Krivi toranj u Pizi – najpoznatija zakrivljena građevina na svetu

март 4, 2019

Krivi toranj u Pizi je turistička atrakcija i deo svetske baštine Uneska. Najpoznatija je zakrivljena građevina na svetu i predstavlja zvonik katedrale smeštene u gradu Pizi u središnjem delu Italije u okviru italijanske pokrajine Toskane. Grad je izgrađen u nekad močvarnoj ravnici pored reke Arno, svega par kilometara pre ulivanja u Tirensko more, zapadno od grada.

Krivi toranj u Pizi naučnici neprestano kontrolišu i beleže svaki pokret ove drevne građevine.

Grad Piza, čuveniji je po jednoj neuspeloj građevini, nego po bilo čemu drugom. Zapravo, krivi toranj u Pizi predstavlja jedno od svetskih čuda, što sigurno nije mogao ni da nasluti, davne 1173. godine, njen nesrećni graditelj Bonano Pizano. Videvši da njegovo zdanje tone u mek, podvodan teren, obustavio je radove, objavivši da će nastaviti sa gradnjom tek pošto se tlo slegne. Bonano to nije doživeo, pa su drugi majstori nastavili i dovršili građevinu 1350 godine. To znači da je izgradnja tornja trajala gotovo 200 godina.

Dimenzije tornja

Krivi toranj u Pizi od zemlјe do niže strane visok je 55,86 metara, a od zemlјe do više strane 56,7 metara. Deblјina zidova pri dnu je 4,09 m, a pri vrhu 2,48 m. Najveća zakrivljenost tornja bila je 5,5%. Težina tornja procenjena je na približno 14.453 tona. Kula ima osam spratova, uklјučujući i prostorije za zvona. Prvi sprat se sastoji od 15 mermernih lukova. Svaki od narednih šest spratova sadrži 30 lukova koji okružuju toranj. Na poslednjem spratu, koji ima 16 lukova nalazi se prostorija u kojoj su smeštena zvona. Unutar tornja nalazi se spiralno stepenište koje se sastoji od ukupno 296 stepenika koje vodi do vrha.

https://www.youtube.com/watch?v=pYG1wY7Jjic

Današnji građevinari znaju da je Bonano prevideo odlike mekog tla u Pizi, koje podnosi najveće opterećenje od jednog kilograma po kvadratnom centimetru. Krivi toranj, čija visina iznosi 55 metara, ovu dozvoljenu granicu premašuje čak dvanaest puta.

Merenja nagiba tornja

Merenja nagiba tornja vrše se svakodnevno, a sve u cilju sigurnosti konstrukcije ali i svih turista koji poseću toranj.

Do 1965-godine kula se pomerala prosečno 0,7 mm godišnje, a od 1965 – 1971. godine za 1,13 mm. Od 1973. godine veličina nagiba je počela iznenada da raste, pa se povećala na 4,8 mm godišnje. Ovo nije duže potrajalo i “padanje” tornja se ubrzo normalizovalo. Za više od osamsto godina postojanja toranj u Pizi je delimično potonuo u zemlju okrenuvši se pri tome oko svoje ose u jugozapadnom smeru.

Tada je izračunato da tornju preostaje još čitava dva metra ovakvog uspognog “padanja”, pre nego što potpuno izgubi ravnotežu.

Ispravljanje tornja u Pizi

Toranj je za turiste bio zatvoren 1990. godine, jer se toliko iskrivio da je bezbednost turista bila ugrožena. Jedna od najvećih i najposećenijih turističkih atrakcija Evrope bila je zatvorena, i to je bio razlog da u najkraćem mogućem roku bude započeta sanacija koja je trajala više od jedne decenije. Arhitekte koje su radile na ovom projektu uspeli su da vrate toranj u položaj koji je imao 1838. godine, nagib je sa 5,5% vraćen na 3,99%, a cela operacija koštala je preko 30 miliona eura. Toranj je ponovo bio otvoren za posetioce 2001. godine.

Kula svake godine privuče nekoliko miliona posetilaca iz svih krajeva sveta (3 miliona prodatih karata godišnje + 6 miliona ljudi na Trgu čuda).

Sa tolikim brojem turista koji ulaze da vide nakrivljeni toranj… zašto bi lјudi iz Pize hteli da se uspravi?

Kula će ostati sigurna narednih 200 godina i to je jedino što je važno lokalnom stanovništvu, posetiocima i Unesku, koji je 1987. godine uvrstio Trg čuda i krivi toranj u Pizi na listu svetske baštine.

Legende o tornju

Objašnjenja koja je za iskrivljenje tornja imao narod, pretvorila su se, u maštovite, ali često i zastrašujuće legende. Po jednoj od njih, svemu su bile krive gradske vlasti, koje su odbile da isplate graditelja. U gnevu, on je uzviknuo: “Dobro, ja odlazim, ali zamnom će poći i toranj”. Ovo je kažu, bio razlog zbog kojeg se toranj ubrzo počeo naginjati u pravcu graditelja. Uplašene vlasti su odmah isplatile svoje graditelje, ali je ostala sramota u obliku iskrivljenog tornja.

Po drugim pričama, čuveni fizičar Galileo Galilej, rodio se upravo u toj kuli, dok je zakone gravitacije proučavao bacajući razne predmete sa njenog vrha. Danas istoričari smatraju da to predstavlja samo deo obaveznog “naučnog folklora”.

ŠATROVAČKI JEZIK: Odakle potiče i kako ga naučiti

Mirjana Bojanić Ćirković

март 2, 2019

Često možemo čuti da neko u svakodnevnom govoru koristi reč „šatro“ da bi označio nešto što je „tobože“, „kao“. Ova reč potiče iz šatrovačkog jezika.

Šatrovačkim jezikom služi se određena društvena grupa, a to su najčešće mladi u urbanim sredinama. U pitanju je nestandardni tip jezika koji je, uprkos popularnosti, često na meti kritike zbog pojedinih opscenih (sramotnih) leksema. Međutim, opsceno i vulgarno je „nasušno u govoru i jeziku“ i svakako danas nije tabu tema. Šatrovački govor odavno je predmet naučnog proučavanja, a opscena leksika koja čini veliki deo njegovog fonda intenzivno se naučno proučava od 90-ih godina prošlog veka. Vuk Karadžić u drugom izdanju Srpskog rječnika (1852) nije zaobišao pominjanje šatrovačkih leksema; međutim, Vuk je ovaj govor nazivao „gegavačkim“ (od glaloga „gegati se“, njihati se u hodu).

Ovaj tip jezika naziva se i frajerskim. Reč frajer (freier) potiče iz nemačkog jezika i isprva je označavala neženju, kandidata za ženidbu, prosca, a potom, kada je počela da se koristi u srpskom jeziku, dobila je nova značenja: lakomislen, besposlen mlad čovek, naivčina, bezveznjak, huligan. Ubrzo je nastao i glagol „frajerisati se“, kojim se označavao slobodan „frajerski“ život. „Frajerisanje“ je moda koja ne jenjava.

Zašto se koristi šatrovački jezik

Šatrovački jezik se koristi radi razonode, slikovitog izražavanja, izazivanja drugačijeg utiska, konkretnog isticanja, ublažavanja ozbiljnosti, olakšavanja društvene interakcije, pokazivanja pripadnosti, postizanja tajnovitosti.

Ovim jezikom se čovek oslobađa od stega društvenih konvencija u ponašanju i govoru. Stoga se naziva i „kritički naoružanim jezikom“. Mladi ovaj govor koriste iz potrebe za isticanjem, intelektualnom superiornošću i originalnošću.

Svaka generacija ima poneku specifičnu šatrovačku reč. Na primer, 50-ih godina se upotrebljavala reč „paliti se“, 60-ih, za isto „stanje“ upotrebljavala se reč „ložiti se“, potom, osamdesetih, mladi su u svoj žargon uveli reč „primati se“, a 90-ih – „pržiti se“. Danas se paralelno mogu čuti sve ove reči, u istom značenju. Među najstarijim šatrovačkim glagolima koji su i danas popularni jeste i „gotiviti“.

Sve su to ozbiljne stvari, a ne gola zajebancija

Šatrovačkim jezikom razobličava se i ismeva ono što je lažno. Stoga šatrovački jezik nimalo nije „šatro“; on je neposredan, direktan, ogoljen vid „obračuna“ sa negativnim društvenim pojavama i ponašanjima.

(„Balegaju, avetaju, klepeću… Svako prodaje bubašvabe i pravi se klikeraš, a kad ga uslikaju napuni gaćeronce.“ Miroljub Todorović, Boli me blajbinger)

Šatrovačkim jezkom slikovito se opisuju stanja; evo primera kako se u jednom šatrovačkom romanu opisuju bolest i neraspoloženje („skenj“):

„Do daske sam u ofsajdu. Skembala me velika žara. Boli me tintara, riknuo nameštaj (telo). Nikad nisam bio u takvoj buli. Falične koske. Falični čvorovi. Panja (hrana) mi se gadi.“ (Miroljub Todorović, Boli me blajbinger)

Ili:

„Vatali smo zjala
Pa im čupali
krilca“ (Miroljub Todorović, Žurka)

Na stilskom planu, ovaj jezik je zvučan, slikovit i bogat je asocijativnošću. Često je ironičan i sarkastičan, ali neizbežno sadrži humorne elemente.

Veliku ulogu u formiranju šatrovačkih leksema imaju kreativni i imaginativni faktor. Stoga, koliko god on postao jezik određenog kolektiva, on u sebi zadržava nešto od subjekta samog stvaraoca.

Kako se tvori šatrovački jezik

Najpre, gotovo svaka reč standardnog jezika može biti šatrovačka ukoliko joj se prida novo značenje. Među takvim primerima su „bomba“ („sjajno“, „vrlo lepa devojka“), „anđeo“ (u značenju „policajac“, aluzija na „anđela čuvara“ u Bibliji), „barbika“, „pacov“, „štakor“ (profesor).

Među šatrovačkim leksemama ima i pozajmljenica. Iz grčkog jezika preuzeta je reč „kefalo“, iz italijanskog – „kontati“. „Apaš“, „mondiš“ i „švaler“ preuzete su iz francuskog jezika, a „keva“, „moša“, „skenjati“ iz albanskog. Reč „roljati“ je anglicizam (pozajmljenica iz engleskog jezika). Najčešći germanizmi među šatrovačkim leksemama su „gelipter“, „šmokljan“, „kuršlus“, „šacovati“. Od turcizama zastupljeni su „čerečiti“, „zaćoriti“ i dr. „Mamlaz“je preuzet iz mađarskog jezika. Reći stranog jezika se u šatrovačkom često modifikuju i morfološki prilagođavaju našim leksemama.

Neke šatrovačke reči nastaju od inicijala određenog imena ili ustanove (npr. „C – Z“, „ce – ze“), skraćivanjem reči („bus“, „folk“), slaganjem („mudroser“, „blatobran“ – uvo).

Žvaka

Šatrovcima je jako važno smisliti dobru „žvaku“ (priču). Nasuprot dobroj (gotivnoj, laćo – dobroj, krševitoj, zmaj – žvaki), priča (žvaka) može biti negotivna, divča („laž“). Kakva god, šatrovačka žvaka nikako nije šatro!

Književnost na šatrovačkom jeziku

Šatrovački jezik koriste autori pesama, priča, romana. Među prvima, šatrovački jezik je u pesme uveo Miroljub Todorović (zbirka KYBERNO, 1970). Šatrovački jezik ovaj autor koristi i u Šatro pričama, romanima (Boli me blajbinger), te u ciklusima haiku poezije.

O šatrovačkom govoru možeš se informisati u Šatri – rečniku šatrovačkog govora autora Tomislava Sabljaka, u Beogradskom frajerskom rečniku autora Petrita Imamija.

O ovom jeziku korisne informacije možeš naći i u Dvosmernom rečniku srpskog žargona Dragoslava Andrića i Opscenim rečima u srpskom jeziku autora Danka Šipke.

Postoje i rečnici koji sadrže popis šatrovačkih reči zastupljenih na određenom području naše zemlje. Takve reči mogu se naći u Rečniku žargonizama južne pruge autorki Jordane Marković i Tatjane Trajković. Ovo je jedan od najnovijih rečnika žargonizama i najbliži je savremenom stanju (ne)standardnog jezika juga Srbije.

Egipat: znamenitosti koje obavezno treba posetiti

Dragan Antić

фебруар 27, 2019

Egipat je zemlja koja se smatra kolevkom civilizacije, a stari Egipat je svakako jedna od najintrigantnijih civilizacija koje su ikada postojale na ovom svetu. Smešten je na severoistoku afričkog kontinenta, sa delom teritorije koja se nalazi i u jugozapadnom delu Azije. Ova mediteranska zemlja izlazi na Sredozemno i Crveno more. Zahvaljujući svom bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, koje je sastavni deo njegovog nacionalnog identiteta, Egipat privlači veliki broj znatiželjnih ljudi koji rado i sa oduševljenjem dolaze u ovu zemlju kako bi videli njene znamenitosti i otkrili sve tajne drevnog Egipta.

Sa fascinantnom istorijom koja seže do samog početka civilizacije, Egipat se smatra najstarijom turističkom destinacijom na svetu. Hramovi i piramide afričke nacije, koje izazivaju strahopoštovanje, hiljadama godina podstrekivale su maštu brojnih putnika.

Iako većina ljudi dolazi u Egipat kako bi sa divljenjem posmatrali ove drevne spomenike, prirodne atrakcije Egipta takođe privlače veliki broj turista. Obala Crvenog mora je poznata po koralnim grebenima i plažama, a putovanje kroz Saharu, iako iscrpljujuće, može dovesti one najhrabrije turiste do osvežavajuće slatkovodne izvorske oaze.

U nastavku teksta, pogledajte koja to najlepša mesta i najznačajnije lokalitete vredi posetiti kada se nađete u Egiptu.

#1 Hurgada – najposećenije i najatraktivnije letovalište Egipta

Hurgada je nekada bila prilično malo i nenametljivo ribarsko selo, smešteno na obali Crvenog mora. Danas je grad Hurgada potpuna suprotnost i postao je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Egiptu, sa više od 100 različitih hotela za smeštaj zainteresovanih turista, od kojih su mnogi na samoj obali mora. Zahvaljujući suvoj i umerenoj klimi tokom cele godine, peščanim, uređenim plažama i čistoj, mirnoj vodi koja zapljuskuje obale ovog letovališta, Hurgada letovanje je pravi izbor za sve hedoniste koji žele kvalitetan odmor.

Vode Crvenog mora su veoma čiste, ali i bogate podvodnim svetom, pa su glavne atrakcije za mnoge turiste ronjenje i gnjurenje. Već na samo desetak metara od plaže nalazi se prelepi, prirodni greben, a oko njega živopisni morski svet. Plaže se u Hurgadi mogu pronaći gotovo na svakom koraku, a svaka je opremljena svim neophodnim sadržajem za brojne turiste.

#2 Grobnice egipatskih faraona – čuvene Piramide

Egipatske piramide predstavljaju građevine koje su služile kao grobnice egipatskim faraonima. Nekada su se smatrale jednim od Sedam svetskih čuda, a danas one predstavljaju najveće spomenike i najspektakularnija dostignuća te civilizacije.

Lokacija koju svakako treba posetiti je Giza, grad na zapadnoj obali reke Nil, udaljen oko 20 kilometara od prestonice Kaira, gde se nalazi najveći broj najpoznatijih i najvećih piramida. Tu se nalazi Keopsova piramida, kao i dve nešto manje – Kefrenova i Menkorova piramida.

Piramide u Gizi su verovatno najpopularnija turistička atrakcija, kako sada, tako i od davnina. To su bile još u helensko doba, kada su i uvrštene na listu od Sedam svetskih čuda. Smatra se da je za izgradnju svake piramide bilo potrebno oko 20 godina neprekidnog rada.

#3 Dolina kraljeva – Luksor

Luksor je grad u Egiptu, na reci Nil, koji se danas smatra jednim od najvažnijih arheoloških nalazišta Egipta. Zahvaljujući toj činjenici, najznačajnija privredna delatnost ovog grada jeste turizam, s obzirom na to koliki broj ljudi iz godine u godinu posećuje ovaj značajan lokalitet. Mnogi od spomenika koji se nalaze u ovom gradu uvršteni su na UNESCO-vu listu zaštićenih spomenika kulture.

Popularan naziv ovog grada – “Dolina kraljeva”, dolazi zbog činjenice da se ispod grada nalaze drevne grobnice, sa više od 60 kovčega u kojima leže faraoni. Neki od njih su Tatankamon, Ramzes, njegova deca i drugi. Ulaz u Tutankamonovu grobnicu je dozvoljen za sve zainteresovane turiste, a unutra je moguće videti brojne drevne crteže i hijeroglife kojima je predstavljen put u zagrobni život.

#4 Drevni grad Aleksandrija

Aleksandrija je drugi po veličini grad na severu Afrike, odmah posle Kaira. Nalazi se u delti reke Nil, na samoj obali Sredozemnog mora. Čuvena je luka, preko koje se transportuje oko 80 % celokupnog egipatskog uvoza i izvoza.

Ovaj grad osnovao je u 4. veku p.n.e Aleksandar Veliki. U to doba, Aleksandrija je imala najveću i najbogatiju biblioteku na svetu, koja je bila deo prvog muzeja ikada. Ono po čemu je još legendaran ovaj grad jeste i nekadašnji Svetionik na Aleksandriji, koji je ubrajan u Sedam svetskih čuda starog veka.

#5 Prestonica Egipta – Kairo

Kairo je glavni i najveći grad u Egiptu. Predstavlja kulturni centar arapskog sveta, a pored toga izuzetno je značajan i turistički centar. Ljudi iz celog sveta dolaze u Kairo da vide spomenike i predmete drevnog Egipta. Pored piramida, u Kairu se nalazi i veliki broj drugih znamenitosti koje su izuzetno atraktivne turistima, među kojima su: Vavilonsko utvrđenje iz 6. veka; Pravoslavna koptska crkva (Viseća crkva), iz 3. veka; Amrova džamija, najstarija džamija u Africi iz 7. veka; Sinagoga Ben Ezra, izgrađena u 9. veku gde je prema verovanju pronađen Mojsije.

Egipat je zemlja u kojoj su se civilizacijski tokovi najbrže odvijali, zemlja bogate i značajne istorije, zemlja faraona, piramida, Crvenog mora i prelepih peščanih plaža, zemlja pustinje i kamila. Ovo je zemlja koju bi svakako trebalo posetiti, a ko jednom iskusi čari Egipta, sigurno će se tamo i vratiti.

Džinovska lignja – morsko čudovište koje može da ubije kita

Predrag Konatarević

фебруар 26, 2019

Velike hobotnice žive na pučini, na granici velikih okeanskih dubina i predstavljaju možda najmisterioznija bića naše planete.

Moreplovci koji su se sa njima susretali opisivali su ih kao opasna čudovišta koja svojim snažnim pipcima obaviju žrtvu pa je odvuku na morsko dno prevrnuvši čamac u kome se nalazila. Hobotnice su u stanju da zapodenu borbu sa drugim morskim divovima kao što su ajkule, a naročito sa kitovima. Slične priče nalazimo kod Plinija i Aristotela. Nјima su se inspirisali i Viktor Igo i Žil Vern.

Dugo se smatralo da postoji veše vrsta gigantskih lignja, međutim, nedavna genetska istraživanja pokazala su da postoji samo jedna vrsta.

Japanski istraživači su 2004. godine snimili prve slike žive divovske lignje u svom prirodnom staništu.

Te velike hobotnice koje uživaju tako rđav glas u stvari su lignje, mekušci cefalopodi iz grupe sipa, koje kao i one imaju deset pipaka, od kojih dva vrlo dugačka, a ispod omotača ostatke lјušture. Nјihovo, dugačko i uzano telo ima na zadnjem delu dva peraja.

Džinovska lignja je drugi po veličini mekušac i jedan od najvećih među postojećim beskičmenjacima. Prevazilazi ga samo kolosalna lignja.

Teže od tone

Džinovske lignje one koje nazivaju “velikim hobotnicama”, žive u grupama, na pučini, i spuštaju se u velike dubine. Hrane se na prvom mestu ribama, meduzama, malim kitovima itd. Ponekad se čak i međusobno proždiru. Odmaraju se po šuplјinama morskog dna, u nekoj vrsti podmorskih pećina koje se nalaze na ivicama kontinentalnih visoravni. Ulјešure tu dolaze da sa njima zapodenu borbu i na kraju ih pojedu, jer im one predstavlјaju najomilјeniju hranu. Na koži ulјešura posle tih borbi ostaju tragovi u vidu mnogobrojnih ožilјaka, izazvanih sisalјkama lignji koje su naoružane kandžom i krugom zuba. Kad se to zna, onda je potpuno shvatlјivo što su velike hobotnice tako opasne životnje.

No, srećom, čovek ih skoro nikad ne susreće. Masa njihovog tela često je teža od tone, a pipci su im često dugački šest do osam metara. Čak je pronađen jedan primerak, pripadnik vrste ARCHITEUTHIS, čija je ukupna dužina tela se pipcima, dostizala 17 metara. Naučnici tvrde da postoje još i veći primerci.

Zračenje svetlosti

Neke vrste koje se stalno drže morskog dna gde vlada potpuna tama, na trbuhu, u koži, imaju svetleće organe, koji mogu biti brojni ali rasejani, ili malobrojni (5 ili 6) ali tada specijalizovani. U tom slučaju, svaki od njih ima sastav oka ali to oko proizvodi svetlost umesto da je prima. Zavisno od vrste, to oko može da sadrži reflektor sa obojenim ćelijama, crvenim, plavim, žutim itd, koje po želјi mogu da se šire i skuplјaju. Prema tome, odbijena svetlost dobija boju od raširenih ćelija kroz koje prolazi. Ti svetlosni organi služe za traženje plena u tami, kao i za njegovo hvatanje, jer svetlost privlači neke životinje. Prilikom iznenadnog napada, neočekivano emitovanje svetlosti može da uplaši protivnika. Najzad, svetlosni organi mogu da igraju ulogu i pozicionih svetla: oni su tada znak za raspoznavanje između hobotnica iste vrste.

Lignje su vrlo plodne. Ženke snesu veliki broj jaja – nekoliko desetina hilјada (ponekad i više od 5 kg) – koje u trakama zalepe za stene, neku neravninu na morskom dnu, potoplјeni brod itd., pa ih zatim prepuste njihovoj sudbini. Prema tome ova vrsta se ne nalazi na putu da izumre.

5 saveta za učenje stranog jezika kod kuće

Dragan Antić

фебруар 23, 2019

Iako su jezici različiti, manje ili više komplikovani, za koji god strani jezik da se odlučite, trebaće vam puno vremena da biste mogli tečno da govorite tim jezikom. Potrebno je puno godina posvećenosti da bi ste zaista ovladali stranim jezikom kao da vam je maternji. Međutim, taj nivo znanja stranog jezika većini ljudi neće ni biti potreban, a važno je napomenuti da uz dobru strategiju učenja možete samostalno steći znanje koje će vam biti dovoljno da ostvarujete svakodnevnu konverzaciju na željenom jeziku.

Konverzacija predstavlja sposobnost nesmetanog razgovora sa osobom kojoj je taj jezik maternji korišćenjem osnovnih termina vezanih za normalan, svakodnevni život. Ako je vaš cilj da upoznate stanovnike neke zemlje i razumete njihovu kulturu, kao i da se uspešno integrišete u društvu, taj nivo znanja će biti sasvim odgovarajući. Naravno, ukoliko vam je zbog posla neophodno da strani jezik poznajete kao maternji, ili da poznajete stručnu terminologiju, onda ćete morati da uložite mnogo više truda i mnogo više vremena. Ali to nije tema ovog teksta.

Ako ste ikada bili u prilici da sretnete osobu koja govori više jezika, verovatno ste pomislili da ima nadljudske sposobosti učenja. Međutim, i poliglote su sasvim normalni i obični ljudi. Samo što poseduju neke osobine kao što su upornost, istrajnost, disciplinovanost, a njihov uspeh u učenju stranih jezika postižu tako što se pridržavaju određenih principa. U ovom tekstu predstavljamo vam 5 principa za samostalno učenje stranog jezika, uz koje možete za nekoliko meseci postići tečnost u komunikaciji na željenom jeziku.

#1 Neka učenje stranog jezika bude vaša svakodnevna navika

Mnogi ljudi se žale da ne mogu naučiti strani jezik jer je za njih to preteško i nisu talentovani za jezike. Međutim, istina je da je glavni razlog njihovog neuspeha u stvari nedoslednost i ne postojanje kontinuiteta u učenju.

Da bi ste brzo i efikasno savladali osnove bilo kog stranog jezika morate pre svega razviti svakodnevnu naviku učenja. Tako vaše učenje neće zavisiti od trenutne volje i od motivacije, već ćete iz navike svakoga dana raditi na unapređenju znanja.

Navika se stiče poštovanjem tri komponente: rasporeda (reda), rutine i nagrade.

Redosled određuje pokretanje akcija. Za učenje stranog jezika dovoljno će biti jednostavno postavljanje dnevnih podsetnika u vašem online kalendaru.
Rutina se stiče poštovanjem redosleda. Na samom početku to treba da budu najjednostavniji zadaci, otvaranje aplikacije koju koristite za učenje jezika, revizija (ponavljanje) 5 reči iz vaše poslednje lekcije i učenje 5 novih reči. Možda vam ovi zadaci deluju jednostavno i nedovoljno da bi se naučio strani jezik, ali baš zato što su laki, gotovo je nemoguće da ih ne ispunite, a njihovo ispunjenje će vas motivisati da postepeno prelazite na složenije zadatke.
Na kraju nagradite sebe, jer će vas nagrada još više ohrabriti da povećate vaše angažovanje na putu ka uspehu. Pri tome, za većinu ljudi samo saznanje da im dobro ide i da brzo napreduju u ostvarivanju zadataka je dovoljna nagrada.

Nemojte se vaditi na to da nemate dovoljno vremena, jer će vam u početku biti potrebno svega 10 minuta dnevno kako biste stekli naviku učenja. Prestanite da tražite izgovore i još danas pronađite odgovarajuće online kurseve. Već za nekoliko dana, steći ćete naviku svakodnevnog učenja.

# 2 Naučite prave reči na pravi način

Najčešći razlog koji ljudi navode kao smetnju za učenje stranog jezika jeste da imaju loše pamćenje. Međutim, pravi problem je manje povezan sa pamećenjem a više sa samom tehnikom učenja.

Evo 4 saveta koje možete slediti kako biste proširili svoj vokabular na praktičniji način:

Učite srodne reči

To su reči koje su skoro potpuno iste na različitim jezicima. U našem jeziku koristi se na hiljade reči koje su zajedničke sa brojnim drugim jezicima, na primer grčkim, turskim, nemačkim, engleskim itd. Izgovor i pisanje se donekle razlikuju, ali se lako prepoznaju, pa ih lako možete i upamtiti.

Naučite najčešće korišćene reči

Da bi ste postigli nivo znanja nekog stranog jezika kao da je vaš maternji, potrebno je da znate tečno da izgovarate najmanje 50.000 reči na tom jeziku. Međutim, da bi ste željeni jezik mogli da koristite u konverzaciji, biće vam potrebno znanto manje reči – oko 2.000 do 3.000 reči. To je zato što u svakom jeziku postoji manja grupa reči koje se puno koriste u svakodnevnom govoru i sa kojima ćete se susretati uvek kada slušate govor na tom jeziku. Za početak, zapišite i naučite te najčešće korišćene reči, a komplikovanije reči koje ne čujete tako često ostavite za kasnije, kada budete unapredili znanje.

Naučite reči koje su relevantne za vas

Uradite to tako što ćete se fokusirati na teme koje vas zanimaju i koje se pojavljuju u vašem svakodnevnom životu. One mogu biti povezane sa vašim poslom ili sa vašim slobodnim aktivnostima. Fokusiranjem na relevantne reči i izraze veća je verovatnoća da ćete strani jezik moći pre da upotrebljavate u stvarnom životu, a osim toga, te reči ćete lakše i zapamtiti.

Koristite beležnicu i nosite je svuda sa sobom

Kad god ste u prilici da slušate jezik koji želite da naučite, zapisujte odgovarajući vokabular. Iako danas na internetu lako možete pronaći prevod za svaki jezik i možete koristiti razne alate za čuvanje elektronskih podataka, bolje je da reči zapisujete u beležnicu, a ne da ih tipkate na uređaju. Mnogobrojne naučne studije pokazale su da kada nešto zapisujete umesto da kuckate, vaša sposobnost da se prisetite informacija je znatno veća. Stručnjaci veruju da je to zato što je zapisivanje sporije od tipkanja i zahteva dublju mentalnu obradu.

#3 Koristite besplatne resurse (koji odgovaraju vašem nivou znanja)

Zahvaljujući internetu samostalno učenje stranih jezika nikada nije bilo lakše. Korisnicima su dostupni razni resursi, alati, online kursevi sa audio i video zapisima, kao i aplikacije za učenje stranih jezika.

Idealno bi bilo da koristite online jezičke resurse koji su za samo jedan stepenik iznad vašeg trenutnog nivoa znanja. Drugim rečima, samo je potrebno da potpuno razumete ono što čitate i slušate. Stručnjaci savetuju da osim kurseva i aplikacija, koristite i resurese poput dokumentarnih i igranih filmova i emisija na željenom jeziku.

Na početnom nivou odlično je i gledanje programa za decu, jer se u njemu koristi jednostavniji rečnik prilagođen dečjem uzrastu. Takođe se preporučuje gledanje informativnih emisija, jer voditelji vesti govore vrlo tečno, jasno i polako, pa ih lako možete razumeti. Slika, u kombinaciji sa govorom pomoći će vam da lakše pratite i pamtite nove reči, čak iako ste apsolutni početnik.

Sa druge strane, dobra stvar kod slušanja stranog jezika (kao što je slušanje audio kurseva, ali i radijski program i pesme na jeziku koji učite), je to što ih možete slušati dok odlazite na posao, putujete u drugi grad, čekate u redu, dok ste u šetnji, kada odete na trčanje, ili dok se bavite raznim drugim aktivnostima.

#4 Trudite se da govorite jezik od prvog dana

Većina početnika misli da je bolje da prođe nekoliko meseci pre nego što počnu da javno testiraju svoje govorne veštine na jeziku koji uče. To je razumljivo, jer je potrebno imati dovoljno samopouzdanja.

Međutim, mnogo je bolje početi sa vežbanjem od samog starta. Što više grešaka pravite u govoru, brže ćete ih ispravljati i brže ćete savladati osnove stranog jezika. Za početak možete govoriti jezik koji učite sami sa sobom, da na jeziku koji ste počeli da učite sami sebi postavljate pitanja i dajete odgovore naglas. Naravno, trudite se da to radite isključivo kada vas niko ne čuje, jer u suprotnom ljudi mogu misliti da ste osobenjak. Možete naći i osobu (partnera, prijatelja) koji je takođe na početnom nivou znanja i sa njim vežbati konverziju na stranom jeziku.

#5 Uživajte u učenju jezika

Ljudi najčešće odustaju od učenja stranog jezika zato što koriste dosadne udžbenike koji previše pažnje poklanjaju složenoj gramatici, a pored toga pokušavaju da se oslone sa snagu sopstvene volje. Međutim, to je pogrešno. Dok učite jezik, trudite se da maksimalno uživate u tome. Na početku učite reči koje vas zanimaju i koje nisu teške i fokusirajte se na teme koje su vam intresantne. Složenije stvari ostavite za kasnije.

Marko Kraljević na granici između legende i istorije

Predrag Konatarević

фебруар 21, 2019

Još je Vuk Karadžić u svojoj prvoj “Pjesnarici”, izdatoj 1814. godine, pokušao da odgonetne i rastumači zašto je Marko Kralјević (Marko Mrnjavčević, rođen oko 1335. i živeo do 17. maja 1395. godine) bio toliko omilјena ličnost u narodnim pesmama. Ističući osobine Markove, na prvom mestu njegovu fizičku snagu i pravdolјubivost Vuk zaklјučuje:

“On zaista da nije bio nekakav osobiti čovek, ne bi se toliko njegovo ime pevalo i slavilo”.

Legenda se isplela oko Markovog života, oko njegovih podviga, njegove smrti. Po narodnoj pesmi on je živeo gotovo trista godina i umro je prirodnom smrću pošto ga je prethodno njegova posestrima vila uverila da ga niko neće nadjačati:

Pobratime, Kralјeviću Marko,
tebe nitko Šarca otet neće,
nit` ti možeš umrijeti, Marko,
od junaka ni od oštre sablјe,
od topuza ni od bojna koplјa...“

Istorijske činjenice o Marku Kraljeviću

Međutim, istorijske činjenice govore drukčije. Markov život je može se podeliti na onaj pre, i posle Maričke bitke. Pre Maričke bitke Marko je bio u usponu, ali ne zbog njega kao pojedinca, već zbog uspona njegove porodice. Vukašin, Markov otac, biva krunisan za kralјa i postaje suvladar Urošev (Mrnjavčević). Markov brat Uglјeša, dobio je titulu despota a sam Marko se u tom periodu nalazio u senci brata, strica i oca.

Nakon Maričke bitke 1371. godine kada Vukašin i Uglјeša ginu, a Marko postaje kralј. Međutim, umesto da postane zakoniti kralј srpskog carstva, Marko Kralјević postaје vazal turskog cara а od velike države koju je nasledio od svog oca Vukašina ostala je mala oblast oko Prilepa. Borio se na strani turske carevine protiv Arapa, ali ponekad i protiv svoje braće. U jednom takvom boju je i poginuo. O Markovoj pogibiji svedoči i ova beleška iz Hilendarskog letopisa:

“Razbi Mirče vojvoda, vlaški; cara Bajazita na Rovinama, i tu pogibe Marko Kralјević i Kostadin… Mnogo se ožalosti car zbog njihove pogibije, čak se i poplaši, jer takvih nije bilo u svoj vojsci njegovoj, niti je i docnije bilo“.

Osobine Marka Kraljevića u narodnim junačkim pesmama

Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kralјeviću je bugarštica „Marko Kralјević i brat mu Andrijaš“. Tu bugaršticu, tj. pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo je u svoju zbirku „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ štampanu u Mlecima 1568. godine. U ovoj tužnoj pesmi Marko Kralјević nam se ukazuje kao hrabar junak i pošten drug, ali i kao čovek koji u gnevu može svašta učiniti. U jarosti, ne razmišlјajući o posledicama, on ubija rođenog brata, Andrijaša. Narodni pesnik se ne libi da Marka često prikaže u situacijama koje mu baš ne služe na čast. Čak ta sloboda u prikazivanju jednog legendarnog junaka ide toliko daleko da je Marko Kralјević smešan. U pesmi „Marko Kralјević i Ljutica Bogdan“ Marko se plaši da izađe na megdan Ljutici Bogdanu, taj strah velikog junaka narodni pesnik opisao je s puno humora.

U opisivanju Marka Kralјevića narodni pesnik često se koristno hiperbolom i gradacijom. To preuveličavanje ponekad je protkano crnim humorom, kao u pesmi „Marko Kralјević i Musa Kesedžija“.

Skoči hodža na noge lagane,
te otvori na tavnici vrata
i izvede Kralјevića Marka,
izvede ga pred cara čestitog:
kosa mu je do zemlјice crne,
polu stere, polom se pokriva;
nokti su mu orati bi mogo;
ubila ga memla od kamena,
pocrnio, kao kamen sinji.

U istoj pesmi je i jedan od najupečatlјivijih opisa junačkog megdana. To je megdan između dva podjednako velika junaka: Marka Kralјevića i Muse Kesedžije. Kad Marko ipak pobedi Musu, on velikodušno kaže:

„Jaoh meni do boga miloga,
đe pogubih od sebe bolјega“.

Markova pravdoljubivost u junačkim pesmama

O Markovoj pravdolјubivosti govore mnoge pesme. Nјegov lik u pesmi „Uroš i Mrnjavčevići“ je zaista primer kakav treba da bude junak – uvek na strani pravde i istine.

Čovečnost lјutog i prekog megdandžije kakav je bio Marko široko je ocrtana u pesmi „Marko Kralјević i beg Kostadin“. Marko navodi tri begova nečoveštva:

„Prvo ti je, brate, nečoveštvo:
Dođoše ti do dve sirotice,
Da j’ nahraniš hleba bijeloga
I napojiš vina crvenoga;
A ti veliš dema sirotama:
– „Id’t odatle, jedan ljudski gade!
Ne gad’te mi pred gospodom vina!“
A meni je žao, beše, bilo,
Žao bilo dveju sirotica,
Pa ja uzeh do dve sirotice,
Odvedoh ih dole na čaršiju,
Nahranih ih hleba bijeloga
I napojih vina crvenoga,
Pa pokrojih na njih čisti skerlet,
Čisti skerlet i zelenu svilu,
Pa ih onda poslah dvoru tvome;
A ja, beže, gledam iz prikrajka
Kako ćeš ih onda dočekati;
A ti uze jedno siročadi,
Uze njega u lijevu ruku,
Drugo uze na desnicu ruku,
Odnese ih u dvore za stole:
„Jed’te pijte, gospodski sinovi!“
Drugo ti je, beže, nečovještvo:
Što su bili stari gospodari,
Ša su svoju aznu izgubili,
I na njima stari skerlet beše,
One mećeš u donju trpezu;
A koji su novi gospodari
I odskora haznu zametnuli,
I na njima novi skerlet beše,
One mećeš u gornju trpezu,
Pred njih nosiš vino i rakiju
I gospodsku đakoniju redom.
Treće ti je, beže, nečoveštvo:
Ti imadeš i oca i majku,
– Ni jednoga u astalu nema,
Da ti pije prvu čašu vina!“

U mnogim pesmama o Marku Kralјeviću provlače se elementi bajke; događaju se čudesa, pojavlјuju se neobična i fantastična bića. Marko Kralјević druguje sa vilom, ona je njegova posestrima. Markov konj Šarac nije običan konj, on roni suze za svojim gospodarom, odan mu je kao najbolјi prijatelј. U pesmi „Marko Kralјević i soko“ ptica progovara lјudskim glasom pritekavši u pomoć Marku Kralјeviću iz zahvalnosti jer joj je jednom prilikom Marko spasao život.

Tako je Marko Kralјević nenadmašni junak iz naših narodnih pesama, zauvek ostao na granici između legende i istorije.

Suicidne misli i kako se izboriti sa njima

Slavica Bijelić

фебруар 20, 2019

Hteli da priznamo ili ne živimo u vremenu u kome je evidentan napredak tehnike i tehnologije a istovremeno baveći se trivijalnim stvarima gubimo sebe. Pod naletom životnih okolnosti u potrazi za boljom egzistencijom ili u potrazi za životom koji je dostojan čoveka sve češće se dešava da izgubimo sebe u tom lavirintu. Suicidne misli su nešto sa čime se nažalost mnogi bore.

Obuzeti spoljašnjim okolnostima gubimo kontakt sa sobom, sa svojim unutrašnjim JA, sa svojom dušom. I kada se upetljamo toliko da ni sami više ne vidimo izlaz iz naizgled bezizlane situacije, tada na scenu stupaju misli o besmislu života i želja za samouništenjem.

Brojni demografski i socijalni faktori povećavaju rizik da osoba ophrvana suicidnim mislima izvrši samoubistvo. Nije nužno da je u sve to uključen i klinički faktor, ali ako osoba ima konkretnih psihičkih problema neophodna je stručna pomoć. Nije sramota potražiti stručnu pomoć, ma koliko to i dalje deluje kao tabu tema na ovim našim prostorima.

Odgovori su uvek u vama

Brojni lajf kouči kojih je sve više, jer je to postalo profitabilno zanimanje na prostorima EX YU, nude instant rešenja. Nude vam i čarobni štapić pomoću koga ćete otkloniti sve vaše probleme i brige. Bez obzira da li su u pitanju imaginarni ili stvarni problemi, neće se ustručavati da vam ponude uslugu. Naravno, za veću svotu novca. Zajednička crta svima njima je površnost i prepisan ili prepričan New Age pokret. Tako da pre nego odlučite da pronađete lajf kouča koji će rešiti sve vaše probleme, ne bi bilo loše da se zadubite u sebe.Nezaboravite da su svi odgovori zapravo u nama.

Najčešće suicidne misli

Koliko god loše da se osećate u datom trenutku, ne zaboravite da se niste oduvek osećali tako. Velika verovatnoća je da se nećete uvek osećati tako loše. Najčešće misli koje opsedaju osobu koja se određeni vremenski period oseća loše su misli o prolaznosti života. Misli o odlasku sa ovog sveta kao jedinoj opciji. To je beg od stvarnosti sa kojom nije spremna da se suoči, kao i iskrivljena slika realnog života. Dok pišem ove redove ne mogu a da se ne prisetim uvodne rečenice iz romana „Leto na Kapriju“- Alberta Moravija koja glasi: „Da li je moguće živeti u beznađu, a ne poželeti smrt?“

Ljudi koji se bore sa suicidnim mislima najčešće ne vide stvari onakvim kakve zaista jesu. Oni ih percipiraju u svojoj svesti na način koji im višestruko šteti. Uostalom kada dođete do zida, nemate gde dalje. Ono što treba da uradite u tom trenutku je da se vratite par koraka unazad. Jedino sa te prostorne distance možete videti šta je iza druge strane zida. To svakako nećete moći dok stojite priljubljeni uz zid, jer vam on zaklanja vidno polje.

Ne povlačite se u svoj oklop

Karakteristično za osobe koje se bore sa suicidnim mislima je izbegavanje kontakata sa bliskim osobama i povlačenje u svoj oklop. To može da se posmatra sa dva aspekta – ili ne žele druge da opterećuju sa svojom percepcijom života ili se bore da sami pronađu rešenje ukoliko se ne utope u vrtlogu suicidnih misli.

Kako da pomognete sami sebi

Suočite se sa svojim problemom, suočite se sa strahom od beznađa. Preispitajte sebe šta vas je dovelo u stanje u kome se nalazite. Da li je letargija posledica konkretnih problema ili imaginarnih koji su se vremenom pakovali jedan na drugi? Ukoliko ste spremniji da budete iskreni prema sebi, utoliko ćete brže naći izlaz iz začaranog kruga.

„Sve što se kreće ima tendenciju da se više kreće“– imajte to na umu uvek kada vas mrzi da se pokrenete i kada se prepustite letargiji. Čovek je socijalno biće i nije u ljudskoj prirodi da bude izolovan od spoljašnjeg sveta. Otiđite sa prijateljem na kafu, jer samo taj jedan izlazak može da vam bude pokretačka snaga, okidač koji će pokrenuti lavinu lepih stvari koje su pred vama. Naterajte sebe da šetate ili da se bavite fizičkim aktivnostima.

Sve započinje prvim korakom

Prvi korak će svakako biti najteži, ali kada počnete da uviđate dobrobit od fizičkog vežbanja i lučenja endorfina osećaćete se daleko bolje. Čitajte. Čitajte što više i što češće. Odgledajte neki film. To će svakako zaokupiti vašu pažnju a možda vam se desi da samo jedna rečenica iz knjige ili filma aktivira svu onu energiju davno potisnutu u vama i da vaše misli usmeri u drugom pravcu.

Razmišljajući šta je okidač koji dovodi do toga da čovek izvrši samoubistvo uvek mi se nameće samo jedan odgovor a to je – nedostatak vere. Čini mi se da kada čovek poklekne u veri, onda kao da se ceo svet obruši na njega. Uvek kada suicidne misli počnu da vam se vrzmaju po glavi, okrenite se veri. Verovatno se ateisti ne bi složili sa mnom, ali sloboda mišljenja je svima data. Lajf kouč bi sigurno rekao – meditirajte. Ja nisam lajf kouč i strana mi je ta terminologija.

U molitvi je spas

Ono što sigurno pomaže u stanju beznađa je molitva. Ona prava iskonska molitva koja dopire iz srca, koja utemeljuje veru, molitva koja suicidne misli ispira suzama sve dok ih zauvek ne odagna. Da li ćete prisustvovati liturgiji gde se oseća sinergija, kolektivni duh ili ćete se moliti u tišini svoje sobe izbor je samo vaš. I kao što bi rekao vladika Nikolaj Velimirović – „Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!“

Najveći neprijatelji šume, čovek na prvom mestu…

Predrag Konatarević

фебруар 19, 2019

Onaj ko prolazi šumom, а kome šmarstvo nije struka, obično nе zna šta sve oštećuje šumu, a posebno kakvi su načini i mogućnosti za njenu zaštitu. Ponekad čovek nepažnjom i sam može načiniti štetu.

Na šumu nepovoljno utiču činioci nežive, žive prirode i čovek. Nepovoljni činioci nežive prirode su: žega, mraz, kiša, sneg, inje, led, grad, vetar, grom i šumski požari. Mogućnosti zaštite protiv tih činilaca nisu velike, na neke od njih je i nemoguće uticati. One se uglavnom sastoje u preventivi, koja je sadržana u izboru vrsta drveća kojima ćе se dati prednost u nekoj mešovitoj šumi. Na primer, odustaće se od gajenja pojedinih vrsta četinara tamo gde padaju velike količine mokrog snega, što izaziva izvaljivanje drveća.

U zaštiti od vetra i sunca, koje izaziva upalu kore veliku ulogu imaju rubna stabla. Ona sa spoljašnje strane imaju razvijenu krošnju koja štiti stabla unutar šume, ne samo od vetra i sunca nego i od ulaska stoke. Sem toga, rubna stabla su stalni predmet kontrole stručnjaka zaštite šuma da bi se saznalo koja štetočina (ili bolest) је napala ili ćе ugroziti celu šumu.

Šumski požari

Glavni nepovoljni činilac nežive prirode је požar, protiv koga su mere bоrbе veoma teške. U oko 90% slučajeva požara krivac je čovek, najčešće nepažnjom а u najvše do 10% uzrok jе grom. Nepažnja jе često mala, а štete su ogromne. Od samo jednog opuška cigarete, bačenog kroz prozor automobila mogu izgoreti stotine hektara šuma.

U današnje vreme kada su šume možda najugroženije i višestruko značajnije glavni način borbe protiv požara je neumorno skretanje pažnje javnosti na ovaj problem. Ovakve i slične parole mogu zaista pomoći: „Od jedne smreke može se dobiti milion šibica, а jedne šibica može uništiti milion smreka“. Pošumljavanje је veoma skupo, а treba da prođu mnoge godine kako bi se dobila onakva šuma kakva је izgorela.

Štetne ptice i divljač

Nepovoljni činioci žive prirode mogu se podeliti na one biljne i životinjske prirode. Biljne su: bolesti, parazitske cvetnice i korovi (ovi poslednji nemaju značaja u prirodnoj sumi). Glavni način borbe protiv prvih dvaju su sanitarne seče i izbor vrsta koje ne podležu nekoj opasnoj bolesti. Na primer zbog holandske bolesti bresta odustalo se od gajenja te vrste u nizinskim mešovitim šumama.

Negativni činioci žive prirode su uglavnom ptice i sisari, te najopasniji – štetni insekti. Štetne ptice i sisari, nanose najviše štete kada se prenamnože. То se odnosi i na divljač ра su glavne mere sadržane u kontroli i održavanju brojnog stanja na određenom nivou.

Druge mere zaštite od divljači, pored prihranjivanja, su ograđivanje mladih stabala ili stavljanje limenih ili žičanih kapica na vršne izbojke, premazivanje ili prskanje mladog drveća sredstvima koja će svojim mirisom odbijati divljač. Štetne ptice na primer, jedu plodove kojima se šuma obnavlja odgrizaju pupove, uništavaju legla korisnih ptica. Srndaći, kao primer divljači, gule koru, odgrizaju vršne pupove mladog drveća, uništavaju ili oštećuju stabalca, čisteći rogove u proleće. Među sisare spada i stoka koja čini štete pašom, brstom i sabijanjem šumskog tla, a mera zaštite je zabrna paše.

lnsekata u šumi ima mnogo i to veliki broj vrsta. Mogu se podeliti na korisne, indiferentne i štetne. Među štetnima ima oko stotinak vrsta koje nanose ozbiljnije štete šumarstvu. Od štetnih retki su oni kod kojih jedan primerak može napraviti znatne štete. Medu takve spadaju strizibube, čije larve buše hodnike u drvetu.

Insekti napadaju zdrava stabla

Glavne štete prave oni insekti koji imaju običaj da se prenamnože. Mogu se podeliti na primarne i sekundarne. Prvi napadaju zdrava a drugi fiziološki slaba stabla (usled posledica požara, vetroloma i sl.). Protiv ovih drugih mere zaštite su uklanjanje fiziološki slabih stabala i održavanje šumskog reda, tj. uklanjanje svega onoga što može poslužiti štetočinama za razmnožavanje i dalje širenje.

Među sekundarne spadaju mnoge vrste potkornjaka, čija se štetnost najviše ogleda u bušenju hodnika u drvetu ili pod korom, čime oštećuju drvo i stvaraju mogućnost za razvoj nekih bolesti.

Daleko su opasniji oni insekti koji napadaju zdrava stabla, a među njima su glavni defolijatori tj. oni koji uništavaju list: gubar, kukavičja suza, žutotrba, hrastov savijač, borovi savijači, borove zolje, borov četnjak itd. Protiv primarnih ne postoje mogućnosti preventive. Mere zaštite su mehaničke (na primer, uništavanje legala gubara), hemijske – insekticidima, što ponekad zahteva upotrebu aviona i helikoptera, i biološke – uključivanje u borbu bolesti i prirodnih neprijatelja štetnih insekata.

Na kraju, od činilaca ostaje još čovek, čije negativno delovanje može biti iz nestručnosti i neodgovornosti stručnih lica koji se mogu ispraviti tek nakon mnogo godina, dok su štete od nestručnih lica: bespravne seče i krađe drveta, ispaša, uzurpacije šumskog zemljišta, seča novogodišnjih jelki i drugo.

Šumu obilaze i čuvaju šumari ili lugari, a oni su oči u šumarstvu. Oni prate dešavanja u šumi i o njima obaveštavaju stručnjake, ali i sami preduzimaju određene mere.

Čitajući tekst sigurno ste primetili koliko neprijatelja imaju šume koje su kao što vrlo dobro znate pluća ove planete. Na nama je odgovornost da zaštitamo ovaj vitalni organ.

Vukove misli o jeziku i pravopisu

Predrag Konatarević

фебруар 16, 2019

Jezik je živi organizam razvijao se vekovima i dan danas se razvija i takođe biti dok se god govori njime. Vuk Stefanović Kardžić u mnogome je doprineo da naš jezik bude ovakav kakav jeste i na tome mu moramo odati priznanje. Ovako je on nekada govorio o jeziku i pravopisu.

Misli o jeziku i pravopisu

„Jezik je hranitelј naroda dokle god živi jezik, dokle ga negujemo i poštujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod: „Može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“

„Tek 1783. godine prvi je Dositej Obradović govorio da treba pisati srpskim jezikom kao što narod govori, i sam je počeo, koliko je znao, tako pisati.“

„Samo se za stare Grke ne zna da su od koga primili nauke i uza njih gdjekoje riječi i načine govora, a ostali svi narodi, koji su poslije primali nauke jedan od drugoga, poprimali su nješto od oboga toga. Tako su npr. Latini primili od Grka, Nijemci od Latina, Rusi od Nijemaca; tako ćemo i mi morati koješta primiti iz drugijeh jezika (i već smo gdješto i primili), samo se treba starati i čuvati da ne primamo ništa bez nevolјe.“

„Ko se boji vrabaca; nek se sije proje. Koji se spisatelј boji i plaši recenzenta, on slobodno neka ne uzima pera u ruke, niti će literatura u njemu izgubiti kakva dobra, zašto on samo svjedoči ne samo da ne zna nego i da nije rad znati. A pravoga spisatelјa recenzenti i zakonodavci dovode u veće savršenstvo, zašto zna da će pred svijetom davati odgovor za svaku riječ svoju, pa se pišući stara da može za svaku riječ kazati zašto je onako upisao, a ne drukčije. Takovi spisatelј, ako i pogriješi, on s volјom i misleći pogriješi, a ne slučajno. On ne samo što se ne boji recenzenta, nego mu se još racuje, i želi ga, da mu se djelo okuša kao zlato u vatri, i ako što bude pogriješio, da popravi dok je još živ.“

„Mi mislimo da se o svakoj materiji može pisati dobro i lijepo; moleru se ne gleda šta je namolovao, nego kako je namolovao. Tako i kod spisatelјa ima sila koji su u cijelom svijetu besmrtno ime zadobili pisanjem o ružnijem materijama.“

„Važnost knjige ne cijeni se po njezinoj veličini, nego po onome što je u njoj i od koga je.“

„Svaki čovjek može svoje riječi tolkovati kako oće, premda čitatelјima ne može niko zabraniti da ne razumiju onako kao što je napisano.“

„U našijem je narodnijem pjesmama za nas najdragocjenija čistota i sladost našega jezika: kad bi književnici to poznavali, onda oni ne bi kvarili i grdili najveću dragocjenost svoga naroda, svoj narodni jezik, nego bi se trudili naučiti ga iz narodnijeh pjesama.“

Crvena panda – još jedna životinja koja izumire nemarom čoveka

Predrag Konatarević

фебруар 15, 2019

Crvena ili mala panda podseća više na rakuna nego na džinovsku pandu. Tokom dana spava sklupčana na grani sa repom preko očiju ili glavom savijenom na grudi. Crvena panda spade u grupu biljojednih sisara, hrani se noću, uglavnom mladicama bambusa, mada jede i travu, korenje, voće, žir, miševe, ptice i ptičja jaja. Ona ima šesti prst nalik na palac koji joj služi za hvatanje stabljika bambusa, glavnog izvora hrane.

Populacija crvenih pandi procenjuje se na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamlјenih populacija. U proseku životni vek crvene pande ide od deset pa do maksimalnih 14 godina.

Izgubljena ostrva

Crvena panda živi u hladnim i maglovitim bambusovim šumama, na jednoj od najviših oblasti u svetu, na Hmalajima. Žive isklјučivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mjanmara i Kine. Nekada davno, ova životinja savršeno se adaptirala za ovakvu vrstu staništa. Njeno gusto krzno i rep nalik na plašt pružaju joj toplinu tokom hladnih snežnih zima. Njeno telo prilagođeno je veranju po najtanjim granama što joj pomaže da pobegne od grabljivaca poput leoparda i divljih pasa ali i od lovaca koji protivzakonito love crvenu pandu zbog njenog krzna. Crvene pande su veoma spore životinje a njihova sporost izazvana je karakterističnom ishranom. Bambus ne daje baš puno energije. Kao rezultat toga crvene panda mogu da trče samo u kratkim intervalima pre nego što se umore.

Ova životinja je ovde kod kuće i malo koje mesto izgleda ovako udaljeno i bezbedno. Međutim, kako sve više gradova okružuje planinske šume crvene pande bivaju sve ugroženije, njena staništa su se smanjila za pedeset procenata u poslenje dve decenije. Staništa u kojima živi nekada su bila međusobno povezana šumama dok su sada preostale pande zarobljene na izolovanim vrhovima planina. Ova takozvana mala ostrva sa populacijama crvenih pandi sada su bez ikakve mađusobne veze. Ako se uzme u obzir da pande jedu mnogo bambusa (svakog dana jednoj crvenoj pandi potrebno je oko pet kvadratnih kilometara šume) i da pritom njihova teritorija udara o ivice ovih ostrva, pande ostaju bez prostora ali i bez hrane.

https://www.youtube.com/watch?v=13Kaw0mbCM0

Nada za budućnost

Sporost pande može značiti njenu propast kada se suoči sa grabljivicem. Sa malo energije ili mišića da uzvrati crvena panda jedino može da se nada lakom begu uz drvo. Ali crvena panda nalazi sve manje prostora za skrivanje od sve većeg broja grabljivica kao što su psi koji paze na stoku. Prirodnjaci se trude da promene način na koji ljudi vide ovu životinju. Osnovana je i “Mreža crvenih pandi” koja unajmljuje lokalne šumske čuvare da paze na pande da sade bambus. Planiraju se druge metode, poput prelaska na modernije vidove grejanja, kako bi seljaci prestali da seku šume.

Zanimljivosti o crvenim pandama

Da bi čuvale ono malo energije koju dobijaju ishranom bambusom crvene pande smanjuju svoju telesnu temperaturu kada spavaju.
Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu.
Krzno crvene pande prekriva milimetar njenog tela pa čak i tabane na šapama, što je neobično retko među životinjama.
Crvene pande džinovske pande iako dele ime nisu ni u kakvom srodstvu.

1...707172...78 Page 71 of 78

Dimenzije tornja

Merenja nagiba tornja

Ispravljanje tornja u Pizi

Legende o tornju

Zašto se koristi šatrovački jezik

Sve su to ozbiljne stvari, a ne gola zajebancija

Kako se tvori šatrovački jezik

Žvaka

Književnost na šatrovačkom jeziku

#1 Hurgada – najposećenije i najatraktivnije letovalište Egipta

#2 Grobnice egipatskih faraona – čuvene Piramide

#3 Dolina kraljeva – Luksor

#4 Drevni grad Aleksandrija

#5 Prestonica Egipta – Kairo

Teže od tone

Zračenje svetlosti

#1 Neka učenje stranog jezika bude vaša svakodnevna navika

# 2 Naučite prave reči na pravi način

Učite srodne reči

Naučite najčešće korišćene reči

Naučite reči koje su relevantne za vas

Koristite beležnicu i nosite je svuda sa sobom

#3 Koristite besplatne resurse (koji odgovaraju vašem nivou znanja)

#4 Trudite se da govorite jezik od prvog dana

#5 Uživajte u učenju jezika

Istorijske činjenice o Marku Kraljeviću

Osobine Marka Kraljevića u narodnim junačkim pesmama

Markova pravdoljubivost u junačkim pesmama

Odgovori su uvek u vama

Najčešće suicidne misli

Ne povlačite se u svoj oklop

Kako da pomognete sami sebi

Sve započinje prvim korakom

U molitvi je spas

Šumski požari

Štetne ptice i divljač

Insekti napadaju zdrava stabla

Misli o jeziku i pravopisu

Izgubljena ostrva

Nada za budućnost

Zanimljivosti o crvenim pandama

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY