Strahove ne možemo pobediti, ali možemo se suočiti sa njima i na taj način ih uspešno prevazići. Kada se plašimo nečega mi smo istovremeno i subjekat i objekat straha. Ukoliko ne priznajemo strah već ga potiskujemo ili poričemo dobijamo kontra efekat, jer što više potiskujemo strah on nam se sve više vraća bilo u istom bilo u drugačijem obliku. Svako potiskivanje straha je osuđeno na neuspeh. Sve ovo navedeno se odnosi na iracionalne strahove koji neretko obitavaju u našem umu. Iracionalni ili neurotski strahovi predstavljaju strahove od ideja i misli koje nas obuzimaju. Već smo u prethodnim tekstovima govorili o značaju svesnosti u sadašnjem trenutku, jer to je efikasan način da se odagna tj. eliminiše iracionalni strah.

Karakteristike iracionalnih strahova

Iracionalni strahovi se baziraju na imaginaciji,nemaju veze sa stvarnošću već se odnose na ono što zamišljamo da bi moglo da nam se desi. Uglavnom su intenzivni jer se vremenom povećavaju samo iz tog razloga što umesto da se suočimo sa njima mi ih potiskujemo, odnosno izbegavamo. A iz ovoga proizilazi i da su uporni i da se sve češće ponavljaju. Logički argumenti nisu dovoljni da bismo se oslobodili iracionalnog straha. Što više razuveravamo sebe strah postaje jači, jer ovaj problem nije intelektualne prirode i ne može se prevazići argumentima. Grešimo i kada razmišljamo i analiziramo iracionalne strahove, jer i to je jedan vid opiranja strahu kojim se ništa ne postiže. Jedini način da se suprotstavimo strahu je da se suočimo sa njim.

Šta podrazumeva suočavanje sa strahom

Kako bi se uspešno suočili sa strahom važno je otkriti čega se ustvari bojimo. Bitno je shvatiti da se mi ne bojimo konkretnih situacija (vožnja liftom, ujed psa, visine i sl.), već svojih misli o tome koje nas zastrašuju. Uvek razmišljamo šta bi bilo kad bi bilo a to dovodi do povećanja ili oživljavanja potisnutog straha. Mi se ustvari ne plašimo neposredne realnosti koja nas okružuje već se plašimo ideja za koje smo vrlo uspešno razvili scenario u svom umu. Tek kada se suočimo sa strahovima onda možemo da utičemo na njih, da ih korigujemo, menjamo i odstranimo.

Strah nije izraz slabosti, već je suočavanje sa istim odraz hrabrosti. Da bismo mogli da se oslobodimo straha najpre je potrebno da ga prihvatimo, da ga razmotrimo a tek onda otpustimo. Imaginarni strah je produkt naših misli i zato je potrebno ovu proceduru redovno ponavljati sve dok strah ne isčezne i prestanemo da se bojimo.

Ukoliko ne preduzimamo ništa i prepustimo se strahu, vrlo lako ćemo upasti u zamku u začarani krug, gde se više nećemo plašiti pojedinačnih situacija, već ćemo imati strah od straha. Ako na vreme ne osvestimo svoje strahove i ne krenemo da se suočavamo sa njima, to je put koji vodi ka napadima panike i opsesivnim mislima. Jedna od delotvornih metoda u eliminisanju straha je kontrola disanja u takvim momentima, kao i suočavanje, jer tek kada se suočimo sa nerealnim strahom i vidimo da smo iz te borbe izsšli kao pobednici, odnosno da smo pobedili same sebe, to nam predstavlja satisfakciju za svaki sledeći put pri čemu strah provereno jenjava.

Neke od smernica za suočavanje sa strahom

Kao što smo već rekli da bismo mogli da se oslobodimo straha ili da ga držimo pod kontrolom potrebno je naučiti kako da se suočimo sa istim. S obzirom da je dokazano da svaki strah u osnovi podrazumeva strah od smrti, samo ga mi drugačije formulišemo i bespotrebno robujemo raznim strahovima. Kao prvo, ma koliko surovo da zvuči, pomirite se sa tim da ćete jednog dana umreti. Nećete biti ni prvi ni poslednji a vašim nestankom neće nestati planeta.

Napustili su nas mnogo veći umovi nego što smo vi i ja, ali svet nije prestao da postoji. Zato nemojte umirati svakodnevno i postepeno, već vreme koje vam je dato iskoristite maksimalno. Ako se plašite ulaska u lift ( pokvariće se, niko me neće čuti, ostaću zarobljen, umreću u liftu), pre nego uđete u lift pobedonosno recite sebi – „Ako treba nešto da mi se desi i da umrem ovde, evo spreman sam“, zatim hrabro zakoračite u unutrašnjost lifta.

Ne samo da nećete umreti, već ćete biti ponosni na sebe kad shvatite prilikom izlaska iz lifta da ste prebrodili strah. Uvek kada se nadjete u sličnoj situaciji ponovite sebi „Evo spreman sam, pa šta god da se desi.“ Neće se desiti ni jedan od onih scenarija koje ste vrteli dano-noćno u glavi, već jedino što može da vam se desi je to da svaki put budete sve ponosniji na sebe što će vam predstavljati dodatnu satisfakciju. Ne zaboravite da kontrolišete disanje, jer kada se usresredimo na proces disanja i krenemo polako da dišemo u takvim situacijama, mišići se opuštaju. Na vama je samo da se usudite i napravite prvi korak. Svaki sledeći put suočavanja sa strahom u istoj ili novonastaloj situaciji će biti sve lakši i lakši do momenta dok iracionalni strah ne postane vaša prošlost.

Koliko puta Vam se desilo da neke stvari radite mehanički, ne razmišljajući o onome što radite? Radite ih po inerciji, po navici, znajući da tako treba, a da pri tom niste bili svesni određene radnje. Ako Vam se dešava da razmišljate i da se preispitujete, da analizirate previše stvari iz prošlosti ili da preterano razmišljate o budućnosti, verovatno niste svesni da za to vreme život prolazi pored Vas. Život je nešto što se dešava ovde i sada.

Život u imaginarnom svetu

Živeti u sadašnjem trenutku, nikako ne podrazumeva da treba da se odreknete prošlosti ili da ne treba da razmišljate o budućnosti, ali ne treba da „robujete“ takvim razmišljanjima. Prošlost i budućnost zapravo ne postoje, sem u našim mislima. U realnosti postoji samo sadašnji trenutak i ništa drugo. Prošlost je mentalna rekonstrukcija, odnosno prisećanje događaja koji su iza nas. Budućnost je zamišljanje nečega što želimo ili ne želimo da nam se desi. I prošlost i budućnost su nastale zahvaljujući imaginaciji i one su zapravo konstrukcije našeg uma. Ljudski um može da stvara mentalne slike,emocije, misli i telesne senzacije. Ova četiri elementa čine  naš svaki svesni doživljaj. Doživljaji stvarani u umu su praćeni jakim  emocijama i telesnim senzacijama, a kod nas to stvara iluziju da sve o čemu razmišljamo jeste realnost.

Strah od opasnosti često je veći od same opasnosti

Ljudi imaju tendenciju da sve što proživljavaju u svom umu doživljavaju kao realnost, odnosno kao apsolutnu istinu. Primer za to je osećanje straha. Zamišljamo neke situacije kojih se plašimo i koje ne bismo želeli da nam se dese, ali nesvesno strah raste u našem umu, a mi mu svesrdno pomažemo, pothranjujući ga. Poznato je da je strah od opasnosti, veći nego sama opasnost, ali da bismo postali svesni toga moramo vežbati kako da živimo u sadašnjem trenutku. Razmišljajući o strahu, snažno proživljavamo emocije zaboravljajući pri tom da su ti doživljaji ono što zamišljamo a ne ono što se zapravo dešava van našeg uma. To je subjektivna realnost koju kreiramo u umu a to svakako nije isto što i spoljašnji svet, samo što se mi čak i ne trudimo da stvari nazovemo pravim imenom i sagledamo situaciju sa više aspekata.

Pokušaćemo jednostavnim primerom da objasnimo sve gore navedeno. Neki ljudi imaju strah od injekcije. Znajući da treba da dobiju injekciju, njihov strah raste. Zamišljaju najgore moguće scenarije i time pothranjuju strah u svom umu i dolazi do telesnih senzacija.Nasuprot takvoj situaciji zamislimo ubod ose ili stršljena. To je trenutak u kome ne razmišljamo o insektima, jer ne očekujemo da će nam se desti bilo šta loše, jer ih čak i ne primećujemo u svojoj blizini. Svakako je da ubod insekta više boli i može imati daleko negativnije posledice u poređenju sa injekcijom, ali mi nismo unapred znali da će pomenuti insekt baš nas odabrati za metu, tako da nismo imali prilike da u umu projektujemo slike koje bi pothranjivale strah.

Mašta je dar i prokletstvo

Živeti u imaginarnom svetu nije ni dobro ni loše, ali svakako treba imati meru u svemu tome. Sposobnost imaginacije je i dar i prokletstvo koje ljudi imaju za razliku od životinja.Imaginacija je dar utoliko što su sva umetnička dela i naučna otkrića nastala kao produkt imaginacije, ali isto tako je i svaka patnja produkt imaginacije. Ljudi emocionalno pate, jer se uživljavaju u svet svoje mašte i na taj način održavaju, produbljuju i pothranjuju negativne emocije. Imaginacija sama po sebi nije opasna ni štetna, ali je veoma opasno živeti neprestano u imaginarnom svetu ne znajući napraviti jasnu razliku između mašte i realnog sveta. Umesto da uživamo u sadašnjem trenutku mi smo najčešće zarobljeni u prošlosti ili budućnosti. Razlog tome je vezanost. Postoje dve vrste vezanosti i to: vezanost za ono što želimo i vezanost za ono što ne želimo.

Kako živeti u sadašnjem trenutku?

Činjenica je da se ne možemo potpuno osloboditi uma, mašte i misli, ali postoje neke stvari koje možemo da naučimo. Možemo da naučimo da upravljamo našim mislima tako što se nećemo uživljavati u njih. Možemo da naučimo da upravljamo svojim pažnjom, jer ko zna da upravlja svojom pažnjom, on zna da upravlja sobom i svojim unutrašnjim svetom. Možemo da naučimo da se prepustimo bolu i da ga pustimo da ode kako se ne bi ponovo vraćao. Možemo naučiti da se oslobodimo svojih želja koje su nerealne kako ne bismo patili zbog istih i što je najvažnije da naučimo da osetimo sebe van identiteta koji smo usvojili tokom razvoja.

Nesvesno smo se vezali za sve ovo, a to je proces koji je trajao godinama i koji i dalje traje sve do momenta dok ne naučimo da osvestimo sadašnji trenutak. Potrebno je vremena da bismo se oslobodili svega ovoga. Moramo naučiti da se distanciramo od unutrašnjeg sveta mašte, da prihvatimo emocije i odustanemo od želja.

Prihvatite osećanja

Prihvatanje osećanja podrazumeva da ih osetimo i dozvolimo da odu, ne pokušavajući da ih zadržavamo, oteramo, umanjimo ili da ih kontrolišemo na bilo koji drugi način. Tu treba napraviti jasnu razliku između naših unutarnjih osećanja i realnosti kojom smo okruženi. Osećanja ne treba analizirati, ni kontrolisati, jer će u suprotnom ona kontrolisati Vas. Jednostavno, treba ih prihvatiti i pustiti da odu. Činjenica je da smo naučeni da reagujemo drugačije, da osećanja iznova proživljavamo bilo da to u nama budi radost ili tugu, ali istinski možemo naučiti da živimo u sadašnjem trenutku tek kada naučimo da otpustimo osećanja. Nema instant rešenja, proces je dug, ali donosi zadivljujuće rezultate.

Odustajanje od želja nikako ne znači ići linijom manjeg otpora i pustiti da nas život stihijski vodi. Ljudi po svojoj prirodi nikada ne pate zato što nešto nemaju, već zato što su umislili da bi to nešto morali imati i da im je to neophodno.Ukoliko odustanete od insistiranja da nešto imate, ukoliko se ne držite grčevito za svoju želju, oslobodićete se patnji i bola a nestaće i unutrašnji konflikti. Ne zaboravite da možete biti srećni i bez ostvarenih želja, jer nije potrebno da naučite kako da ostvarite svaku želju, već je potrebno da naučite kako da ih se odreknete. Važno je da shvatite da istinsko zadovoljstvo i ispunjenje dolazi od kontinuiranog života u sadašnjosti. U miru i spokoju a to možete ostvariti tek kada naučite da se ne vezujete za očekivanja. Ne kaže se dzabe: „Nije srećan ko mnogo ima, već onaj kome malo treba!“

Ovde su date samo neke smernice u kratkim crtama koje bi Vam mogle biti od koristi, koje bi Vas podstakle da razmišljate drugačije od onoga kako smo naučeni tokom života, jer jedino na taj način možete osvestiti sadašnji trenutak i istinski uživati u njemu.