Kako se slavi slava: Slave i narodni slavski običaji u Srbiji

мај 27, 2018

Krsna slava u Srbiji ima i crkveno i narodno obeležje. Podrazumeva se da onaj koji slavi na zidu ima ikonu Svetitelja. Slavu ustvari predstavljaju sveća, kolač, žito i vino. Sve što dolazi nakon toga je zapravo gozba. U novije vreme se neretko dešava da ljudi gozbu prave i po kafanama zbog velikog broja gostiju.

Onaj ko slavi ili kako se to kod nas kaže svečar, pre slave mora da pripremi vidljivo obeležje. Nekoliko dana pre slave sveštenik u domu domaćina obavlja vodoosvećenje (sveti vodicu za slavu), a na dan slave sveštenik u crkvi ili u domu svečara blagosilja žito i slavski kolač, koji unakrst preseče i prelije vinom. Ukoliko se ovaj ritual obavlja u kući, pre dolaska sveštenika na stolu treba da se nalaze slavska sveća u čiraku, slavski kolač, žito, čaša crnog vina, kadionica sa tamjanom kao i spisak članova domaćinstva kako bi se pomenuli u molitvi. Ukoliko je dan slave mrsan priprema se mrsna hrana a ukoliko je slava u postu, na trpezi je posna hrana.

Šta predstavljaju slavska obeležja

Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista. Zasecanje i lomljenje kolača u obliku krsta simboliše Hristovo stradanje, a prelivanje crnim vinom predstavlja Hristovu krv kojom smo očišćeni od grehova. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem i osvećenom vodicom. Mada kako je u novije vreme sve češća pojava da se slavski kolač kupuje u pekari umesto da se mesi, tada ga je potrebno poprskati osvećenom vodicom. Bilo da se mesi ili kupuje slavski kolač ima uobičajene šare i neretko se zakiti grančicom bosiljka. Po pravilu, slavski kolač se ne seče nego se lomi.

Slavska sveća bi trebalo da je od čistog pčelinjeg voska i ona takođe označava žrtvu najneviniju i najčistiju. Smatra se da po ugledu na pčele koje prave med od raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz dubine duše, najčistije i najiskrenije. Sveću pali domaćin kada dođe sveštenik da lomi kolač, a upaljena sveća gori ceo dan.

Slavsko žito se sprema za sve slave i kuva se dan pred slavu. Slavsko žito predstavlja zahvalnost Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koji se slavi. Sprema se tako što se očisti pšenica, koja se potom skuva. Nakon kuvanja žito se procedi, ispere i dobro prosuši. Zatim se melje i dodaje se šećer koji simbolizuje blaženi život pravednih hrišćana nakon smrti. Dodaju se mleveni orasi i tako spremljeno žito se stavlja u posudu, odnosno u činiju koja služi za tu namenu.

Vino simbolizuje krv Isusa Hrista. Vinom se prelivaju kolač i žito, a služi se uz žito svakome počev od ukućana a zatim svima onima koji taj dan dođu u kuću. Smatra se da vino na slavskoj trpezi simboliše izobilje a prelivanje izlomljenog kolača vinom simbolizuje Isusovu krv koja nas čisti od grehova.

Ikona i kandilo se nalaze na istočnom zidu u kući, a pravilo je da svaka ikona bude osveštana u crkvi pre nego se stavi na zid.

Tamjan i kadionica su takođe nešto što poseduje svaka pravoslavna kuća i koriste se ne samo na dan slave, već je poželjno da se kuća okadi i ukućani pomole i za druge verske praznike.

U različitim krajevima postoje i različiti običaji ali glavna obeležja slave su svugde ista i ne menjaju se.

Sve gore navedeno, predstavlja glavna obeležja krsne slave, zapravo suštinu svake slave, a sve drugo počev od hrane i pića, preko raznih dekoracija je ostavljeno domaćinu na volju u skladu sa njegovim mogućnostima.

Istina, svako vreme donosi neke inovacije, a mi smo svedoci nekog novog vremena koje nažalost akcenat stavlja na gozbu – na iće i piće, iako smo u dubini duše kao pravi Hrišćani svesni da Krsnu slavu predstavljaju slavski kolač, žito i vino.

U svakom slučaju SREĆNA SLAVA DOMAĆINE!

Mravi su najkompleksnija zajednica na svetu

Predrag Konatarević

мај 24, 2018

Mravi su neverovatne životinje, neobično jake i organizovane. Kada bi čovek srazmerno svojoj veličini bio jak kao mrav, mogao bi zubima poneti teret teži od 900 kilograma.

Život u mravinjacima predstavlјa pravo malo biološko čudo, još nedovolјno ispitano. Zajednice mrava ponekad broje i po nekoliko miliona članova. Mnogi entomolozi širom sveta pokušavaju na sve načine da prodru u te sićušne hodnike, u kojima vladaju drugarstvo, red i sklad. Ispitivanjima su ustnovlјeni interesantni običaji i radni zadaci ovih, milimetarskih malih, društvenih stvorenja.

Život u mravinjaku teče izvesnim redom. Mravi-radnici grade i uređuju mravinjak, donose hranu i spremaju zalihe za zimu, brinu se za podmladak – mravlje larve. Mravi naročitu pažnju poklanjaju hrani. Zbog toga je, u nekim mravinjacima veliki deo hodnika pretvoren u minijaturne „stočarske“ i „vrtlarske“ pavilјone. – Zapravo, neke vrste mrava gaje u svojim hodnicima glјive, čije plodonosne hife predstavlјaju značajnu rezervnu hranu u vreme zimskih i sličnih nestašica. Ženke termita uoči svadbenog leta otkidaju „pelcere“ glјiva iz svog vrta i poput miraza, odnose u svoj novi dom, kako bi zasnovale svoje bašte.

Neke druge vrste mrava gaje u hodnicima mravinjaka lisne vaši, čijim se ekskrementima hrane. Lisne vaši u mravinjacima uživaju pravu negu od strane domaćina. Oni im obezbeđuju različitu svežu hranu, a najčešće korenje bilјaka. Za uzvrat, kada mravi pipcima dodirnu lisne vaši, one izbacuju sladak sok koji mravi ližu. Ponekad svoje „staje“ ovi vredni stočari ograđuju čvrstim zemlјanim oklopom, pod koji, skupa sa vašima, smeštaju i svoje larve. Iako su, bar nama, svi mravi isti oni se međusobno razlikuju i nepogrešivo mogu da odrede stanovnike svog mravinjaka. U tome im mnogo pomaže čulo mirisa kao i jezik znakova, koji se rodio iz prefinjenog i osetlјivog čula dodira.

Za odbranu mravinjaka brinu se kod većine vrsta mravi – vojnici. Njih možemo prepoznati po izuzetno velikoj glavi i jakim čeljustima.

Gost ili rob

Sporazumevanje u mravinjaku je važna stvar, jer od dogovora i raspoznavanja zavisi da li će neka pridošlica biti primlјena kao cenjen gost, neprijatelј ili rob.

Neke vrste mrava, nailazeći na lutke tuđe vrste, ne uništavaju ih, već odnose u svoja gnezda. Tu ih gaje sve dotle dok se ne preobraze u odrasle oblike, kada se i čitava situacija menja. Tada pridošlice pretvaraju u svoje robove, kojima udelјuju čitav niz obaveza. U društvu jedne vrste mrava koju u nauci zovu Polyergus, ozbilјno se narušava poredak u nedostatku ovakvih robova. Iako su ovi mravi odlični radnici i v jnici , u nedostatku robova svaka aktivnost društva zamire. Često je dovolјan samo jedan rob, koji svojom brigom i hranjenjem domaćina može da spasi čitav mravinjak od propasti.

A kako ni jedno društvo ne može da opstane bez zakona, tako i u mravinjaku važe strogo određena pravila. Za razliku od pisanih, mravi svoje zakone nose u genima. Jedni se rađaju kao vojnici-branioci, drugi kao radnici, redari, vođe ili pak, polne jedinke, koje posle svadbenog leta odlaze i zasnivaju nove mravinjake.

Kroz Srbiju: Posetite arheološko nalazište Lepenski Vir

мај 23, 2018

U Đerdapskoj klisuri, na desnoj obali Dunava na oko 15 kilometara od Donjeg Milanovca, nalazi se čuveno arheološko nalazište Lepenski Vir. Na ovom nalazištu otkriveni su ostaci lјudskih naseobina iz pradavnih vremena. Prva arheološka iskopavanja u njemu su vršena 1965. godine, a najznačajnije iskopine, čudesne kamene skulpture, otkrivene su 1967. godine.

Istraživanje je završeno 1971. godine, pošto je slučajno ili ne, nalazište moralo da bude preneseno na mesto stotinak metara dalјe i tridesetak metara više od onog na kom se hilјadama godina nalazilo, kako ne bi bilo potoplјeno tokom izgradnje Hidrocentrale „Đerdap“. Arheološkim istraživanjima otkriveno je 136 objekata neprocenjive istorijske vrednosti.

Smatra se da najstarija kultura Lepenskog Vira i njegova jedinstvena umetnost otpočinju oko 7000. godine pre nove ere. Ljudi tada na obali Dunava počinju da grade staništa čije su osnove izvedene iz kruga ili trougla, a zidovi kosi – slično šatoru.

Stanovništvo Lepenskog Vira živelo je u lovačko-sakuplјačkim zajednicama, a mnogo kasnije oko 5300. godine pre nove ere pojavlјuju se i prvi zemlјoradnici i stočari. Tada su i pripitomili prve životinje.

Umetnost Lepenskog vira

Na terasi Lepenski vir u Đerdapu pronađeni su mnogi vredni predmeti: skulpture od džinovskih oblutaka, žrtvenici i čitava staništa sa upotrebnim predmetima od rogova divlјih životinja i kostima. Ostaci drevne do tada nepoznate kulture bili su predmet pomnih istraživanja. Naslage peska i zemlјe čuvale su sve do naših dana tajnu o čoveku, za koga se pretpostavlјalo da je živeo pre osam milenijuma. Samim tim, značaj ovog nalazišta dobijao je novu, još veću dimenziju, jer je u to vreme, 7000. i 6000. godine, pre naše ere, arhitektura i skulptura Lepenskog vira nisu imale takmaca na drugim prostorima u većem delu Evrope gde su lјudi još uvek živeli po prirodnim staništima ili u skromnim kolibama od granja i lišća.

Nalazi u Lepenskom viru bili su dokaz da su se lјudi koji su u njemu živeli bavili i drugim stvarima, a ne samo zadovolјenjem svojih bioloških potreba. Posetioci koji odluče da posete ovo arheološko nalazište mogu videti niz monumentalnih skulptura od kvarcnog peščara, prvih u istoriji likovne umetnosti, žrtvenika sa imenima kao: Jelen ili Riba, kultno-magijske instrumente: skiptre i amulete, kao i upotrebne predmete: svirale od kosti, igle i svrdla, kao i ogrlice od krečnjaka.

Sigurno je, da umetnost Lepenskog vira ima neprocenjivu vrednost za istoriju kulture i umetnosti i da će kao takva biti još dugo predmet pomnih izučavanja, divlјenja i znatiželјe. Svi oni koji se odluče da posete ovo nalazište nemerlјive istorijske vrednosti, moramo to još jednom reći, doživeće nešto zaista nesvakidašnje, nešto što će im kao dragocen umetnički doživlјaj ostati u trajnom sećanju.

Informacije za turiste

Centar za posetioce Lepenski Vir
Boljetin, 19220 Donji Milanovac
tel. ++381 (0)30 501-389, 501-501

Klikom na link www.lepenski-vir.rs možete krenuti u virtualnu šetnju kroz „Lepenski vir“.

Radno vreme:
– Januar od 10 do 15 časova
– Februar ne radimo
– Mart od 9 do 17 časova
– April od 9 do 19 časova
– Maj – Avgust od 9 do 20 časova
– Septembar od 9 do 19 časova
– Oktobar od 9 do 18 časova
– Novembar od 9 do 17 časova
– Decembar od 10 do 15 časova

Cena ulaznice:
Cene ulaznica na Lepenskom Viru su sledeće:
1. Pojedinačna ulaznica: 500 dinara po osobi
2. Grupna ulaznica (10 i više osoba) : 400 dinara po osobi
3. deca od 7 do 15 godina individualno: 120 dinara po detetu
4. Školske ekskurzije 200 dinara po osobi.

Kaligula svoga konja čuvao u palati i dodelio mu zvanje senatora

Predrag Konatarević

мај 23, 2018

Oduvek je bilo ljudi koji su iznad svega obožavali životinje, poštovali ih i ugađali im, pa i preterivali u pažnji kojom su ih okruživali. Ali niko to nije radio u toj meri kao Kaligula -treći rimski car. Kaligula je u istoriji ostao upamćen po brojnim skandalima i anegdotama. Mnogi istoričari su opisivali Kaligulu kao ludog. Ostaće upamćen po ekstravagantnim građevinskim poduhvatima, sukobu sa senatom i kontroverznoj religioznoj politici.

Bolesno privržen svome konju

Rimski car Kaligula (14-41) bio je može se reći, bolesno privržen svome konju. Nije bilo te ludosti koju on ne bi učinio za Incinatusa, zasigurno najviše obožavanu i maženu životinju u istoriji. Svome konju Kaligula je sagradio štalu od slonovače, a vodu je pio iz zlatnih vaza. Kada bi konj spavao, sluge bi ga prekrivale skerletnim ogrtačima, dok bi preko dana nosio bisernu ogrlicu.

Palata za konja

I kao da sve ovo nije bilo dovoljno kontraverznom rimskom caru, on je svog Incinatusa u jednom trenutku preselio u velelepnu palatu, bogato oprepljenu najskupocenijim nameštajem, dok ga je služila čitava četa robova i robinja. Često je taj čuveni konj obedovao za gospodarevom trpezom, a ovaj ga iz svoje ruke hranio ječmom i pojio najkvalitetnijim vinom iz sopstvenog pehara. Rimski velikani morali su pred tim konjem da padaju ničice, baš kao kada je prolazio sam car, i još više: da njegovim kopitom dotaknu čelo. Najgore je bilo to što ih je na gozbama Kaligula terao da popiju sve ono što bi ostalo iza Incinatusa.

Zbog „nepoštovanja“ prema konju gubila se glava

Jednom prilikom je došlo do skandala kada je jedan visoki gost odbio da se povinuje ovom hiru i popije iza Incinatusa. Kaligula ga je kaznio jednim bičevanjem, a posle toga je „drznik“ morao da klekne u znak kajanja pred konjem. Međutim, on je i to odbio, a svoju neposlušnost je platio glavom.

Tišina dok konj spava

Uoči cirkuskih trka na kojima je i sam Kaligula učestvovao sa svojim konjem, slao bi glasnike po celom Rimu da pročitaju njegovo naredjenje: u okolini Incinatusove rezidencije morala da vlada potpuna tišina, kako bi svom miljeniku obezbedio miran i neometan san.

Prvi i jedini konj u istoriji sa titulom senatora

Vrhunac svih preterivanja Kaligula je napravio kada je svom konju dodelio zvanje velikog pontifa, a zatim i senatora. Ovo poslednje već dovoljno uvređeni i poniženi Rimljani, nisu mogli da podnesu. Izgleda da je baš tada kada je svom konju prinosio senatorske oznake, ludi kralj stradao od ruke atentatora.

Tako je Kaligula postao prvi rimski car koji je izgubio život u atentatu, kao i prvi car koga je ubila Pretorijanska garda.

Pojedini istoričari smatraju da je Kaligulino postupanje sa svojim konjem, u stvari bio način da ponizi ostale senatore i druge velikodostojnike kako bi lakše manipulisao tadašnjim prilikama.

Osnovna pravila lepog ponašanja – preporuke za decu

Predrag Konatarević

мај 22, 2018

U svakom društvu postoje izvesna pravila о tome kako se ljudi među sobom odnose ili ponašaju. То čini život i društvo boljim, ljepšim i ugodnijim.

Pristojnim ponašanjem pokazujemo drugima da ih poštujemo i da želimo s njima živeti u dobrim, prijateljskim odnosima, а to nas veže u čvrstu zajednicu. Mi i sami želimo da se drugi odnose prema nama kulturno, prijateljski, iskreno i s poštovanjem, ра treba da se tako i mi prema drugima odnosimo.

Bilo da dete raste u gradu ili u selu postoje pravila lepog ponašanja koja se moraju poštovati. Ima ih mnogo, a evo nekih najosnovnijih:

Pravila lepog ponašanja na ulici

Mlađi prvi pozdravlja starijeg, a muškarac ženu.

Pri pozdravu skine kapu ili šešir, a ako je gologlav, malo nakloni glavu i pozdravi. Kad se rukuju, stariji pruža ruku prvi. Muškarac čeka da mu žena prva pruži ruku. Svim nepoznatim i svim starijim ljudima obično se govori „Vi“.

Na ulici treba hodati pažljivo. Ne gurati se bezobzirno i biti bučan. Ako slučajno nekoga gurnete, izvinite se rečima „Oprostite, molim Vas!“

Nepristojno je upadati u razgovor dok drugi govori. Nije lepo govoriti samo o sebi.

Ne bacati otpatke po ulici, kante za otpatke su obično postavljene duž ulice i valja ih potražiti. Opasno je bacati kore od voća na ulicu jer se neko na njih može okliznuti i povrediti. Nemojte urezivati imena po klupama i po drveću, niti kredom ili čime već drugim po zidovima i vratima. Ne oštećujte javne zasade hodajući po travi ili čupajući cveće i mladice. Ne dirajte predmete na javnim mestima, npr. telefonske govornice, poštanske sandučiće, ploče s oglasima. Ružno je pisati po kulturnim spomenicima. To je znak lošeg ukusa i nepoštivanja prošlosti.

Naročito je ružno urezivati svoje ime u zidove starih zgrada ili se potpisivati na starim slikama. Time ih oštećujemo i nagrđujemo, a ujedno dokazujemo da smo nedovoljno obrazovani.

Pravila ponašanja u razgovoru

Prilikom telefoniranja, govoriti pristojno. Reći najpre ime, pozdraviti i pričekati da i drugi to učini. Ne govoriti u telefon dugo ni preglasno.

U društvu nije pristojno zevati. Ako već moraš zevnuti, zakloni usta rukom.

Pre nego što uđeš u neku prostoriju, pokucaj na vrata i pričekaj dok ti kažu da uđeš. Pre ulaska obrisati obuću i obavezno skinuti kapu. Kad uđete u prostoriju u kojoj ima ljudi, pozdravite sve prisutne i pričekajte da vas upitaju za razlog posete. Ne zadržavajte se više nego što je potrebno. Na odlasku obavezno opet sve pozdraviti i voditi računa da se ne zalupe vrata.

Pravila ponašanja za stolom

Za stolom treba sediti pristojno i ne njihati se na stolici. Nije lepo gledati kako se neko za vreme jela igra ubrusom, zvecka nožem, kašikom i ostalim priborom.

Kad budete ponuđeni jelom, uzmite onaj komad koji je najbliži. Jesti i žvakati zatvorenim ustima.

Ne prihvatati se jela prvi, već pričekati dok to učini neko od starijih. Poslije jela ne ustajati prvi od stola; pričekati da ustane domaćin ili domaćica.

Pravila lepog ponašanja u prevozu

Ne guraj se u vozu, autobusu, tramvaju ili bilo kom drugom prevoznom sredstvu, već stani u red.

Na putu budi uvek pripravan pružiti pomoć suputnicima. Posebno je važno pomagati starijim ljudima, invalidima i majkama koje putuju s malom decom. Ustupi svoje mesto u tramvaju, autobusu ili vozu starijim i nemoćnim ljudima. Ne zauzimati više mesta negoli vam pripada.

Na javnim skupovima biti tih i ne smetati drugima. Ne otimati se za mesto, ne svađati se i ne gurati. U bioskopu ili pozorištu se ne sme zviždati niti dobacivati kojekakve primedbe, kako to čine slabo odgojeni pojedinci. Treba biti uvek tačan. Ako kasnite drugima oduzimate vreme, smetate im i pokazujete da nemate poštovanja.

Ostala pravila lepog ponašanja

Obećanja uvek treba održati. Ne obećavati ono što niste kadari izvršiti. Bolje je ne obećati a izvršiti, negoli izneveriti tuđe poverenje.

Čestitati svojim rođacima i poznanicima rođendan, Novu godinu, Dan žena (8. mart), Prvi maj i druge praznike.

Ne oponašati loše primere ponašanja. Nastojati biti dobar primer drugima. Priskočiti u pomoć nepravedno napadnutom ili slabijem.

Ne govoriti ružne reči i psovke. Ne govoriti o manama i propustima svojih drugova ako nisu prisutni. To se smatra ogovaranjem, a i nije pristojno. Pomogni roditeljima što više možeš. kad god je to moguće treba im olakšati rad u kući preuzimanjem nekih poslova . Ne treba tražiti izgovore kada vam nešto narede. Mislite na to da oni rade za vas i onda kad nisu kod kuće – kad su na svome radnom mestu. Bti pažljiv prema roditeljima i prema svojoj braći ili sestrama. Sve upotrebljene stvari stavljati na njihovo mesto. Poštovati svoje nastavnike i pozdravljati ih u školi i na ulici. Navikavajte se na rad i red i naučite se poštovati i ceniti svačiji rad.

Ne mučiti životinje. To je divljaštvo i kukavičluk. Ako imate kućnog ljubimca morate se o njemu i starati.

Zanimljiva biografija Isaka Njutna – Njutnova jabuka

Predrag Konatarević

мај 22, 2018

Isak Njutn biografija — foto: definicion.xyz

Isak Njutn je bio jedan od najvećih matematičara i fizičara naše civilizacije. Rođen je 4. januar 1643. godine u Londonu u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici i živeo do 31. marta 1727. (83 godine). Isak Njutn je bio prevremeno rođena beba, pa je rođenju bio toliko sićušan da je, kako je kasnije govorila njegova majka Hana, mogao da stane u kriglu za pivo. Isak nije upamtio svoga oca jer je nažalost preminuo 3 meseca nakon njegovog rođenja.

Isak Njutn je mnogo istraživao, a najzačajnija otkrića su mu zakon gravitacije – zemljine teže i tri osnovna zakona o kretanju. On je bio prvi koji je ukazao da se na kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela mogu primeniti isti zakoni fizike.

Interesantna je činjenica da je svoje najveće delo „Matematički principi prirodne filozofije“ Isak Njutn napisao za samo godinu i po dana i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u ovoj knjizi Njutn predstavio zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije po kojima je danas toliko čuven.

Njutnova naučna otkrića veoma su dobro poznata, međutim, on je imao i druge interese osim matematike, fizike, mehanike, astronomije koji su mnogo manje poznati. Poslednjih godina svog života Njutn je potpuno zapostavio istraživanja u navedenim oblastima, i počeo poklanjati mnogo pažnje teologiji, napisao je veliki broj dela iz ove oblasti.

Jabuka razrešila misteriju

Postoji priča za koju se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je potpuno autintična ili ne, a vezana je za otkriće gravitacione sile. Po ovoj legendi Isak Njutn je jednoga dana sedeo u voćnjaku i ugledao kako sa drveta na zemlju pada jabuka. Najednom mu je palo na pamet, pitanje: Zašto jabuka nije odletela nekuda u vis ili pak ustranu? Razmišljajući, došao je do zaključka da sigurno postoji neka snaga zemlje koja privlači sva tela ka tlu. Tada je po ovoj priči imao svega 23 godine.

Isak Nјutn je od dana kada je posmatrao jabuku, često razmišljao o toj temi. Jedne tople letnje večeri na nebu je ugledao pun Mesec.

Zapitao se zašto se Mesec stalno kreće na taj način da ga lјudi vide sa zemlјe? Zašto nikada ne ode nekuda u dubinu vasione, ili zašto nikada ne krivuda po tamnom nebu? Onda je zaklјučio, da ako jabuka pada na Zemlјu jer je privlači neka snaga Zemlјine kugle, mora da isto važi i za Mesec. Zaključio je da Zemlјina snaga privlači i Mesec i zato se on kreće uvek istom putanjom. Ovu silu Nјutn je nazvao gravitacija.

Galilejeve strele

Posmatrajući ratnike koji su jašući na konjima odapinjali strele, slavni Galilej je došao do zaklјučka da od brzine odapete strele i brzine kojom se konj kreće zavisi preciznost pogodka. To je značilo da strela leti u pravcu u kojem je upućuje odapeli luk i kuda se kreće konj. Pre Galileja niko nije izučavao da tela dobijaju na brzini tokom pada. A onda je pala jabuka koju je posmatrao Nјutn.

Šta je Isak Njutn govorio o sebi

Ja sam najrasejaniji naučnik na svetu. Zašto? Zato što mislim o mnogim stvarima i jedna mi misao sustiže drugu. Mislim da je to osobina svih naučnika. Ne volim kritike, i to iz jednostavnog razloga, kritičari uglavnom nemaju pojma šta je to što kritikuju.

Otkrića ne dolaze sama. Nјih dovodi veliki rad.

Epitaf na spomeniku

Na spomeniku Isaka Njutna stoji urezan natpis: „Neka čestitaju sebi smrtni što je takva i tolika dika roda lјudskog na svetu bila“

Šta je gravitacija?

Sila kojom se u prostoru tela uzajamno privlače, kao nekakvim magnetom naziva se gravitacija ili teža. Gravitacijom se objašnjava kretanje planeta oko sunca.

Ako zavežete neki predmet za kanap i obrćete ga oko sebe, on će vremenom uspostaviti određenu putanju kretanja. Ako biste ispustili kanap, predmet bi nastavio da se kreće u pravoj liniji. Planete koje kruže oko Sunca bi se na isti način udaljile u pravoj liniji da nema gravitacione sile. Gravitacija je kao neka nevidljiva vrpca koja drži planete oko sunca. Njena sila je utoliko veća ukoliko je nebesko telo teže ali opada kako razdaljina između tela raste. Zato i Sunce, pošto je mnogo teže, oko sebe drži planete. Međutim, kako je Zemlja teža od Meseca, a Mesec mnogo bliži Zemlji nego Suncu, zemljina sila gravitacije ima prevagu, pa Zemlja zadržava Mesec. Brzina kojom se planete kreću im ne dozvoljava da padnu na Sunce slično kao što kamen vezan za kraj kanapa ne pada sve dok mu dajete dovoljnu brzinu.

Šta bismo bez gravitacije?

Kada ne bi postojala gravitacija Mesec bi odleteo nekuda u svemir, jabuke bi letele na sve strane, a lјudi ne bi mogli da se održe na našoj planeti nego bi i oni za mesecom jurnuli u svemirsko prostranstvo.

U ovom videu možete pogledati nekoliko zanimljivih stvari koje se događaju bez gravitacije.

Važna otkrića: Ko je izmislio gromobran i kako

Predrag Konatarević

мај 21, 2018

U našoj neposrednoj okolini nalaze se mnogi predmeti o čijem nastanku jedva da nešto znamo, mada je često reč o otkrćima koja imaju veoma zanimlјivu a ponekad i dramatičnu istoriju.

Kao što vam je sigurno poznato, ali se i iz imena može naslutiti, gromobran je sredstvo koje se koristi da se uzemlje udari groma. Postavljaju se na visokim zgradama i drugim objektima. Izrađuje se od neke vrste metala koji ima ulogu da privlači udar groma, čime bi se smanjio rizik da grom pogoditi dimnjak ili krov. Ukoliko je lepo instaliran i povezan sa zemljom, gromobran će struju iz groma sprovesti do zemlje, a da pritom ne ostavi nikakve posledice iza sebe, ni po ljude ni po njihovu imovinu.

„Gromobran će biti od velike koristi čovečanstvu u zaštiti života lјudi ali i njihove imovine, kuća, brodova i drugog od udara munje“ – pisao je pronalazač gromobrana Bendžamin Franklin. „Pričvrstite na najviši deo tih zdanja gvozdene šipke načinjene tako da budu oštre kao igla, i pozlaćene da bi se zaštitile od rđanja, a sa podnožja tih šipki sprovedite jednu žicu naniže izvan zgrade i usadite je u zemlјu“.

Franklinov gromobran

Franklinov gromobran je zaista bio izvanredno koristan pronalazak. Seoski kovači mogli su lako da ga iskuju, a oblik mu se ni do danas nije mnogo promenio. Međutim, neki lјudi su zazirali da ga upotrebe. Gromobrani se ne smeju montirati na tornjeve crkava, govorili su, jer ako Bog ima nameru da pogodi crkvu gromom, onda je bolјe ne ometati ga u tome. Jedan gnevni propovednik čak je tvrdio da će sva snaga groma sprovedena kroz gromobran u zemlјu izazvati zemlјotres: njegov silni naboj će, naime, morati negde da izbije.

u Engleskoj, pod čijom se kolonijalističkom dominacijom tada nalazila Severna Amerika, vodila se rasprava o tome da li gromobrani treba da imaju tupe ili oštre vrhove. Franklin je, na osnovu svojih eksperimenata, savetovao da vrhovi budu oštri, pa je britanska vlada na kraju, po savetu jednog naučnog komiteta, stavila šilјate gvozdene šipke na sve važnije zgrade, naročito na vojna skladišta baruta.

Međutim, 1776. godine izbio je rat između Britanije i njenih američkih kolonija. Franklin se stavio na stranu svojih američkih zemlјaka, koji su želeli nezavisnost. Oštri šilјci na gromobranima postali su sinonim za Bendžamina Franklina i značili su pobunu. Engleski kralј Džordž III naredio je drugom komitetu da prouči svojstva tupih vrhova u odnosu na oštre vrhove. I ova grupa učenih lјudi opredelila se za oštre vrhove. Patriotski raspoložen, Džordž je onda naredio da se na njegovoj kralјevskoj palati instaliraju gromobrani sa kuglom na vrhu. „Promenite mišlјenje i preporučite tupe vrhove, naredio je predsedniku komiteta. „Veličanstvo“, rekao je naučnik, „ja mogu da `promenim mišlјenje` ali ne mogu da menjam zakone i postupke prirode“.

Bendžamin Franklin je došao na ideju o gromobranu dok je, oko 1750. godine, vršio eksperimente pomoću kojih je želeo da ustanovi šta je elektricitet. Ustanovio je da je elektricitet jedan jedinstveni fluid, a ne nekoliko fluida, kako su smatrali evropski mislioci; da je munja jedan oblik elektriciteta; i da naboj statičkog elektriciteta pokazuje sklonost da pogađa oštre vrhove objekata.

Praktičan čovek

Neki evroplјani nisu mogli verovati da bi bilo ko u dalekim, „priprostim“ američkim kolonijama bio kadar da izvrši tako važna otkrića. Bendžamin Franklin je sve svoje pronalaske zasnivao na eksperimentima koje je izvodio pomoću jedinstvenog kuhinjskog pribora i takvih „aparatura“ kao što je leteći zmaj načinjen od drveta i velike svilene marame. Proučavanje elektriciteta bilo je tek u povojima, i Franklin je verovatno problem sagledao jasnije zato što nije znao mnogo o onome što su drugi lјudi već učinili.

Bendžamin Franklin je bio veoma praktičan čovek. Istakao se ne samo kao pronalazač, nego i kao uspešan izdavač, upravnik pošte, diplomata i političar. Kada je već zašao u svoju 8 deceniju života ustanovio je da je veoma zamorno koristiti jedan par naočara za čitanje a drugi za šetnju, pa je zato izmislio prve bifokalne – naočare sa jednim sočivom u gornjoj polovini za gledanje na dalјinu, i jednim jačim sočivom u donjoj polovini za čitanje iz blizine. Izmislio je i jednu napravu na dugačkoj motki za skidanje knjiga sa gornjih polica u svojoj biblioteci.

Najčudniji nosevi u životinjskom carstvu pripadaju ovim životinjama

Predrag Konatarević

мај 19, 2018

Nos је organ čula mirlsa, kao i sastavni deo organa za disanje kako kod ljudi, tako i kod životinja. U nosnim šupljinama vazduh se pročišćava. Zahvaljujući kvržicama mirisnog živca u gornjem području nosne školjke raspoznajemo mirise. Životinje imaju osetljivlje čulo mirisa od čoveka. Nosevi u životinjskom carstvu su toliko raznovrsni da vas ako ih posmatrate na jednom mestu podsećaju na pravi maskenbal.

Najveći nos

Kralj svih noseva je naravno slonovska surla. To je ujedno i jedini nos na svetu koji je dovoljno nežan i precizan da može podići kikiriki ili iglu sa zemlje ali i dovoljno snažan da može iščupati drvo. Ovaj šampion među nosevima isto tako dobro i glasno trubi poput kakvog trombona i isto tako uspešno zamenjuje cev za polivanje, kada treba usisati vodu ili se tuširati. Naime, oni surlom usisavaju vodu iz reke ili bare i njome se prskaju po celom telu. Nos slona predstavlja ujedno i najsavršeniji organ na svetu.

Zvezdasti nos

Krtice, kao što je poznato, imaju veoma slabo razvijeno čulo vida, pa i ova krtica sa zvezdastim nosem nije izuzetak. Svim krticama čulo mirisa je neobično dobro razvijeno, ali za razliku od običnih, ova krtica ima 22 vrlo osetljiva, glatka pipka koji su oko nosa raspoređeni u obliku morske zvezde. Ovi pipci ponašaju kao antene i pomažu krtici da u mraku pronađe plen. Imaju još jednu dobru osobinu, mogu da se saviju oko nozdrva i tako spreče da sitna zemlja i prašina uđu u nos. Ove krtice žive u zemljštu nakvašenom vodom. Krtice sa zvezdastim nosem su izvrsni plivači. Hranu traže na dnu potoka i jezeraca, i to pomoću svoje osetljive njuške koja im služi i za pronalaženje puta i za otkrivanje plena.

Lisnati nos

Slepi miševi su jedini leteći sisari. Jedna vrsta slepog miša sa nosem u obliku lista šalje ultrazvučne talase koji se odbijaju od tela letećih insekata i zatim bivaju uhvaćeni kao „eho“ pomoću njegovih vrlo osetljivih ušiju. Neobično oblikovani nos ovog slepog miša skuplja zvučne talase u jedno uzano kupasto područje na licu. To znači da slepi miš ne gubi energiju loveći insekte koji nisu direktno ispred njega.

Nos bušilica

Možda niste znali da se žižak ne koristi svojim nosem da bi disao ili raspoznavao mirise, već ga koristi kao oruđe za bušenje. Na vrhu žiškovog nosa nalazi se snažna, oštra čeljust. Smeštajući vrh nosa na ljušturu lešnika i strpljivo rijući njime kao bušilicom, ženka žiška prodire u unurašnjost. Na vrhu rupice ona polaže jaja. Kada se izleže, larva se nađe okružena svojom najomiljenijom hranom jezgrom lešnika ili nekog drugog koštunjavog ploda.

Crveni nos

Ako neki čovek ima crveni nos, to deluje veoma smešno. Međutim, kod mandrila-mužjaka crveni, široki nos je znak upozorenja. U stvari, što je nos crveniji i širi, majmun-mandril je poštovaniji i uliva veći strah protivnicima. Ali, koliko za mužjake takav nos predstavlja znak opasnosti, za ženke je on znak šarma i muževnosti.

Najbolji srpski fudbaleri svih vremena

Dragan Antić

мај 18, 2018

Srpski fudbal dao je mnoge velike igrače. Brojni naši fudbaleri imali su blistave karijere, kako u domaćim, tako i u stranim fudbalskim klubovima. Neretko su bili i nosioci igre velikih evropskih klubova, a neki su nosili i kapitenske trake u stranim klubovima u kojima su igrali. Takođe, najbolji srpski fudbaleri su uvek činili okosnicu fudbalske reprezentacije Jugoslavije koja je ostvarila brojne uspehe na velikim takmičenjima, počevši od 4. mesta na prvom Mundijalu odigranom u Urugvaju 1930. godine, preko olimpijskog zlata u Rimu 1960, pa sve do osvajanja svetskog prvenstva za mlade igrače u Čileu 1987. godine. Najnovija potvrda da su Srbi talentovani za fudbal desila se u Novom Zelandu 2015. godine kada su mladi fudbaleri Srbije postali prvaci sveta u fudbalu za igrače mlađe od 20 godina.

Svaka generacija, počeviši od Mošine i Tirketove, pa sve do današnjih dana, izrodila je bar po nekoliko fudbalskih asova, pa je zaista teško odrediti koji su to fudbaleri koji bi mogli da se nađu na listi najboljih. Ipak, neka imena su ušla u legendu, a fudbaleri koji se nalaze na ovom našem spisku sigurno se mogu svrstati u najbolje.

Rajko Mitić

Rajko Mitić bio je prva Zvezdina zvezda, kapiten čuvene generacije koja je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine osvojila srebrnu medalju. Osim toga, učestvovao je i na dva svetska prvenstva. Mitić je danas jedna od najvećih legendi našeg fudbala, poznat kao jedan od najboljih igrača svoga vremena, ali i kao pravi džentlmen koji se u svakom trenutku provedenenom na fudbalskom terenu ponašao kao veliki gospodin. Nakon igračke karijere, bio je i uspešan trener Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije.

Dragoslav Šekularac – najveći dribler srpskog fudbala

Popularni Šeki, važio je za najvećeg šarmera u srpskom sportu. Fudbaler koji je svojim fudbalskim vragolijama, driblinzima i golovima osvajao simpatije ljubitelja fudbala na kojem god stadionu da je igrao. Poznavaoci prilika u našem fudbalu smatraju da je Šekularac najbolji dribler srpskog fudbala. Bio je to igrač ogromnog talenta, ali i nezgodnog temperamenta, koji je bio i najveći kamen spoticanja u Dragoslavljevoj karijeri, koja je po mnogima mogla da bude još puno, puno uspešnija da nije bilo takve njegove naravi.

Dragoslav Šekularac proglašen je za drugu Zvezdinu zvezdu. Kao prvotima Crvene Zvezde debitovao je kao sedamnaestogodišnjak, a dres seniorske reprezentacije Jugoslavije prvi put je obukao sa nepunih 19 godina. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje: na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine i na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1960. godine.

Milan Galić – Nacionalni golgeter

Nakon velikih Stjepana Bobeka i Rajka Mitića, na scenu je stupio još jedan veliki golgeter, predvodnik generacije koja je uspela da se popne na olimpijski tron. Zlatnu medalju naši fudbaleri osvojili su na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, a iste godine na prvom Evropskom prvenstvu u fudbalu, Galić i njegovi saigrači postali su vicešampioni Evrope. Galić je odigrao 51 utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije i postigao 37 golova. Bio je i ostao poznat kao vrsni strelac, igrač sa snažnim osećajem za gol, a ostaće upamćen njegov debitantski nastup za reprezentaciju, kada je u meču protiv Bugarske dao gol već u 26. sekundi utakmice.

Milan Galić ostvarivao je i klupske uspehe. Sa svojim Partizanom igrao je finale Kupa šampiona u Briselu 1966. godine, u kome je, na žalost, naš klub poražen od Real Madrida rezultatom 2:1.

Dragan Džajić – najveća legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala

Kada se pomene srpski fudbal, prva asocijacija kod većine ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu je upravo Dragan Džajić, čovek koji je zvanično najbolji srpski fudbaler svih vremena. Jedan je od malobrojnih koji je imao uspehe na svim poljima – kao igrač u klubovima i kao reprezentativac, ali i kasnije kao funkcioner, kada je sa Crvenom Zvezdom u Bariju i Tokiju postao klupski prvak Evrope i sveta.

Džajić je svojevremeno važio za najbolje levo krilo i za jednog od najboljih fudbalera na svetu; čak i slavni Brazilac Pele divio se njegovom fudbalskom majstorstvu. Bio je odličan u svim aspektima igre: kao dribler, izvođač slobodnih udaraca, kao asistent i kao golgeter.

Posle 12 godina provedenih u Crvenoj Zvezdi, čiji dres je oblačio 590 puta i za nju postigao 365 golova, karijeru je nastavio u maloj Bastiji, gde, prema mišljenju mnogi kompetentnih, nije mogao da dovoljno napreduje i učini svoju karijeru još većom. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je vicešampion Evrope na prvenstvu održanom 1968. godine u Italiji. Svrstan je u idealni tim EP svih vremena.

Dragan Stojković Piksi – čarobnjak sa loptom

https://youtu.be/frO2D6KpfDc

Dragan Stojković Piksi radio je sa loptom bukvalno šta je hteo, a da ga nije omela teška povreda bukvalno na vrhuncu karijere, verovatno bi osvojio mnogo više trofeja i postao najbolji fudbaler sa naših prostora. Bio je peta Zvezdina zvezda, njen kapiten, a klub je napustio sezonu pre nego što je Zvezda postala prvak Evrope i sveta. Zanimljivo je da je u čuvenom finalu Kupa evropskih šampiona u Bariju Piksi nastupao protiv Crvene Zvezde, noseći dres francuskog Marseja, ali je trofej ipak pripao našem klubu.

Posle Marseja nastupao je za italijansku Veronu, a nakon toga Piksi je karijeru nastavio u Japanu, nastupajući za klub Nagoja, gde su ga navijači, saigrači i svi ostali koji vole ovaj japanski klub prosto obožavali. U Nagoji se proslavio i kao trener.

Ostvario je i zavidnu reprezentativnu karijeru. Nastupao je 1984. godine za olimpijski tim Jugoslavije koji je u Los Anđelesu osvojio bronzanu medalju. Bio je predvodnik tima koji je 1990. godine na svetskom prvenstvu u Italiji stigao do četvrtfinala, gde je nesrećno poražen od reprezentacije Argentine posle izvođenja penala. Ljubitelji fudbala najviše pamte njegov nastup protiv Španije u osmini finala, kada je postigao dva prelepa gola i taj meč smatraju utakmicom karijere Dragana Stojkovića.

Vladimir Jugović – karijera puna trofeja

Vladimir Jugović je najtrofejniji fudbaler u istoriji srpskog fudbala. Bio je jedan od najznačajnijih igrača Zvezdine zlatne generacije sa kojom je osvojio titulu prvaka Evrope i sveta. Nakon toga se preselio u Italiju, gde je u njihovom Kalču nastavio da niže trofeje.

Igrajući za Sampdoriju, Juventus, Lacio i Inter osvojio je još 9 titula, među kojima i još jedan pehar klupskog prvaka Evrope, čime je postao jedini fudbaler sa naših prostora koji je dva puta osvojio Ligu šampiona. To se dogodilo 1996. godine kada je Juventus pobedio Ajaks nakon izvođenja penala, a upravo je Jugović izveo odlučujući penal u seriji i doneo titulu prvaka Evrope staroj torinskoj dami. Nakon 6 godina provedenih u Italiji, Vladimir se seli u Španiju (Atletiko Madrid), pa u Francusku (Monako), da bi pred kraj karijere igrao u austrijskoj Admiri i najzad u nemačkom Ahenu.

Jugović je imao i solidnu reprezentativnu karijeru. Nastupao je za reprezentaciju 42 puta, i postigao 3 gola. Učestvovao je na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine i na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji 2000. godine.

Matematika iz ugla jedne učiteljice

Slavica Bijelić

мај 18, 2018

Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!

Polaskom u školu često se dešava da deca imaju strah od matematike, koji kao da im je prethodno usađen. Važnije od svega je u samom startu kod dece razviti ljubav prema ovom predmetu, kako bi se sve kasnije oblasti uspešno i sa lakoćom savladavale.

Deca nerado pamte definicije, posebno u nižem ciklusu obrazovanja, s toga je jako bitno sve definicije prilagoditi uzrastu dece kako bi ih lakše zapamtili i primenjivali.

Sabiranje i oduzimanje

Dete će naučiti operacije sabiranja i oduzimanja, ali pojmovi kao što su sabirci, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika su za dete apstraktni pojmovi, tako da nemojte kao roditelja da vas obeshrabri što te pojmove dete neće odmah usvojiti i što neće umeti pravilno da ih koristi u tekstualnim zadacima.

Kako sam i kao učitelji i kao roditelj bila suočena sa ovim problemom, osmislila sam stihove koji bi deci pomogli da lakše razumeju navedene pojmove. Kasnije sam te stihove pretočila u knjigu “Uživaj dok si dete” i posebno se radujem kada mi se javljaju zadovoljna deca ili kolege koje na taj način razvijaju kod dece ljubav prema ovom predmetu.

Učila deca sabiranje i zaista lako im ide. Sabirak prvi, sabirak drugi, zbir je rezultat na kraju stoji da mogu svi da ga vide! Znak plus, hrabro među sabircima stoji, a znak jednakosti je ispred zbira, jer on se ničeg ne boji… (Odlomak iz pesme Sabiranje)

Operacija oduzimanja je takođe prikazana kroz stihove, koji su prilagođeni deci. Kada je nešto iskazano u stihu, lakše se pamti a samim tim i primenjuje.

Kad umanjilac glocne od umanjenika, kao rezultat nastaje razlika. Između umanjenika i umanjioca znak minus se ponosno smeška, ako rezultat nije tačan, moraš ponovo postoji greška… (Odlomak iz pesme Oduzimanje)

Množenje i deljenje

Nešto kasnije kada se uče operacije množenja i deljenja, uz pomoć stihova dete će sa lakoćom savladati pojmove kao što su: činioci, proizvod, deljenik, delilac i količnik.

Činilac prvi, činilac drugi, pa to je lako i zna dete svako. Kada ih pomnožiš proizvod nastaje, a uz množenje sve lakše postaje. Deljenik, delilac, količnik na kraju i svi zadaci laki postaju. (Odlomak iz pesme Množenje i deljenje)

Mere i merenja

Ipak kroz praksu se pokazalo da deca najteže shvataju i usvajaju mere i merenja. Kroz stihove, deci su na lak i jednostavan način približene mere za dužinu. Pamteći stihove, deca stvaraju sliku, tako da je ova oblast koja ma koliko teško delovala deci, nešto što se na ovaj način sa lakoćom usvaja a zatim sa uspehom primenjuje.

Mere

Bio jedan tata metar
a sin mu je decimetar.
Unuk mali centimetar,
praunuče milimetar.
Kad je metar kao glavni
hteo da se igra s njima,
spuštao se k njima lako
dodavao nule svakom.
U jednom metro ima
centimetara sto, dodamo dve nule,
ko još ne zna to?
Decimetara deset jedan metar ima,
dodaš jednu nulu i jasno je svima.
A kada se dopišu tri nule kraj metra
svima nam je jasno, evo milimetra.
A, kada se gore krene od milimetra
prema metru, postepeno, prema vrhu,
brišeš nule istim redom,
tad sve ima svoju svrhu.
Svakom mernom jedinicom
meri se ponešto,
kad ih lako savladaš koristiš ih vešto.

(Pesma iz zbirke “Uživaj dok si dete”)

Ovde su navedeni samo neki od primera koji olakšavaju učenje matematike i razvijanje ljubavi prema njoj. Rešavanje matematičkih zadataka podstiče decu na razmišljanje, dovodi do razvoja logičkog mišljenja, zapažanja kao i vremenskih i prostornih odrednica.

Mnogo je načina na koji deci možemo približiti ovaj predmet i, naučiti ih od malena da matematika nije bauk, kako se to ranije mislilo.

Naravno to dosta zavisi od učitelja, od njegove kreativnosti, posvećenosti svom radu a ja iskreno verujem da onaj ko je odabrao ovaj poziv zaista takav i jeste.

Iz ugla jedne učiteljice.

1...757677 78 Page 76 of 78

Šta predstavljaju slavska obeležja

Gost ili rob

Umetnost Lepenskog vira

Informacije za turiste

Bolesno privržen svome konju

Palata za konja

Zbog „nepoštovanja“ prema konju gubila se glava

Tišina dok konj spava

Prvi i jedini konj u istoriji sa titulom senatora

Pravila lepog ponašanja na ulici

Pravila ponašanja u razgovoru

Pravila ponašanja za stolom

Pravila lepog ponašanja u prevozu

Ostala pravila lepog ponašanja

Jabuka razrešila misteriju

Galilejeve strele

Šta je Isak Njutn govorio o sebi

Epitaf na spomeniku

Šta je gravitacija?

Šta bismo bez gravitacije?

Franklinov gromobran

Praktičan čovek

Najveći nos

Zvezdasti nos

Lisnati nos

Nos bušilica

Crveni nos

Rajko Mitić

Dragoslav Šekularac – najveći dribler srpskog fudbala

Milan Galić – Nacionalni golgeter

Dragan Džajić – najveća legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala

Dragan Stojković Piksi – čarobnjak sa loptom

Vladimir Jugović – karijera puna trofeja

Sabiranje i oduzimanje

Množenje i deljenje

Mere i merenja

Mere

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY