Da li vam organizacija vremena predstavlja problem?
Postoje ljudi koji imaju smisla za organizaciju, kao i oni drugi koji se neprestano vrte u krug. Verovatno spadate ili u jednu ili u drugu kategoriju. Ljudi koji imaju smisla za organizaciju sve svoje obaveze završavaju sa lakoćom i na vreme. Za razliku od njih ovi drugi, kojima organizacija vremena nije jača strana ne znači da ne obave sve što su zacrtali ili što se od njih očekuje. Ali sve to obavljaju pod tenzijom i osećajem tereta na leđima. Oni kao da su u kružnom toku i u neprestanom grču su da li će obaviti sve što treba. Ukoliko vam organizacija vremena predstavlja problem, ovaj tekst je za vas.
Ukoliko imate više obaveza, organizovaniji ste
Ma kako delovalo na prvi pogled, činjenica je da uz malo truda možete naučiti kako da budete dobro organizovani. U početku vam možda neće ići baš sve kako ste zamislili, ali vremenom će vam to postati rutina. Verovatno ste i sami primetili da što više obaveze imate, organizovaniji ste i suprotno. Ukoliko je u pitanju samo jedna obaveza može se desiti da odugovlačite smatrajući da ima vremena i uvek ćete koristiti ono čuveno „neka posle ću.“ A to opet ukazuje na vam organizacija vremena i nije jača strana.
Smernice koje vam mogu pomoći u dobroj organizaciji
I kao što smo već rekli, dobra organizacija je nešto što se da naučiti. Naravno, ni to ne ide preko noći već treba strpljenja i upornosti. Postoje neke aktivnosti koje mogu da poboljšaju svakodnevnu organizaciju. Kada te aktivnosti vremenom prerastu u naviku, onda ćete se osećati daleko bolje. Bićete rasterećeniji a dobra organizacija vremena će postati vaša jača strana. Ukoliko naučite da se dobro organizujete uspećete da sve obaveze završite sa lakoćom i na vreme. Još će vam ostati slobodnog vremena koje možete iskoristiti na način koji vam najviše odgovara.
Napravite dnevni plan aktivnosti
Ne bi bilo loše da uveče pre nego legnete napravite spisak stvari koje treba da obavite. Pišite nasumično bez da vodite računa o prioritetima. Tek kada sve zapisano pročitate možete zabeležene stavke rangirati od najvažnijih do onih manje važnih. Trudite se da se maksimalno pridržavate plana i svaku obavljenu aktivnost sa datog spiska štiklirajte.
Kako vreme odmiče shvatićete da je na spisku daleko veći broj štikliranih stavki nego onih drugih, a to će vam predstavljati dodatnu motivaciju. Kada obavite sve aktivnosti sa spiska, osećaćete se daleko bolje i bićete ponosni na sebe. Ako vam je lakše, u početku možete i glasno izgovarati šta radite u određenom trenutku, odnosno koju aktivnost obavljate. Ma koliko ovo delovalo suludo na prvi pogled, sa ovom metodom se postiže izuzetan efekat. Probajte, uverićete se i sami.
Otklonite krš iz vaših ličnih stvari
Veoma bitna stavka kao i preduslov za dobru organizaciju je i to da je neophodno raspremiti krš iz novčanika, tašne, auta. Postoje teorije o tome da te nepotrebne sitnice prikupljaju negativnu energiju. Ne znam da li je to tačno, ali sam sigurna da stvaraju konfuziju, jer tražeći neki bitan dokument u novčaniku, zamrsićete se sa gomilom računa koje čuvate a ni sami ne znate zašto.
Sa tašnom je ista situacija. Toliko bespotrebnih stvari se nalazi u njoj. Kada pokušate da nađete ono što vam treba u datom momentu, izgubićete dosta vremena a to će vam stvoriti dodatnu nervozu.
Ukoliko vam zazvoni telefon u tašni, najverovatnije je da će prestati da zvoni pre nego ga pronađete i uspete da se javite na poziv. Potencijalni sagovornik će odustati od poziva kako vas ne bi ometao, ne sluteći da vi u tom momentu upravo „jurite“ telefon po tašni.
Ukoliko zavirite u ranac svog deteta, a verujem da to radite, sigurno ćete tamo pronaći ostatke užine, omote čokoladica, praznu kesicu od nekih grickalica. Divno je što smo uspeli da naučimo decu da otpatke ne bacaju na ulicu, već da ih sačuvaju dok ne naiđu na prvu korpu za smeće.
Ono što smo zaboravili da ih naučimo je da sve te sačuvane papiriće i gomilu nepotrebnih stvari izbace iz ranca odmah po povratku kući. Na taj način ćemo ih u startu sprečiti da stvaraju lošu naviku – gomilanje krša.
Oslobodite se nepotrebnih mejlova i poruka
U eri moderne tehnologije kada nam se konverzacija tj. korespodencija obavlja elektronskim putem dolazimo u situaciju da sem što krš čuvamo u tašni i novčaniku, čuvamo ga na svim elektronskim uređajima. Ne bi bilo loše povremeno izbrisati prepiske (naravno da ćete sačuvati sve ono što vam je bitno). Tako će vam sve bilo pregledno i nećete besomučno „juriti“ neku prepisku koja bi vam eventualno zatrebala u datom trenutku.
Kada te neke osnovne stvari dovedete u red imaćete bolju preglednost i svakog trenutka ćete znati gde vam se šta nalazi. I sami ćete se osećati prijatnije zbog urednosti. Neka vam to bude prvi korak. Organizacija vremena ima veze sa tim, uverićete se i sami.
Smatra se da je za sticanje neke navike potreban 21 dan kako bi se određena navika ustalila. Možda na prvi pogled ovo vreme od tri sedmice deluje isuviše dugo. Ali kada jednom steknete naviku da uspešno upravljate svojim vremenom, moći ćete da budete dobar organizator i u drugim životnim segmentima. Kada naučite dobro da se organizujete ubrzo ćete shvatiti da vam za obavljanje svakodnevnih aktivnosti treba upola manje vremena i daleko manje energije.
Kada je u pitanju dobra organizacija vremena ukoliko se budete pridržavali ovih saveta imaćete daleko više vremena za sebe.Ono što je najvažnije imaćete vremena za aktivnosti koje volite, koje vas ispunjavaju i sve što budete radili, radićete sa lakoćom i bez stresa.
Prvi izum koji je drastično promenio tok čovečanstva i ljudima obezbedio svetliju budućnost, svakao je bio točak. Najstariji dokazi o postojanju vozila sa točkovima vraćaju nas šest i po milenijuma u prošlost, oko 3.500 godine pne. Prva vozila sa točkovima najverovatnije su izumeli stari Sumeri, a osim u Mesopotamiji, dokazi o njihovom postojanju pronađeni su i na područjima Kavkaza i centralne Evrope. Međutim, osim za pokretanje vozila, točak se od drevnih vremena koristi i kao osnovni princip rada većine mehaničkih sistema ikada napravljenih, od čekrka u drevno doba, do složenih satnih mehanizama danas. Razvoj točka kao jedne od najkorisnijih sprava, što on danas definitvno jeste, bio je mukotrpan. Međutim, itekako se isplatilo. Najstarija kolica sa točkovima značajno su doprinela razvoju poljoprivredne proizvodnje, omogućila lakše dopremanje robe na tržište i lakše putovanje 
Drevni moreplovci upravljali su svojim brodovima tako što su posmatrali 
Zamislite današnjeg modernog, poslovnog, čoveka koji nema predstavu o vremenu. Scenario u kome nikakvi rokovi nisu važni, niti postoji radno vreme. Zvuči neverovatno, zar ne? Praćenje vremena nam pomaže da bolje organizujemo svoj život i da budemo u toku. Zato su ljudi još u drevnim epohama težili da pronađu način da izmere vreme. Još pre 6.000 godina stari Sumeri, Egipćani i Kinezi koristili su se sunčane i vodene satove pomoću kojih su pratili vreme. Prvi mehanički sat izrađen je u Kini 725. godine, a njegov izumitelj bio je Yi Xing.
Pronalazač štamparije pokretnim slovima bio je Nemac Johan Gutenberg. Mada su Kinezi nekih hiljadu godina ranije poznavali veštinu štampanja, era štampanja ipak je počela kada je Gutenberg 1440. godine došao na ideju da izliva slova od metala i da od njih sastavlja redove i strane. On je konstruisao i drvenu presu za štampu pomoću koje se otisak sloga dobijao pritiskom ravne ploče preko lista hartije. Prva knjiga štampana na ovom novom sistemu bila je čuvena Gutenbergova Biblija iz 1455. godine. Štamparska tehnika se brzo širila i usavršavala. Već nekoliko decenija posle Gutenberga, otvorena je i prva štamparija na našim prostorima – 1493. godine na Obodu u Crnoj Gori odštampan je „Oktoih“ – prva štampana knjiga kod nas. Već sledeće godine, u prvoj hrvatskoj štampariji u Senju odštampana je knjiga „Glagolski misal“.
Prvu konstrukciju lokomotive sa točkovima uradio je Ričard Trevitik 1804. godine, a na istom poslu bilo je angažovano još nekoliko vrhunskih inženjera. Među njima se našao i Džordž Stivenson koji je svoju prvu lokomotivu konstruisao 1814. godine, a već 1815. godine proradila je prva državna železnica između Stoktona i Darlingtona u Engleskoj. Stivensonova lokomotiva vukla je prvi teretni voz na svetu, u kome je bilo i nekoliko putnika. Najpoznatija Stivensonova lokomotiva zvala se „Raketa“. Stivensonov sin Robert imao je zasluge u njenom konstruisanju. Godine 1829. ponuđena je nagrada od 500 funti onome ko konstruiše najbolju lokomotivu, a ubedljivo pobedu odnela je upravo Raketa. Svi su bili impresionirani pre svega njenom brzinom od 58 km na sat.
Još u drevno doba čovek je bio svestan postojanja tajanstvene sile, elektriciteta, koji se pominje još 600. godine pne. Ali tek pre nešto više od 200 godina otkriveno je kako se elektricitet može koristiti. Prva značajna oktrića učinio je italijanski naučnik Alesandro Volta, koji je 1800. godine napravio baterije koju su proizvodile elektricitet. Međutim, najznačajniji pronalasci u oblasti elektriciteta pripadaju engleskom naučniku Majklu Faradeju (1791 – 1867. godina). Faradej je zaslužan za mnoge važne pronalaske u oblasti hemije, ali njegovo najveće delo je ipak iz elektriciteta. On je proučavao radove svojih prethodnika i dvadeset godina vršio eksperimente. Svoj najveći uspeh doživeo je 1831. godine kada je jednostavnim aparatom koji se sastojao od jednog magneta, bakarnog diska i žice uspeo da proizvede ili indukuje električnu energiju. Istovremeno, to je bio početak korišćenja dinama ili električnog generatora za proizvodnju elektriciteta koji se danas koristi u celom svetu za dobijanje električne energije.
Jedan od načina upotrebe elektriciteta sastojao se u slanju poruka preko žice. Na različite načine preko prijemnog aparata mogle su se primati reči i slova, a poruke su se slale na velika rastojanja. Kada su kablovi položeni na dnu okeana, poruke su se mogle upućivati hiljade kilometara daleko. Međutim, ubrzo je pronađeno još nešto bolje: Telefon. Pronalazač telefona je Škotlanđanin Aleksandar Grejam Bel. On je čitav svoj istraživački rad posvetio rešavanju problema konstrukcije aparata pomoću kojeg bi dve osobe mogle da razgovaraju preko žice. Prvi zvuk koji je poslao na taj način bilo je otkucavanje časovnika, a 1876. godine uspelo mu je da se isprekidanim govorom sporazume sa svojim asistentom koji se nalazio u drugoj sobi. Tako je otkriven telefon. Mnogi su pre Bela izučavali ovu mogućnost, ali njegov aparat je bio prvi efikasan telefon. Bel ga je brzo usavršio, i ljudi su polako počeli da prihvataju ovu ideju, sve dok komunikacija preko telefona, a danas i preko mobilnih telefona, nije postala deo naše svakodnevice.
Prvi automobil na svetu konstruisao je Austrijanac Zigfrid Markus, 1875. godine. On je upotrebio motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je kasnije usavršen. Markus, međutim, nije proizvodio automobile za prodaju. Prvi koji je to učinio je Nemac Karl Benc, koji se smatra ocem automobila. On je 1885. godine počeo prvu serijsku proizvodnju automobila namenjenih za tržišnu prodaju. Od tada pa do danas prozvodili su se automobili raznih oblika, dimenzija i karakteristika. Danas je proizvodnja toliko usavršena da automobili više i ne moraju nužno da koriste benzin, već rade na „baterije“. Automobili su promenili način života ljudi i danas su od nekadašnjeg luksuza, prerasli u nužnu potrebu.
Vekovima su razni istraživači pokušavali da pronađu način da čovek poleti. Međutim, pre nego što je otkriven motor s unutrašnjim sagorevanjem, let u mašinama težim od vazduha bio je praktično nemoguć. Dva brata Orvil i Vilbur Rajt, prvi su leteli avionom 1903. godine. Te godine, na dan 17. decembar, oni su postali prvi ljudi koji su poleteli svojim avionom. Obojica su obavila po dva leta. Prvi je trajao 12 sekundi, drugi i treći bili su nešto duži, a četvrti let je trajao skoro čitav minut. Ukupno su uspeli da pređu 270 metara. Nakon toga, braća Rajt su nastavili da usavršavaju svoje letilice, da bi 1908. godine Vilbur uspeo do obavi let koji je trajao čitavih 80 minuta. Ostali entuzijasti širom sveta, iskoristili su kasnije saznanja dobijena od ovih prvih letova. Tako su konstruisani avioni u Engleskoj, Francuskoj, SAD. Francuz Luj Blerio ulazi 1909. godine u istoriju svojim letom preko Lamanša, od Kalea do Dovera. Zatim je usledio Prvi svetski rat kada počinje pravi zamah u razvoju vazduhoplovstva koji traje do današnjih dana.
Globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža, poznat kao internet, danas koriste milijarde ljudi širom sveta. Mnogo ljudi je zaslužno za razvoj interneta, ali jedno ime zaslužuje posebnu pažnju – Leonard Krajnrok, američki naučnik, autor matematičke teorije mreže podataka. Sa mnogim drugim vrhunski inženjerima i naučnicima, kao što je Lorens Roberts, Krajnrok je radio na čuvenom projektu Ministarstva odbrane SAD poznatom pod akronimom ARPANET, koji se smatra pretečom interneta. Kasnije je na osnovu ove mreže stvoren World Wide Web, globalna mreža koju danas koristimo. Usavršavanje interneta i danas traje i sve je brže i brže. Internet koristimo u svakodnevnom životu i on je unapredio našu komunikaciju, zabavu, ali i edukaciju, 
