gorko sredsvo slično lincuri za poboljšanje apetita i poboljšanje varenja hrane.

Imela

Imela je zimzeleni grm koji raste kao poluparazit na voćkama i drugom drveću. Grane su razdeljene na člankove sa naspramnim sedećim listovima. Lišće je kožasto a plod je bela bobica puna lepljivog soka. Koristi se u medicini za sniženje krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, leči grčeve i vrtoglavicu.

Bokvica

Višegodišnja je biljka sa listovima u rozeti a cvetovi su skupljeni u zbijene klasove. Cveta od juna do septembra. Jako je rasprosranje na livadama i pokraj puta. List se bere u proleće dok je mlad zdrav i neoštećen. Koristi se u lečenju rana i drugih kožnih oboljenja. Ulazi u sastav čajeva za lečenje organa za varenje i disanje. Listovi se moraju odvojeno sušiti i čuvati.

Žalfija

U narodu je poznata kao kadulja ili kaloper. Ubraja se u najlekovitije vrste a može se gajiti u baštama i vrtovima. Koristi se za ispiranje usta i grla, kod raznih upala, kašlja i prehlada. Koristi se u lečenju grčeva, oboljenju žlezda, u lečenju jetre, leči poremećaj rada creva i podstiče apetit.

Beli glog

Biljka raste kao žbun ili drvo do 10m visine. Cveta u maju a plod sazreva u septembru i crvene je boje. Berba cvetova se vrši po suvom i sunčanom vremenu. Čajevi i preparati na bazi gloga se koriste kao sredstva za sniženje povišenog krvnog pritiska i za jačanje i poboljšanje rada srca.

Šipurak

Ova biljka raste kao grm kraj puteva, zri u septembru i oktobru otporna je na niske temperature i smatra se riznicom velikog broja vitamina naročito vitamina C pa je čaj vrlo lekovit i cenjen naročito kod prehlada ali se koristi i u proizvodnji sokova, sirupa i džemova.

Kopriva

Kopriva ili žara raste kao korov svuda oko nas.Čaj od lišća koprive koristi se protiv hemoroida.Koren biljke je odlično sredstvo za lečenje korena kose. Mlada biljka se koristi u ishrani jer je bogata vitaminima i odlično je sredstvo u borbi sa anemijom. Njenom upotrebom povećava se broj crvenih krvnih zrnaca i vrši pročišćavanje krvi. Povoljno utiče na gušteraču i upotrebom ovog čaja opada nivo šećera u krvi. Koristi se za lečenje oboljenja mokraćnih puteva. Smanjuje sklonost ka prehladi ali i osvežava organizam i otklanja osećaj umora i iznemoglosti.

Lavanda

Kod nas uspeva uskolisna lavanda koja je sastavna komponenta nekih čajnih mešavina za smirenje, protiv nesanice, za jače lučenje žuči, ublažava grčeve i nadimanje a koristi se i kao obloga za rane. Čaj ove biljke koristi se kod poremećaja raspoloženja, zamora i nesanice. Jastučići napunjeni cvetom ove biljke stavljaju se u ormare sa garderobom kao zaštita od moljaca a miris ove biljke je efikasan i u borbi protiv komaraca.

Kamilica

Ova biljka je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka naših prostora. Belo-žuti cvetovi cvetaju u aprilu i maju a beru se 20 dana kasnije po lepom i suvom vremenu. Čaj od ove biljke pije se kod upala, grčeva u stomaku, ispiranja sluzokože očiju i nosa, smirivanja živaca. Ova biljka štiti od čira na želudcu i tankom, blagotvorno deluje na rad želudca i proces varenja. Kamilica je gotovo univerzalno sredsvo za negu, zaštitu, čišćenje i ulepšavanje kože, kose, zuba i noktiju. Cvetove ne treba kuvati kako ne bi isparila eterična ulja već ih samo preliti vrelom vodom.

Kako pomoći detetu da napiše pismeni sastav

Slavica Bijelić

мај 16, 2018

Neki roditelji nesvesno iz najbolje namere kako bi pomogli detetu prave veliku grešku, tako što umesto njega pišu sastave bilo za domaći, bilo za pismeni sastav. Na taj način sasecaju deci krila u startu i dete umesto da se potrudi i samo napiše sastav, uvek se oslanja na pomoć starijih.

Ukoliko se ta praksa uspostavi u nižim razredima, sasvim je sigurno da ćete tokom celog školovanja biti u situaciji da pišete detetu sastav. Ako ne Vi, onda neko iz bližeg okruženja ili neko ko će to uraditi uz određenu materijalnu nadoknadu (čest primer u srednjoj školi).

Kako motivisati dete da napiše pismeni sastav?

Najvažnije je da od malena kod deteta razvijete ljubav prema čitanju. Umesto da ispričate priču za laku noć, ne bi bilo loše da povremeno pročitate detetu priču pre spavanja.

Takođe je važno da i Vi budete uzor detetu, jer velika verovatnoća je da gledajući Vas kako čitate, dete će poželeti da pročita nešto pre spavanja. Dete koje čita ima daleko sadržajniji i bogatiji rečnik u odnosu na dete koje ne čita.

Kada Vam dete dođe kući i saopšti da treba da mu napišete domaći zadatak, jer ono ne ume ma koliko se trudilo, umesto da se latite papira i olovke, navedite dete na razgovor o datoj temi.

Kao primer navešćemo temu “Proleće u mom kraju”. Tema podrazumeva opis jednog godišnjeg doba, a deca nerado pišu o tome. Nedostaje im inspiracija.

Izađite zajedno sa detetom napolje i razgledajte prirodu. Razgovor možete započeti o godišnjim dobima, njihovoj smeni, obeležjima kao i o redosledu. Neka od tih rečenica kasnije može poslužiti kao uvod u sastav. Zatim spontano navedite dete da Vam nabroji sve što vidi oko sebe. Nebo, oblaci, sunce, krošnje, ptice, trava, cveće, insekti, deca, su samo neki od pojmova koje će Vam dete navesti. Sve što nabroji možete zapisati, a potom zatražite od deteta da za svaku od navedenih imenica napiše najmanje dve rečenice. Možete detetu pomoći svojim savetima i sugestijama. Međutim nikako ne smete da dozvolite sebi da umesto deteta vi formulišete i zapisujete rečenice.

Bićete iznenađeni i Vi i dete kada vidite da od nekoliko smislenih rečenica može biti napisan lep pismeni sastav. Zaključak bi trebao da predstavlja detetova lična osećanja (zašto voli ili zašto ne voli određeno godišnje doba).

Pre nego prepiše sastav u svesku, potrebno je da glasno pročita i ispravi eventualne gramatičke greške. Naravno, važno je da i Vi prekontrolišete, pre nego što se sastav nađe u svesci za domaće zadatke.

Možda Vam se sve ovo čini kao dugotrajan proces, ali dovoljno je samo nekoliko puta u početku školovanja usmeriti dete da samo napiše sastav, na taj način ćete dugoročno rešiti problem. Olakšaćete pisanje sastava prvenstveno detetu a onda i sebi.

Dečja mašta je beskrajna. Na nama je da je podstičemo i razvijamo. Kada otkrije svoje potencijale, dete može mnogo više nego što smo mi odrasli čak i u stanju da zamislimo.

Vaspitanje primerom: najvažnije životne lekcije daju se ličnim primerom

Predrag Konatarević

мај 15, 2018

Savremeno društvo uvek i na svakom mestu ponavlјa da je briga za mlade najveći zadatak društva. I to je potpuno razumlјivo kada se shvati da je neminovnost života takva da na mladima svet ostaje. Osim toga što mladi zamenjuju stare i preuzimaju mesto u životu i društvu, važno je da se obezbedi njihov napredak u svakom pogledu. To se postiže tako što sve najbolјe što znamo prenosimo na mlade, a oni usavršavaju, razvijaju i unapređuju sve što je dotle postignuto. To su najjednostavnije istine o životu i mestu mladih u svetu.

Način kako mlade pripremamo za život, kako im prenosimo sva prethodna znanja i iskustva, naziva se vaspitanje, odnosno ako je u pitanju prenošenje školskih znanja onda se to naziva obrazovanje. Vaspitavanjem se postiže da mladi postaju čestite, dobre i vredne osobe. Nauka koja se bavi vaspitavanjem mladih naziva se pedagogija. Postoje mnogi udžbenici o tome kako treba vaspitavati mlade, mnogo novinskih tekstova i internet članaka, ali ipak najjednostavniju i najtačniju vaspitnu istinu je iskazao naš narod svojom poslovicom: „Što čine deca? – što vide od oca!“ U pedagogiji se to naziva vaspitanje primerom, pa je to samo ponavlјanje narodne misli na drugi način.

Nisu svi roditelјi stručnjaci iz oblasti pedagogije

Nisu svi roditelјi stručnjaci iz oblasti pedagogije, niti mogu svi proniknuti u tajne dečje psihologije kako bi bili sigurni da na pravi način odgajaju svoj podmladak. Svako dete je individua za sebe i često je vrlo teško proceniti kako postupati u određenim situacijama.

Nema roditelјa koji ne želi dobro svom detetu, od onog radnika najamnika do profesora na fakultetu. Svako od njih se trudi da na najbolјi način vaspita svoje dete. Nije retkost da deca neukih roditelјa postanu dobri lјudi, pedantni i precizni stručnjaci u raznim oblastima. To je zato što se neke osobine koje su vrlo važne za svakog mladog čoveka stiču u porodici: dobrota, urednost, požrtvovanost samo su neke od njih. Da bi neko bio dobar ili pažlјiv ne mora biti sin nekog doktora ili profesora, ali mora imati vredne i pažlјive roditelјe.

Ako je otac vredan i sin će takvo ponašanje usvojiti i smatrati da je to jedino ispravno ponašanje. Ako je majka uredna i ćerka će postati uredna, po istom principu. Prema tome, za roditelјa je mnogo važnije da pokaže svojim ponašnjem kako treba da se radi, uči, bude ispravan, a ne da priča i drži lekcije svome detetu o ponašanju, a odmah potom odlazi da se kocka, dolazi kući pijan, psuje ili radi još i gore stvari.

Svaki roditelj mora da bude svestan svojih nedostataka

Biti roditelj je najvažnije zanimanje, i to uvek morate imati na umu. Svaka žrtva je mala u odnosu na cilj koji želite da postignete. Vaspitanje je proces koji ide zajedno sa prevaspitanjem – vaspitavate svoju decu, a prevaspitavate samog sebe. Ako želite dobro i vaspitano dete počnite od sebe. Morate biti svesni svojih nedostataka kako bi ih izolovali iz svog ponašanja. To neće biti nimalo lako je retko ko želi da prizna, makar i sam sebi, da ima nedostatke.

Neke loše navike su toliko uvrežene u nama samima da ih i ne primećujemo, toliko smo dugo sa njima u saživotu da ih i ne posmatramo kao nešto loše već kao nešto obično i normalno. Zato je bitno analizirati svoje dobre i loše navike. Postavljati sebi pitanja. Da li želim da moje dete bude pušač, pijanac ili kockar? Da li želim da moje dete laže ili krade? Da li želim da moje dete manipuliše drugima, da vređa, psuje?

Kad se jednom suočite sa samim sobom krenuli ste pravim putem, putem kojim ćete sigurno dobiti dobro i vaspitano dete sa izgrađenim pravilnim životnim navikama.

1...787980 Page 79 of 80

Jabuka razrešila misteriju

Galilejeve strele

Šta je Isak Njutn govorio o sebi

Epitaf na spomeniku

Šta je gravitacija?

Šta bismo bez gravitacije?

Franklinov gromobran

Praktičan čovek

Najveći nos

Zvezdasti nos

Lisnati nos

Nos bušilica

Crveni nos

Rajko Mitić

Dragoslav Šekularac – najveći dribler srpskog fudbala

Milan Galić – Nacionalni golgeter

Dragan Džajić – najveća legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala

Dragan Stojković Piksi – čarobnjak sa loptom

Vladimir Jugović – karijera puna trofeja

Sabiranje i oduzimanje

Množenje i deljenje

Mere i merenja

Mere

Ponavljajte detetu da ga volite beskrajno

Pažljivo slušajte šta dete ima da vam ispriča

Pokažite detetu da mu verujete

Hvalite decu što češće

Prečice na tastaturi za upravljanje prozorima i aplikacijama

Prečice na tastaturi za upravljanje programima na Taskbaru

Bosiljak

Majčina dušica

Kičica

Imela

Bokvica

Žalfija

Beli glog

Šipurak

Kopriva

Lavanda

Kamilica

Kako motivisati dete da napiše pismeni sastav?

Nisu svi roditelјi stručnjaci iz oblasti pedagogije

Svaki roditelj mora da bude svestan svojih nedostataka

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY