Demosten – najveći govornik antičke Grčke

фебруар 13, 2019

Najveći govornik antičke Grčke, a možda i sveta, Demosten rođen je 384. godine pre naše ere, u jednom gradiću u okolini Atine. O prvim godinama njegovog života ne zna se bogzna šta. Tradicija ga je pretvorila u skoro legendarnu ličnost i svima je poznato da je zamuckivao pa je tu svoju govornu manu ispravio na taj način što je govorio sa malenim kamičkom u ustima.

Otac mu je umreo kada mu je bilo svega 7 godina i tutori koji su imali zakonsku obavezu da se staraju o njemu i njegovom imanju vrlo brzo su straćili ionako neveliko nasledstvo.

Pa ipak, budući govornik dobio je solidno obrazovanje.

Odbrane i prvi govori

Demosten je odabrao advokatski poziv ali se zanimao i za politiku. U Atini je bio običaj da tužitelj obrazloži tužbu pred sudijama. U stvari, skoro uvek je advokat sastavljao odbranu koju je njegov klijent čitao. Već u početku svoje karijere, Demosten je na sebe skrenuo pažnju zbog jasnoće svojih izlaganja i spretnosti. Prve sudske govore izrekao je kada je imao svega dvadeset godina kada je uspešno dobio sudski postupak protiv svojih staratelјa koji su proneverili njegovo nasledstvo.

Ali advokat u njemu se strasno interesovao i za politiku.

Filipike

U političku arenu stupio je kad je Filip II Makedonski, veoma ambiciozan vladar, odlučio da iskoristi unutrašnje sukobe Grka da bi njima bolje vladao, drugim rečima “da podeli da bi vladao”. Kraljevstvo Makedonaca stvoreno je u 7. veku. Neki Grci su smatrali Makedonce varvarima (među njima i Demosten), ali bez obzira na njihovo etničko poreklo, oni su od 5. veka govorili grčkim jezikom i bili deo grčke kulture.

Makedonci su imali neznatnu ulogu u grčkoj politici pre početka 4. veka, te je Filip drugi, preduzimljiv čovek koji se školovao u Tebi, hteo imati zapaženiju ulogu. Lukav i bezobziran vešto je balansirao, opredeljujući se čas za vlast, čas za drugu stranu. Kad je procenio da je konačno kucnuo čas za napad na Atinu i Tebu, naišao je na otpor ta dva grada koji su se konačno ujedinili protiv zajedničkog neprijatelja. Demosten je stao na čelo tog patriotskog pokreta koji je pokušao da odbrani slobodu Grčke. Tada je započeo niz njegovih strasnih beseda protiv Filipa Makedonskog, koji je bio okupirao južnu Grčku, nazvanih FILIPIKE.

Filipika uvedena kao pojam

Značenje reči „Filipika“ odnosi se na vatreni, optužujući govor ili tiradu, koji je najčešće usmeren protiv jedne ličnosti. Ime je dobila po Filipu II, makedonskom kralju protiv koga je u 4. veku pne. znameniti atenski orator Demosten održao čitav niz slavnih govora, nastojeći svoje sugrađane upozoriti na opasnost koja im prijeti od Makedonije.

Branilac mira

Rat je već dugo trajao, otegao se i u oba logora počeo je da se oseća zamor.

U nadi da će sklopiti mir, Grci su Filipu poslali izaslanike pod Demonstenovim vodstvom. Veliki govornik je u tu svoju novu misiju uneo isto toliko strasti i topline, kao i onda kad je trebalo zapaliti srca Grka protiv neprijatelja. Ali Fllip je odugovlačio sa potpisivanjem mirovnog ugovora kako bi dobio skoro sve šte je želeo.

Atina nije htela da pristane na takav nepovoljan ugovor. Uprkos ponavljanim savetima Demostena, neprijateljstva su nastavljena 340. godine. Posle nekolike manjih okršaja, Tebanci i Atinjani sukobili su se kod Heroneje. Gubici su bili brojni na obe strane ali su Filip i makedonci odneli pobedu nad Atinom i njenim saveznicima. Tada su oni Grci koji su sarađivali sa pobednikon – tadašnji “kolaboracionisti” – napadali Demostena ipak ne uspevši da ga liše narodnog poštovanja. Govornik je bio primoran da se brani. To je učinio u jednom od svojih najlepših govora: „za krunu“.

Filip je ubijen na svadbi svoje kćerke Kleopatre u Egama, uz prisustvo mnogih zvaničnika iz Grčke. Posle smrti njegovog neumoljivog protivnika, Demosten je javno ispoljavao svoju radost.

Filipa je nasledio 20-godišnji sin Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki) koji je odmah nastavio sprovoditi očeve planove. Otputovao je u Korint gde su ga okupljeni grčki gradovi priznali za vođu Grka.

Nakon Filipove smrti, Demosten je odigrao vodeću ulogu i u atinskom ustanku protiv novog makedonskog kralja, Aleksandra Velikog. Ipak, njegovi napori nisu uspeli i ustanak je provocirao žestoku reakciju Makedonaca. On nije napao Atinu, već je tražio progon svih anti-makedonskih političara.

Demosten je bio isteran iz Atine 335. pne nakon afere potplaćivanja ljudi protiv Aleksandra. A u Grčku je pozvan natrag tek nakon Aleksandrove smrti 323. pne. Tada je on ponovo pozvao Atinjane da traže nezavisnost od Makedonije u onome što je postalo poznato kao Lamijski rat. Međutim, Antipater, Aleksandrov naslednik, potisnuo je svu opoziciju i zatražio da se Atinjani odreknu izveđu ostalih I Demostena. Po njegovom zahtevu, eklezija je usvojila uredbu kojom su najistaknutiji protiv-makedonski agitatori osuđeni na smrt.

Smrt u Posejdonovom hramu

Demosten je tada bio osuđen na smrt u odsustvu. Bio se sklonio na ostrvo Kalauri i tu našao utočište u Posejdonovom hramu. Grupa vojnika koja je dobila nalog da ga odatle istera ali se ipak nije usuđivala da oskrnavi hram. Komandant je zapovedio Demostenu da se preda, što je veliki Atinjanin s prezirom odbio. Odmah zatim, popivši otrov, srušio se ispred oltara boga mora.

Oko pola veka kasnije, Atinjani su mu podigli kip na kome su uklesane sledeće reči: “Da je tvoja snaga, Demostene, bila ravna tvome geniju, Grčka nikad ne bi poklekla pred neprijateljem.”

Citati Demostena

Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savesti.
Male prilike su često počeci velikih poduhvata.
Ništa nije lakše nego samozavaravanje. Ono što čovek želi, to isto veruje da je istinito.
Živi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umreš.

Top 10: Najbolje komedije svih vremena

Dragan Antić

фебруар 12, 2019

Komedija je filmski žanr koji vole svi. Svakome prija da odgleda duhovit i pozitivan film koji će mu u tih sat i po do dva, koliko najčešeće filmovi traju, doneti puno osmeha na lice. Teško je odabrati koje su to najbolje komedije u istoriji kinematografije, jer je snimljeno zaista na hiljade sjajnih filmova u ovom žanru.

Ipak, mi smo detaljno istražili šta publika i kritičari misle i dodali malo sopstvenog filmskog ukusa, pa vam ovde predstavljamo najbolje komedije koje obavezno trebate da odgledate bar jednom u životu.

#10 Mamurluk u Las Vegasu (The Hangover)

Američka komedija iz 2009. godine u režiji Todda Phillipsa i prvi deo trilogije „Mamurluk“. Priča o četiri prijatelja koji odlaze u Las Vegas kako bi proslavili momačko veče Doug-a, jednog od njih. Problem nastaje kada se trojica prijatelja probude u hotelskoj sobi i shvate da su izgubili mladoženju Doug-a, a pritom se ni ne sećaju šta se dogodilo prethodne noći. Mamurni i zbunjeni, oni kreću u potragu za Doug-om po Las Vegasu, jer do venčanja nije ostalo još puno vremena.

U glavnim ulogama u ovoj urnebesnoj komediji pojavljuju se Bradley Cooper, Ed Helms, Zach Galifianakis, Heather Graham, Justin Bartha i Jeffrey Tambor. Film je snimljen u Nevadi, za svega 15 dana i sa budžetom od 35 miliona dolara, a zaradio je 467 miliona. Dobio je Zlatni globus za najbolju komediju u 2009. godini, kao i niz drugih nagrada. Bio je deseti najgledaniji film u 2009. godini i druga najuspešnija komedija ikada snimljena u SAD, nadmašivši rekord koji je do tada, punih 25 godina držao film „Policajac sa Beverli Hilsa“.

#9 Ima li pilota u avionu (Airplane!)

Američka satirična komedija snimljena 1980. godine, u režiji Jim Abrahams-a, David Zucker-a i Jerry Zucker-a, a sa Robert Hays-om, Julie Hagerty, Leslie Nielsen-om, Lloyd Bridges-om i Robert Stack-om u glavnim ulogama. Ima li pilota u avionu je parodija na katastrofične filmove, pre svega na film „Zero Hour!“ iz 1957. godine iz kog su pozajmljeni zaplet i glavni likovi, kao i na film „Airport 1975“ iz 1974.

U fokusu radnje filma je Ted Striker, bivši pilot koji vuče traume iz Vijetnamskog rata i koji, uprkos prevelikom strahu od letenja ulazi u avion koji sa aerodroma u Los Anđelesu kreće za Čikago, jer se u njemu nalazi Eliane, stjuardesa sa kojom je nekada bio u vezi i koju ponovo želi da osvoji. Kada se kompletno osoblje u avionu otruje hranom, Ted neće imati izbora jer je jedina osoba na letu koja je u stanju da prizemlji avion.

Ima li pilota u avionu je jedna od najuspešnijih komedija svih vremena, koja danas uživa status kultnog filma. Budžet za snimanje filma je iznosio 3,5 miliona dolara, a ostvario je u to vreme neverovatnu zaradu od 83 miliona dolara. Bio je nominovan za Zlatni globus za najbolju komediju, kao i za nagradu BAFTA za najbolji prilagođeni scenario. U anketi koju je 2004. godine sproveo britanski Channel 4 film je od strane publike proglašen drugom najvećom hit komedijom ikada, a 2008. godine uvršten je od strane časopisa Empire u 500 najboljih filmova svih vremena.

#8 Glupan i tupan (Dumb and Dumber)

Glupan i Tupan je američka komedija iz 1994. godine u režiji Petera Farrelly-ja. To je neobična i smešna priča o Loyd Christmas-u (Jim Carrey) i Harry Dunne-u (Jeff Daniels), dvojici priglupih ali dobronamernih i dobroćudinih prijatelja iz Providensa, Rhode Island. Harry se bavi brigom o psima, dok Loyd zarađuje vozeći limuzinom bogatu klijentelu. Jednoga dana Loyd svojom limuzinom preveze do aerodroma prelepu Mary, i tokom vožnje odmah se zaljubljuje u nju.

Zaplet nastaje kada Loyd pronađe akt tašnu koju je ostavila Mary. Misleći da je Mary u stvari zaboravila aktovku, njih dvojica kreću na put u Aspen, Kolorado, kako bi tašnu vratili njenoj vlasnici. U stvari, u tašni je bio novac koji je namenjen otkupu Mary-nog muža, što će stvoriti niz problema i dovesti junake filma u mnoge komične situacije.

Glupan i Tupan, koji je premijerno prikazan 16. decembra 1994. godine uspeo je da zaradi 247 miliona dolara od prodaje karata u bioskopima, a do danas je postao kultna komedija, koju mnogi smatraju najsmešnijim filmom u istoriji kinematografije. Uspeh filma Glupan i Tupan doneo je slavu svojim autorima, braći Farrelly, a takođe i Jim Carrey-u, čija glumačka karijera nakon ove komedije naglo kreće uzlaznom putanjom.

#7 Gospođa Dautfajer – Mrs. Doubtfire

Gospođa Dautfajer je američka komedija iz 1993. godine, reditelja Chris Columbu-sa, zasnovana na romanu spisateljice Anne Fine „Madame Doubtfire“. U ovom filmu glume Robin Williams, Sally Field, Pierce Brosnan, Harvey Fierstein i Robert Prosky. To je topla i duhovita priča o Daniel Hillard-u, taze razvedenom glumcu koji počinje da se oblači kao žena – dadilja, kako bi bio u mogućnosti da provodi vreme sa svojom decom koja posle razvoda žive sa majkom.

Film je osvojio Oskara za najbolju šminku i Zlatni globus za najbolji igrani film u kategoriji mjuzikl ili komedija, dok je Robin Williams nagrađen Zlatnim Globusom za najboljeg glumca. Ukupna bioskopska zarada je isnosila 441,3 miliona dolara a budžet za snimanje filma 25 miliona dolara. Tako je Gospođa Dautfajer postala drugi najuspešniji film iz 1993. godine u svetu. Danas je film svrstan u najbolje komedije ikada snimljene.

#6 Dan mrmota – Groundhog Day

Dan mrmota je komedija sa elementima fantastike, ostvarenje iz 1993. godine u režiji Harold Ramis-a. Bill Marray je samoživi meteorolg Phil Connors koji sa svojim televizijskim timom ide u Pensilvaniju, u mali grad Paksatauni, gde ubrzo shvata da mu se ponvalja vreme i da se našao u začaranom krugu u kome se njegov život svodi na jedan te isti dan. Prinuđen da svakoga dana proživljava događaje koji se ponavljaju, Phil će biti motivisan da preispita svoj dotadašnji život i da konačno otkrije šta je u životu zaista važno. Marray-eva partnerka u filmu je Andie MacDowell.

Dan mromata ovenčao se BAFTA nagradom kao filim sa najboljim originalnim scenariom. Danas uživa kultni status i spada u najbolje komedije svih vremena. Film je imao budžet od 14 i po miliona dolara, a ostvario je skoro petostruku bioskopsku zaradu, 70,9 miliona dolara.

#5 Riba zvana Vanda – A Fish Called Wanda

Riba zvana Vanda je komedija iz 1988. godine snimljena u britansko-američkoj koprodukciji i u režiji čuvenog britanskog komičara Charles Crichton-a, koji je takođe i koautor scenarija, uz slavnog pajtonovca John-a Cleese-a. U ovom filmu Jamie Lee Curtis, Kevin Kline i Michael Palin glume lopove, koji su ukrali dijamante i žele da prevare jedni druge, dok samo vođa bande zna gde su ukradeni dijamanti sakriveni. Wanda Gershwitz, ambiciozna prevarantkinja atraktivnog izgleda, ne bira sredstva da dođe do dijamanata. Kako bi uspela u svom planu, ona se udvara jednom od pljačkaša, a zatim i njegovom advokatu, i na kraju se zaljubljuje u jednog od njih. Advokat Archie Leach (John Cleese) postaje centralna figura pošto ga Wanda (Jamie Lee Curtis) koristi kako bi locirala plen.

Ovo kultno ostvarenje je od svoje premijere naišlo na pozitivne kritike. Film je nominovan za nagradu američke akademije u tri kategorije: Oskar za najbolju režiju, za najbolji originalni scenario, dok je Kevin Kline osvojio Oskara za najboljeg sporednog glumca. I to nije sve, jer su Cleese i Palin osvojili BAFTA nagrade za najboljeg glumca i najbolju sporednu mušku ulogu. Britanski filmski institut rangirao je film Riba zvana Vanda na 39. mesto najboljih britanskih filmova u 20. veku.

#4 Veliki diktator – The Great Dictator

Veliki diktator je politička satirična komedija iz 1940. godine, koju je napisao, režirao, producirao i odigrao Charlie Chaplin, prateći tradiciju i stil svojih filmova. Ovo je bio Chapline-ov prvi pravi zvučni film.

U ovom ostvarenju Chaplin na jedan krajnje satiričan način oštro kritikuje i osuđuje Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, fašiste, antisemite i naciste. Chaplin u filmu igra oba glavna lika: nemilosrdnog fašističkog diktatora i progonjenog jevrejskog berberina.

https://youtu.be/zroWIN-lS8E

Veliki diktator, koji je bio jako popularan kod publike, danas se smatra najkomercijalnijim i najuspešnijim Chapline-ovim ostvarenjem. Savremeni filmski kritičari ga smatraju ne samo istorijski značajnim filmom, već i jednom od najboljih filmskih satira ikada snimljenih. Film je imao pet nominacija za Oskara.

U svojoj autobiografiji iz 1964. godine Chaplin je napisao da nikada ne bi snimio Velikog diktatora da je bio upoznat sa stvarnim obimom užasa nacističkih koncentracionih logora u to vreme.

#3 Veliki Lebovski – The Big Lebowski

Ovu komediju su snimili braća Joel i Ethan Coen 1998. godine. Radnja filma prati događaje smeštene u par dana u čijem epicentru je Jeffrey „Dude“ Lebowsky (Jeff Bridges), kalifornijska zdanguba i sitni prevarant, vijetnamski veteran i veliki protivnik vijetnamskog rata, koga pogrešno identifikuju kao milionera istog imena i prezimena, što mu donosi gomilu problema.

Iako fantastičan film, Veliki Lebovski je jedva povratio uložen novac – sa budžetom od 15 miliona, uspeili su da od bioskopskog prikazivanja inkasiraju svega 17 miliona dolara u Americi. Sa druge strane, film je pokupio najpozitivnije kritike.

Veliki Lebovski se smatra prvim kultnim filmom u eri interneta. Priču nose neobični likovi, kadrovi sa dobrom dozom nadrealnosti, nekonvencionalni dijalog i neobičan eklektično-psihodelični soundtrack.

#2 Neki to vole vruće – Some Like It Hot

Neki to vole vruće je urnebesna romantična komedija iz 1959. godine koju je režirao i producirao Billy Wilder, sa Marilyn Monroe, Tony Curtis-om i Jack Lemmon-om u glavnim rolama. Film prati priču o dvojici muzičara koji bivaju primorani da idu na turneju sa ženskim orkestrom. Prerušeni u žene i obučeni u haljine, Joe (Curtis) i Jerry (Lemmon) beže od gangstera jer su bili svedoci zločina koji su mafijaši počinili na dan Svetog Valentina.

Evo i jedne trivije – uprkos tome što je u ugovoru sa Marilyn Monroe stajalo da film mora da bude u koloru, ona je ipak pristala da se snimi u crno-beloj tehnici nakon što je shvatila kako šminka koju su imali Curtis i Lemmon izgledala odvratno u koloru.

Neki to vole vruće je pobrao pozitivne kritike i danas se smatra jednim od najvećih filmova svih vremena. Američki filmski institut ga je 2000. godine proglasio najboljom komedijom na svojoj “AFI 100 years …100 Laughs” listi. Godine 2017. proglašen je za najbolju komediju svih vremena u anketi BBC u kojoj su učestvovala 253 filmska kritičara iz 52 svetske zemlje.

#1 Žitije Brajanovo – Life of Brian

Lista najboljih komedija ikada snimljenih svakako ne bi bila potpuna bez bar jednog ostvarenja Letećih Pajtonovaca. Mi smo odabrali Žitije Brajanovo, kontroverzni film iz 1979. godine, koji prati Brian-a Cohen-a, Jevrejina koji je imao tu sreću da se rodi na isti dan kada i Isus Hrist, i to u kući odmah pored Hristove i da još bude i neosnovano smatran za Mesiju. Ova verska satira je projekat Letećeg cirkusa Monti Pajtona, ekipe koju su činili Graham Chapman, John Cleese, Terry Gilliam, Eric Idle, Terry Jones i Michael Palin. Režiju je potpisao Terry Jones.

Žitije Brajanovo je zbog satiričnog prikaza religije u nekim zemljama bio zabranjen više decenija, kao što su Norveška i Irska. Uprkos tome, film je imao ogroman uspeh kod publike, i bio je četvrti najgledaniji film u Ujedinjenom Kraljevstvu u 1979. godini. Veći broj uglednih časopisa i televizijskih mreža proglasilo je Žitije Brajanovo za najbolju komediju svih vremena.

naslovna fotografija: emsax27.wordpress.com

Verovanja o suncu i mesecu – Veselin Čajkanović

Predrag Konatarević

фебруар 10, 2019

„Nebeska tela imala su važnu ulogu i u magiji, ali isto tako i u praktičnom životu, gde su bila regulator za razne poslove.”, zapisao je Veselin Čajkanović, proučavalac srpske religije i folklora. Evo nekih verovanja o Suncu i Mesecu koja je zabeležio Veselin Čajkanović.

Verovanja o Suncu

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi, zamišlјali (predstavlјali) sasvim konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur. U zagonetkama sunce se najčešće upoređuje sa koturom voska, dakle otprilike sa voštanom svećom ili svitcem koji osvetlјava svet („jedna gruda voska cijelu svijetu dosta”). Vrlo je verovatno da je u našoj staroj religiji bilo i praznika namenjenih suncu, o letnjim ili zimskim solisticijama: oni bi dolazili u sezoni Ivanjdana i Božića, i vezani su za ta dva hrišćanska praznika. Za božanski značaj sunca govori i činjenica da se njime često zaklinju. „Tako mi žarkoga sunca, koje sav svijet obasjava”.

Jedno od gorućih pitanja u vezi sa religijom sunca jeste: šta biva sa suncem preko noći. Razumlјivo je da je narodna mašta na to davala različite odgovore. Prema jednom objašnjenju, „sunce na kraju dana čim zađe umre, i ono sunce što za tim izjutra obasije, nije ono nego se je drugo rodilo, i tako svaki dan sija drugo sunce” (Karadžić, I, 210, verovanje iz Bosne). Sličnu teoriju nalazimo i kod grčkih filozofa koji su je svakako postavili polazeći od narodnih verovanja: Heraklit misli da svakoga dana imamo novo sunce. I kod našeg naroda postoji verovanje da sunce noću prolazi kroz donji svet, kroz koji ga prenosi bog toga sveta. Možda u toj vezi treba razumeti i zagonetku: „O delijo, delijo, kuda si svu noć hodio?” – „Sam sam hitro letio, po svijeta težio”.

Verovanja o Mesecu

Mesečev kotur izaziva, kod lјudi koji ga posmatraju, asocijaciju oka, i zato je on smatran za nebesko ili božansko oko – isti slučaj koji smo videli i kod sunca. Ni o jednom od drugih nebeskih tela nije se verovalo da ima tolikoga uticaja na celokupan lјudski život i lјudske akcije (poslove) kao što je to slučaj sa mesecom. Nјegov veliki značaj za prosperitet kulturnih bilјaka, domaćih životinja, i za prosperitet samog čoveka opisao je, na osnovi narodnih verovanja, još Heziod (VII vek pre Hrista). Pri tome su, naravno, metamorfoze mesečeve bile od presudnog značaja; naročito veliki značaj pripisivan je mladini i punoći meseca. Verovanja o mesečevom uticaju na polјoprivredu, i zdravlјe čovekovo, starinska su. Mesec je vrlo izdašno iskorišćavan i za vradžbine, naročito lјubavne. Lekovite bilјke ponekad su morale biti skuplјene prema mesečini.

Kao noćno svetlilo, mesec ima veze sa demonima noći i donjega sveta; takvo shvatanje bilo je poznato još u indoevropskoj starini. Na mesecu, prema starim grčkim verovanjima, nalaze se duše mrtvih. U vezi sa htoničnom prirodom mesečevom su još neka narodna verovanja i običaji: na primer, verovanje da je guja, za koju znamo da je htoničan demon, mesečeva sestra. Naročito je veliko interesovanje postojalo oduvek za sliku na mesecu. Srpskih verovanja ima mnogo: prema njima, na mesecu je Kajin, ili Kovač, ili drvoseča koji je krao drva nedelјom, ili konjska glava – Šarac Marka Kralјevića.

Izvor:
Čajkanović, Veselin, Stara srpska religija i mitologija, priredio Vojislav Đurić, Beograd: SKZ – BIGZ – Prosveta – Partenon, 1994.

Delotvornost maka praha – šta zapravo maka može?

Dragan Antić

фебруар 4, 2019

Maka je bila jedan od najuvaženijih plodova kod Inka, naroda iz Perua, a danas predstavlja sve aktuelniji proizvod na tržištu. Razlog sve veće upotrebe se krije u tome da je dovoljna samo jedna kašika maka praha da se unese dnevno kako bi se osećali i energičnije i izdržljivije.

Maka (maca) je koren koji pripada porodici rotkvica i uglavnom je dostupan u obliku praha. Potiče iz Perua i gaji se na visokim nadmorskim visinama, čak između 3700 i 4300 metara, a kako je sve više tražen proizvod širom sveta, potreba za uzgojem raste. Iako se u jednom periodu malo znalo o lekovitosti ove biljke, šezdesetih godina dvadesetog veka su peruanski i američki naučnici vratili slavu koju maka zaslužuje. Danas je veoma poznata biljka koja se sve češće i više traži i koristi i u našim krajevima.

Ono što je zasigurno velika prednost ovog proizvoda je to što zlatna maka nema nikakve nuspojave i nema nijedan dodatak drugog porekla, te ne čudi što milionima ljudi širom sveta uliva sigurnost. Maka prah je veoma delotvoran i za žene i za muškarce i veoma je cenjen i kao hrana i kao prirodni lek. U daljem tekstu ćete imati prilike da pročitate koje su sve to delotvornosti maka praha, kao i šta zapravo ovaj prah može.

Kako zlatna maka deluje?

Maka pomaže, ne samo u regulisanju već i u kontroli normalnog funkcionisanja kompletnog organizma. Zlatna maka je veoma lekovita i delotvorna, te pruža brojne blagodeti kada je u pitanju zdravlje. Ova biljka pripada grupi najefikasnijih adaptogena, a oni su definisani kao supstance koje utiču na harmonizaciju tela sa svim fizičkim, psihičkim, biološkim, unutrašnjim i spoljašnjim nadražajima.

Poznato je da kuvanje pomaže pri smanjenju stresa, ali nije poznato da nas kuvanje sa maka prahom čak duplo više smiruje. Naime, maka prah je idealan ako ste konstantno nervozni, jer glukozinolati koji ulaze u sastav make veoma štite nervni sistem i na taj način smanjuju stres. Svi bitni alkaloidi koje ovaj prah sadrži deluju na pravilan rad hipofize i hipotalamusa u ljudskom mozgu. Ono što zlatna maka radi ljudskom organizmu je kompletan balans hormona, jer je veoma pogodna za održavanje čitavog endokrinog sistema.

U maka prahu nalaze se brojne sterole koje u kombinaciji sa aminokiselinama vrše direktan uticaj na povećanje energije, fizičke i mentalne snage, izdržljivosti i očuvanju vitalnosti svih organa u ljudskom telu. Zlatna maka deluje na ljude svih godina i na oba pola.

Kada je u pitanju upotreba, do 5 grama dnevno za odrasle je dovoljno kako bi maka prah pogodno uticao na kompletan organizam. Ljudi koji počinju sa konzumiranjem ovog praha, preporučuje se da korste do 2,5 grama prve nedelje, a zatim da nastave da koriste uobičajenu dozu od 5 grama. Za decu od 4 do 12 godina, dovoljna je dnevna doza do 2,5 grama, što čini jedna kafena kašičica.

Najbolje je maka prah mešati u smutiju, šejku, mleku, vodi ili soku, kako vam najviše odgovara. Promešajte odgovarajuću količnu praha u tečnost za koju ste se odlučili i ostavite da odstoji nekoliko minuta pre nego što popijete. Najdelotvornije je piti neposredno pre neke fizičke ili mentalne aktivnosti, ali vi sami možete odrediti kada vama najviše odgovara da konzumirate maka prah.

Maka prah za sve ženske probleme izazvane lošim radom hormona

Mnogo je žena koje pate od nekog hormonskog disbalansa i koje se sa tim problemima muče ceo život. Ono u čemu zlatna maka ima vodeću ulogu je regulisanje hormona kod žena. Naime, veoma je pogodna kao zamena za hormonalnu terapiju, ali i u uklanjanju simptoma PMS-a. Takođe, ono čemu su joj žene veoma zahvalne svakako je otklanjanje menstrualnih bolova od kojih pati veliki procenat žena danas, kao i u regulisanju neredovnih menstruacija.

Korišćenje maka praha je veoma pogodno za kožu, jer pomaže kod pojava akni, suvoće kože, kao i kod svih drugih promena na koži i licu izazvanih hormonalnom disfunkcijom, te upotrebom zlatne make možete doći do savršene kože. Starije žene koje su zagazile u menopauzu, koriste zlatnu maku jer im delotvorno uklanja simptome menopauze, kao što su noćno znojenje, problemi sa štitnom žlezdom, velike promene raspoloženja. Takođe, maka prah je veoma pogodan za plodnost, te ga mnoge žene koriste rado u svojoj ishrani.

Zlatna maka za više snage i energije kod muškaraca

Iako mnogi smatraju da je maka ženska biljka, ovaj prah je veoma delotvoran i na muškarce. Naime, upotreba jedne kašike dnevno maka praha veoma utiče na energiju i fizičku izdržljivost, te je idealan način da se reši konstantan ili trenutni pad energije. Jedan od glavnih razloga zašto je koriste muškarci je taj što pomaže pri stvaranju mišićne mase i to na potpuno prirodan način.

Maka prah je koristan za uklanjenje i sprečavanje pojava svih nepravilnosti na koži. Kod muškaraca je koristan jer podiže nivo testosterona, pomaže kod impotencije, povećava pokretljivost i broj spermatozoida i ublažava simptome andropauze.

Kako je prah koji su u ishrani koristili Inka narodi, ovaj koren je smatran svetim, i sve do danas se na zlatnu maku gleda kao na svetu biljku. Upotrebom maka praha ne možete odmoći sebi, već samo možete doprineti svome zdravlju i organizmu. Ukoliko do sada niste probali ovaj lekoviti prah, odvažite se i učinite da vam vaše telo i organizam budu zdravi, puni energije i veoma zahvalni na zdravoj ishrani.

Najbolji automobili za žene u proteklih 10 godina

Dragan Antić

фебруар 1, 2019

Kažu da žene biraju automobile koji odgovara njihovom karakteru, pa ne čudi što su automobili koje vozi nežniji pol neretko jarkih boja, sa dosta dodatnih detalja. Prodavci navode da će se žena retko odlučiti za automobil čija spoljašnjost i unutrašnjost ne odgovaraju njenom ukusu. Sam automobil mora da bude lepih i pravilnih linija, a boja sedišta mora biti uklopljena sa bojom karoserije.

Zaključci brojnih istraživanja navode da mnoge stvari koje biramo govore o našem karakteru, te tako mnogi ljudi donose sud o drugima na osnovu kola koja voze. Nije neobična činjenica da i žene, kao i muškarci, veoma pridaju značaj odabiru automobila, iako možda iz različitih razloga. I ženama i muškarcima je veoma bitno pravilno ponašanje u saobraćaju i vozača i pešaka, jer postoje brojni primeri nepravilnog ponašanja dece u saobraćaju, ali i odraslih pešaka.

Ono po čemu se žene vozači razlikuju od muških vozača nije samo u tome što one nemaju takozvani “gen za vožnju”, već žene na automobile gledaju kao na korisno pomagalo kojim se mogu prevesti od tačke A do tačke B, dok je auto za muškarca ipak nešto mnogo značajnije od pukog prevoznog sredstva.

Žene najviše vole da voze same ili sa prijateljicom, dok najveću tenziju osećaju upravo u prisustvu partnera, te teško prevazilaze strah i suočavaju se sa istim ukoliko voze sa partnerom. Nesumnjivo je da ženski vozači nisu preterano opterećene svojim “ljubimcem” i da izbor automobila najviše temelje na čistoj estetici. U daljem tekstu ćete imati prilike da pročitate koji su to najbolji modeli automobila namenjeni ženama u proteklih deset godina.

Citroen, C2 – veoma praktičan i lep automobil

Na listi automobila koje žene rado biraju svakako se nalazi Citroen C2. Kako dame ističu, ovaj model automobila je veoma praktičan za gradsku vožnju, jer je idealnih dimenzija, pa je i dovoljno komotan i veoma pogodan za parkiranje. Citroen generalno nije veliki potrošač, a i mali servis za Citroen C2 je povoljan, te je ujedno i cena jedan od razloga zašto se žene veoma rado odlučuju za ovaj model automobila.

Ono što nežniji pol privlači kada je u pitanju Citroen C2 je veoma lep spoljašnji dizajn i veoma prijatna unutrašnjost. Istraživanja pokazuju da se za ovaj model uglavnom opredeljuju umetnice, ekscentrične žene koje se izdvajaju iz gomile, te ne čudi što se na ulicama može videti veliki broj Citroena C2 u svim bojama.

Renault, Clio – idealan mali gradski automobil

Jedan od najboljih ženski automobila je Renault i to model Clio. Naime, za ovaj automobil se sve čeće opredeljuju žene kako zbog povoljne cene i održavanja, tako i zbog unutrašnjost i spoljašnjosti. Ono što pripadnice lepšeg pola ostavlja bez daha nesumnjivo je sofisticiran izgled koij Renault Clio ima, kao i veoma usklađen i prijatan unutrašnji dizajn.

Istraživanja navode da ovaj model automobila najviše voze mlade žene vozači, te im veoma dugo ostaju verne jer je neretko Renault Clio izbor prvog automobila velikog broja žena. Takođe, ovom modelu su naklonjene sve žene bez obzira na ljubavni i poslovni status.

Fiat, Punto – automobil koji odgovara velikom broju ženskih zahteva

Fiat Punto je jedan od idealnih automobila za koji se odlučuju žene već mnogo godina unazad. Naime, ono što ovaj automobil izdvaja u moru automobila je veoma laka upravljivost i vožnja, kao i lakoća parkiranja. Takođe, Fiat Punto karakterišu manje dimenzije i veoma dobro usklađena unutrašnjost i spoljašnjost. Punto je sve češći izbor nežnijeg pola i to ne samo zbog idealnog dizajna već i zbog štedljivosti i povoljne cene.

Zaključci do kojih su došli psiholozi radeći istraživanja govore da Fiat Punto voze žene sitnije građe, osetljive žene i žene koje odlikuje visok nivo ženstvenosti. Ne treba da čudi podatak da je Fiat Punto jedan od najprodavanijih automobila u proteklih pet godina koji su kupile upravo žene.

Mini, Cooper – ženska ikona u automobilizmu

Šezdesetih godina, poznati Mini Cooper bio je ikona automobila kada je u pitanju ženska vožnja. Iako je ovaj model poznatiji kao Mini, on se zvanično nikada nije tako zvao. Najčešće je poznat kao klasični, Austin ili Rover Mini. Ono što privlači žene da voze ovaj auto svakako je elegantan izgled i sigurna i laka vožnja po gradu.

Kako je malih dimenzija, veoma ja jednostavan kada je parkiranje u pitanju. Njegova popularnost je dovela do razvijanja drugačijih automobila na njegovoj osnovi. Ono što je veoma interesantno je da žene koje voze ovaj model neretko ukrašavaju farove trepavicama, pa ne čudi što se na ulicama može videti veliki broj Mini Cooper-a kojima se duge trepavice viore na vetru.

Volkswagen, Buba – automobil po meri žene

Stručnjaci tvrde da Volkswagen vole sve žene bez obzira na godine starosti. Kako VW Buba apsolutno liči na auto koji bi žena dizajnirala, uopšte nije neobično što su žene najviše privržene ovom modelu Volkswagen automobila. Preslatka Buba je upakovana baš po meri pripadnica lepšeg pola.

Ono za šta se žene sve češće opredeluju kada je VW Buba u pitanju, pored zatvorenog modela, svakako je kabriolet. Nema žene koja nije poželela da joj vetar mrsi kosu prilikom vožnje uz omiljenu pesmu na radiju.

Smart – malo čudo od automobila

Idealan automobil za grad i gradsku vožnju nesumnjivo je Smart. Vrlo praktičan autić sa kojim možete naći mesto za parkiranje gde god poželite. Ono što je mana ovog automobila je komfor jer ga odlikuje dvosedišni karakter. Smart nikako nije porodični auto. Kako je veoma povoljan, čest je izbor mladih devojaka, naročito onih urbanijih koje često voze gradske vožnje.

Istraživanja pokazuju zanimljive činjenice koje govore da su upravo žene te koje češće kupuju automobile od muškaraca. Neki tvrde da zapravo pripadnice nežnijeg pola diktiraju trendove u autoindustriji, pa nije neobično što se na sajmovima automobila, ali i ulicama sve više mogu videti automobili jarkih boja, kao što su pink, žuta, ljubičasta…

Žene se možda ne razumeju u automobile kao muškarci, pa uglavnom prilikom nekog kvara zovu muža, brata ili prijatelja, ali je zasigurno da imaju bolje oko kada je sam dizajn u pitanju. Ono za šta automobili služe ženama u većini slučajeva je kao prevozno sredstvo koje im olakšava kretanje u saobraćaju, te im je zapravo pored estetike i bezbedna i sigurna vožnja na prvom mestu.

Kada su ljudi počeli da gaje pšenicu i kako je nastalo brašno

Predrag Konatarević

јануар 27, 2019

Današnje kulturne bilјke su nastale od svojih divlјih predaka, pa tako i žitarice. Bilo je to davno i ne zna se sve, ali je zanimlјivo i ono što se uspelo do sada saznati iz istorije kulturnih bilјaka. Nešto od toga ćemo reći za pšenicu, od koje se najviše hleba napravi. Na lestvici ukupne proizvodnje prinosa žitarica, pšenica je na drugom mestu, odmah iza kukuruza.

Pšenica se gaji već preko deset hilјada godina

Mnoge činjenice govore o tome da su lјudi prvo počeli kultivisati pšenicu, koja se gaji već preko deset hilјada godina. Ta kulturna bilјka se danas uzgaja na svim kontinentima i hrani gotovo polovinu stanovništva Zemlјine kugle. U 2013. svetska proizvodnja pšenice iznosila je 713 miliona tona. Postoje na hilјade sorti pšenice.

Nastala je od divlјih vrsta trava iz suvih stepa. Kako pokazuju arheološki nalazi domovina pšenice su suve stepske oblasti jugozapadne Azije (Sirija, Palestina, Jordan i Mesopotamija).

Prema istraživanjima naučnika pšenica je bila poznata na području današnjeg Iraka pre 6500 godina, a unatrag 5000-6000 godina gajena je u starom Egiptu, Maloj Aziji i Kini.

Stari Egipćani, koji su uveli tačan astronomski kalendar 4241. godine pre nove ere, već su je dugo pre toga koristili u ishrani. Delta Nila je bila veliko polјe, njome zasejano. Egipćani su pravili spremišta od granita.

Pšenica se prenosila seobama

Pri kretanjima i seobama naroda pšenica je prenošena iz jedne oblasti u drugu i tako se širila. Stari su je Sloveni poznavali još u svojoj pradomovini. To dokazuje naziv koji su upotreblјavali za tu vrstu žita.

Arheološke iskopine na području današnje Rumunije, Mađarske, Polјske i Bugarske pokazuju da je gajenje pšenice tu bilo poznato još pre 4000-5000 godina. Još ranije je uzgajana na teritoriji Rusije, Ukrajine, Jermenije i Gruzije.

U staroj srpskoj državi gajena je na velikim površinama. Podmirivala je potrebe srpskog stanovništva, ali je preticalo i za izvoz preko Dubrovnika na tržište italijanskih državica.

Na novi kontinent pšenica je doneta znatno kasnije. U Južnu Ameriku je doneta u XVI veku (1528. godine), u Severnu Ameriku u XVII (1602. godine na današnju teritoriju Sjedinjenih Američkih Država), dok su je u Kanadi počeli sejati tek 1802. godine.

Bila je to i svojevrsna razmena. Neke kulturne bilјke su sa starog kontinenta stigle na novi, a neke s novog na stari. U Australiju je pšenica stigla još kasnije.

Kako je nastalo brašno

Istorijat brašna vodi nas daleko u prošlost, pre praistorijskih vremena. Zrnevlje žita je čovekova najranija hrana, a mlevenje žita možda prvi čovekov zanat.

Brašno se dobija od jezgra pšeničnog žita koje je spolja zaštićeno čvrstom opnom. Ispod te opne nalaze se smeđi slojevi koje nazivamo ljuskama ili mekinjama. U samom jezgru zrna nalaze se ćelije bele boje i one sadrže dragocene elemente veoma važne za ljudsku upotrebu: skrom i gluten.

U prastara vremena pre pojave prvih civilizacija ljudi su verovatno jeli cela zrna žita, onako sirova. Vremenom je čovek saznao da se zrna lakše sažvaću ako se prethodno istucaju. Zato je zrnevlje stavljano u veliki pljosnat kamen i onda se udaralo po njemu drugim kamenom. Na taj način ljuske su se razbijale a jezgro usitnjavalo i pretvaralo u brašno. Mnogo kasnije nastali su prvi mlinovi a najpe u Rimu.

Oko 100. godine pre nove ere, sagrađena je prva vodenica i na taj način je voda preuzela, čovekovu iliživotinjsku snagu. U srednjem veku Holanđani su prvi put upotrebili vetrenjače. Danas se za mlevanje pšenice, koriste moderni mlinovi na struju.

Pad energije: Kako prebroditi depresivne zimske dane?

Slavica Bijelić

јануар 21, 2019

Zimski period vrlo često dovodi do nedostatka životne energije, bezvoljnosti pa čak i do depresije. Dešava se da izgubimo volju i motivaciju čak i za one stvari koje inače volimo da radimo i koje nam pričinjavaju zadovoljstvo. S obzirom da tokom zime ima manje dnevnog svetla a samim tim telo proizvodi više melatonina koji dovodi do veće pospanosti. Upravo zbog toga se tokom zime teže budimo ujutru i nerado ustajemo. Ovo svakako ne treba generalizovati, ali ako ste se prepoznali u ovim redovima, onda je ovaj tekst baš za vas. U nastavku vam donosimo nekoliko ideja kako da prebrodite ove depresivne zimske dane i povećate nivo energije.

Počnite od malih stvari koje vas motivišu

Svima se dešava da imamo „loš dan“, ali ako se takvi dani nižu jedan za drugim krajnje vreme je da preduzmete nešto i da se izbavite iz svega toga. Za početak nađite sitnice koje vas motivišu i inspirišu. Umesto popodnevnog spavanja otiđite sa prijateljicom na kafu. Odgledajte neki film tokom večeri ili izađite u neobaveznu šetnju. Važno je početi od sitnica koje ne traže ulaganje velikog napora, ali svakako će učiniti da se osećate bolje.

Promenite način ishrane

Kako vam je potrebna doza dodatne energije tokom dana važno je da unosite proteine. Nemasno meso je izvor proteina a sadrži i aminokiseline koje doprinose da se poveća nivo energije u organizmu. Hrana koja sadrži magnezijum je odlična za povećanje energije, tako da ju je potrebno konzumirati tokom ovog perioda. Slatkiši trenutno povećavaju energiju organizma, ali vrlo brzo dolazi do pada iste, tako da se preteranom konzumacijom slatkih namirnica može postići kontraefekat.

Unosite što više tečnosti a najbolje piće za podizanje energije je voda. Voda izbacuje toksine iz organizma, ubrzava metabolizam i povećava nivo energije. Ne zaboravite da pijete vodu čak i kada niste žedni, jer na taj način organizam neće biti dehidriran a to ima pozitivno dejstvo na povećanje energije. Energetska pića su puna šećera tako da će samo na kratko podići nivo energije nakon čega će uslediti još veći pad. Isto se odnosi na sva pića koja sadrže kofein kao što su Coca Cola i kafa u prekomernim količinama.

Bavite se fizičkim aktivnostima

Kada nemate dovoljno energije, fizička aktivnost je zadnja stvar koja vam pada na pamet i to je donekle razumljivo. Vežbanje oslobađa endorfin i dovodi do toga da se osećate bolje. Ne morate odlaziti na treninge i izlagati se napornom vežbanju, jer ukoliko ste bezvoljni to će vam predstavljati dodatno opterećenje i nećete se pokrenuti sa mrtve tačke. Vežbati možete i kod kuće, samo ne dozvolite da upadnete u zamku zvanu „nemam vremena“.

Najpre postavite sebi cilj, osmislite vežbe kojima ćete razgibati svaki deo dela. Ukoliko vam nedostaje mašta, imate dosta snimaka na jutjubu koji se bave isključivo vežbanjem. Verovatno ćete u početku dobiti upalu mišića, ali ne dozvolite da vas to obeshrabri i da prestanete sa vežbanjem. Već kroz nekoliko dana primetićete osetno poboljšanje kao i priliv energije. Bez obzira na vremenske prilike ne izbegavajte šetnju. Svež vazduh i lagana šetnja sem što poboljšavaju cirkulaciju, dovode i do vidno poboljšanog raspoloženja.

Naučite da se opustite

Tokom zime dani su kraći i hteli da priznamo ili ne to nam podsvesno stvara pritisak da nećemo uspeti da obavimo sve što smo planirali. To dovodi do dodatnog stresa a kada smo pod stresom osećamo se umornije nego inače. Za eliminaciju stresa ne postoji neko instant rešenja, ali najbrži i najlakši način da se oslobodite stresa je da kontrolisano dišete, obraćajući pažnju na svaki udah i svaki izdah. Kako biste dugoročnije izbegli stres važno je da budete svesni svakog proživljenog trenutka o čemu smo već ranije pisali – svesnost sadašnjeg trenutka, jer život se dešava sada – ne u prošlosti i ne u budućnosti.

Zamka zvana san

San je veoma bitan za pravilno funkcionisanje organizma, ali neretko se dešava da tokom zime padnemo u iskušenje da spavamo duže i više. To takođe ima negativne posledice na organizam i dovodi do dodatnog pada energije. Ukoliko spavamo duže nego uobičajeno velika je verovatnoća da ćemo tokom dana biti tromi i lenji. To onda postaje začarani krug iz koga treba naći izlaz. Ma koliko nam se činilo suprotno, tokom zime nam ne treba više sna nego tokom leta. Važno je imati ustaljen ritam (od šest do osam sati kvalitetnog sna) koji podrazumeva odlazak na spavanje kao i ustajanje ujutru uvek u isto vreme.

Ukoliko se budete pridržavali ovih smernica sigurni smo da ćete ubrzo biti svedoci buđenja uspavane energije i da ćete nastaviti intenzivnijim radom na sebi u iščekivanju prolećnih dana.

Kako pravilno obaviti zimsko premeštanje košnica

Dragan Antić

јануар 20, 2019

Da bi preživele hladnoću, pčele tokom zime u košnicama obrazuju tzv. klube i ne izlaze iz košnice. Jedno klube čini po nekoliko hiljada pčela, koje tako spojene proizvode dovoljno toplote i štite se od zime. Neizletanje pčela tokom zime, ali i činjenicu da je pčelama potrebno oko mesec dana da bi zaboravile svoje stanište, treba iskoristiti za premeštanje košnica sa pčelinjim društvima.

U daljem tekstu, Zrno znanja vam daje savete kako pravilno premestiti i rasporediti košnice u pčelinjaku.

Budite pažljivi pri premeštanju košnica

Kako se tokom zime pčele nalaze u svom klubetu, pri premeštanju morate biti veoma pažljivi, jer pčele koje spadnu sa klubeta nemaju šanse da prežive hladnoću.

Zato je najbolje da prvo napravite plan premeštanja košnica. Na papiru nacrtajte skicu sa novim rasporedom košnica, zatim prema skici prvo postavite postolja, pa tek nakon što ste sva postolja postavili na odgovarajuće mesto premestite i košnice.

Kako pravilno rasporediti košnice u pčelinjaku

Radi lakšeg obavljanja pčelarskih poslova, ali i zbog bolje orijentacije pčela kada budu počele da izlaze u proleće, najbolje je da košnice raštrkate na veća rastojanja bez nekog pravilnog rasporeda. Ali, s ozbirom da takav raspored zahteva veliki prostor i otežava rad sa većim brojem društava, ovakav raspored se preporučuje samo u slučaju da imate manje od 5 društava, dok ga za veće pčelinjake treba izbegavati.

Sa druge strane, nije dobri ni sabiti košnice jednu do druge u dugačke prave redove. Na taj način otežava se orijentacija pčela, posebno kada se one vraćaju sa tovarom nektara ili ih vetar ponese duž reda.

Veliki problem imaće i mlade pčele prilikom svog prvog orijentacionog leta. Društvo iz koga izađe mnogo mladih pčela, može da privuče i mlade pčele iz okolnih društava. Ako su redovi košnica neposredno jedan iza drugog, većina mladih pčela uletaće u košnice koje se nalaze u prednjem redu. Ovo izuzetno pogoduje širenju zaraznih bolesti kod pčela i zato postavljanje košnica u duge redove nije dobro rešenje.

Osim toga, problem će imati i matice. Mlade matice pri povratku sa saprivanja češće greše ako su košnice zbijene.

Najzad, kod ovakvog raspoređivanja košnica problem će imati i sami pčelari, jer će samo sa zadnje strane moći da priđu košnicama. Prostor za rad pčelara je skučen, a pri radu sa jednim društvom po pravilu će se uznemiriti i sva okolna društva.

Postavljanje košnica u grupe i parove

Zbog svega toga, najbolje je pronaći meru između zbijenosti i rasturenosti košnica. Jedno od najboljih rešenja može da bude postavljanje košnica u grupe od po 4-6 komada, kao što to čine pčelari koji koriste palete.

Košnice takođe mogu da se postave i u parovima, najbolje u međusobno zakošenom položaju. Takav položaj košnica obezbediće dovoljno slobodnog prostora i sa jedne bočne strane svake košnice. Od parova dalje možete obrazovati redove od 10 ili 12 košnica. Bitno je da između redova ostavite rastojanje od 2 do 2,5 m, jer je potrebno obezbediti slobodan prostor ispred parova košnica koje se nalaze u drugom redu.

Radi lakše orijentacije pčela, možete prednje strane košnica obojiti različitim bojama, vidljivim za pčele. Takođe, dobro je na prostoru gde se nalazi pčelinjak posaditi i nekoliko stabala raličitih voćaka.

Kako postaviti postolja za košnice

Pri postavljanju postolja, važno je voditi računa da se obezbedi da košnice budu uzdignute od zemlje 20 do 30 cm. Na vlažnijim zemljištima ovo rastojanje treba da bude 50 cm, mada je naš savet da takva mesta izbegavate.

Košnica na postolju treba da bude stabilna i postavljena tako da se naginje prema letu (otvoru), kako bi se sprečilo da vlaga ulazi u unutrašnjost košnice.

Postolja mogu da budu od drveta, metala, betonskih blokova i cigli… Važno je da je postolje čvrsto, stabilno i trajno, i da njegovo postavljanje ne zahteva velike troškove.

Najbolje je da svaka košnica ima sopstveno postolje. Zajednička postolja za više košnica su jeftinija, ali im je velika mana to što se pri radu sa jednim društvom uznemiravaju i sva ostala društva na istom postolju.

Još jedan dobar savet je da ispred postolja postavite komad ter-papira ili tamne plastične folije. Time ćete obezbediti da ispred košnica na raste visoka trava koja otežava uletanje natovarenih pčela. Na otvor (leto) košnice možete prisloniti parče daščice, što će olakšati pčelama ulazak u košnicu, jer će zahvaljujući postavljenoj dasci, moći da se sa zemlje upuzaju unutra.

MELOTERAPIJA: Da li ste znali da je muzika lekovita?

Predrag Konatarević

јануар 14, 2019

Meloterapija predstavlja vid lečenja bolesti pomoću muzike. Živimo u svetu u kome je naše telo danas više nego ikada izloženo talasima svih mogućih frekvencija. Mnoge od njih negativno utiču na naše zdravlje na način da je čitavo naše telo van neke normalne ravnoteže. Za meloterapiju kažu da je klјuč za ovu izgublјenu harmoniju tela i duha.

Našim precima je moć muzike bila veoma dobro poznata i koristili su je u svakodnevnom životu, setite se pastirskih frula.

Jevreji, Egipćani, Indijci su u svim svojim ritualima koristili odgovarajuću muziku. Kinezi su imali i svoju ratničku muziku, koja sa koristila za podizanje morala vojanika.

Postoji bezbroj primera u različitim vremenima i različitim narodima. Tako je na primer srednjovekovna duhovna muzika, posebno pravoslavno-vizantijska svojim lepotom i skladom uznosila do neslućenih visina. U narodu je, osim na svečanostima, muzika prisutna i u uspavankama, nežnim i blagim melodijama koje su se koristile majke da umire svoju decu. Ako posmatrate muziku iz primera koje smo naveli shvatićete koliko je bila važna za naše pretke, ona je uvodila je u misterije, jačala kolektivni duh, delovala na moral, zavodila u san…

Platon je čak šta više tvrdio da od toga kakva je muzika u jednoj državi zavisi i država. Blagotvorne moći muzike savremena nauka koristi i u terapeutske svrhe. Sledbenici velikog Pitagore lečili su muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada.

Ono što karakteriše početak XXI veka su depresije, neuroze, stres, distres, za koji kažu da je pogubniji od stresa, a uzrokovan je stalnom potištenošću i frustracijama, i druge bolesti duha, haraju svetom. Mnoge od ovih bolesti ma u kakvom obliku bile ostavlјaju posledice na fizičko zdravlјe. Zapravo, gotovo da nema bolesti koje nisu psihosomatske, čime se problemi , samo usložnjavaju.

Alarmantni su podaci o prodatim sedativima u svetu. Na hilјade tona sredstava antidepresiva, i pilila za smirenje očito ne daju dobre rezultate.

Ono što je od nasušne važnosti je da se čovek vrati prirodi i to na što bezbolniji i efikasniji način. On treba da obnovi duševne i duhovne potencijale i uspostavi optimalno starenje. Taj posao rekreiranja duhovnih snaga uspešno obavlјa – muzika.

Naučnici, a među njima psiholozi, skloni su da terapeutsku vrednost muzike pripišu njenim estetskim kvalitetima: uživanje u lepom “ozdravlјuje”, jer mozak luči endorfin – hormon “sreće”. Postoje, međutim, i saznanja o vrednosti određenih vibracija koje, prožimajući telo, deluju na njega nezavisno od volјe ili muzičkog ukusa.

Eksperimentima je dokazano da uz muziku baroknih majstora, na primer, cveće bolјe raste, krave daju više mleka, a kokoške nose veći broj jaja! Upravo suprotno je zapaženo kada su u pitanju tonovi poput pank i tehno muzike. Bilјke uz ovakvu vrstu muzike usporavaju svoj rast, a životinje pokazuju znake stresa.

Po jednoj staroj latinskoj poslovici “lјubav rađa lјubav”, ako se ovo primeni na muziku kožemo slobodno reći da u muzici harmonija rađa harmoniju, a agresija – agresiju.

Mocart i Bah na recept

Mnogi uspešni ljudi priznali su da su primenjujući savete psihijatra da im jutro počinje akordima Mocartove muzike povratili svoj narušeni sklad. Muzika ovog kompozitora ima savršen sklad, ravnomernost, lepotu simetrije i pravilnost – harmoniju.

Za duhovno ispražnjene, za izgublјene, meloterapija prepisuje Baha. Čarolija zvukova koji se kao u kaskadi prelivaju i raskošna sazvučja isceljuju dušu.

Mnogi zagovornici meloterapije, posebno žene, svedoče o nezaboravnom dejstvu Albinonijevog „Adađa“ na njihovo psihičko stanje. Iako je duboko melanholičan, “Adađo” se “prepisuje” setnim i “distresnim” osobama. Na bazi čudne homeopatije, izmamlјujući i po koju suzu, ovaj osmominutni komad ume da pročisti dušu.

Meloterapeuti preporučuju i Vivaldijev opus. Nјegova muzika „podiže tonus“ i razvedrava. Posebno se preporučuje mladima kao „podloga“ za učenje.

Što se tiče instrumenata, najduhovnije su orgulјe. U meloterapiji su vrlo popularne. Harfa je takođe cenjena, ali i flauta, čiji zvukovi blagotvorno i umirujuće deluju na nervozne lјude. Slično dejstvo ima i prastari instrument, panova frula koji, kako kažu psiholozi, pokreće čovekovo arhetipsko nasleđe i povezuje ga sa prošlošću. Slušajte muziku, kada ste premoreni, kada vam nedostaje imaginacija, kad ste bezidejni.

Ako ste potpuno zdravi i puni elana, a imate samo „višak“ emocija, kanališite ga kroz muziku Betovena – “Sonatu na mesečni”. Slušajte violinske komade, violina ume da peva i plače gotovo lјudskim glasom. Ljudski glas je posebno cenjen u meloterapiji. Da li će to biti glas Marije Kalas, ili vestalke muzike, Džesi Norman, da li ćete ponirati u dubine glasa jednog Borisa Štokolova ili pojca srpske duhovne muzike Pavla Aksentijevića – izaberite sami. Nađite svoju muziku i naučite da sa njom komunicirate. Verujte u njene terapeutske sposobnosti. Tiha muzika leči i „oporavlјa“ dušu.

Nađite svoju muziku, ona koja vam prija znajte da je lekovita.

Kako deci pomoći prilikom učenja

Slavica Bijelić

јануар 9, 2019

Deca mlađeg školskog uzrasta najveći deo vremena provode radeći domaće zadatke. Kako je dete starije, domaćih zadataka je sve manje ali lekcije koje treba naučiti a zatim reprodukovati su sve češće. Uz to treba dodati kontrolne vežbe iz raznih predmeta kao i čitanje lektire. Vi kao roditelj ćete odigrati ključnu ulogu u početku školovanja tako što ćete pomoći detetu da se organizuje. Zajednički napravite satnicu i trudite se da ne odstupate od nje.

Neretko se dešava da roditelji ne obraćaju pažnju koliko dete uči sve do momenta dok dete ne dobije lošu ocenu. Tada se stavljaju u ulogu kritičara, umesto da zajednički razmotre postojeći problem i vide kako je došlo do istog. Činjenica je da visoke ocene nisu pokazatelj inteligencije, već truda i da isto tako nisu garancija za uspeh kroz život, ali vi kao roditelj treba da preispitate navike deteta i da mu pomognete u organizaciji vremena.

Obezbedite detetu radni prostor

Važno je da dete ima okruženje u kom će nesmetano moći da radi i da uči. Potrudite se da mu obezbedite mir i tišinu, jer zvuk koji dopire sa TV-a ili ukoliko je buka u kući, dete ma koliko se trudilo neće moći da se skoncentriše na ono što uči. Zvučni i svetlosni efekti umanjuju sposobnost čitanja i usporavaju proces učenja a sem toga i odvlače pažnju deteta od onoga što radi. Važno je da ne prekidate dete dok uči i da mu pomognete da napravi satnicu kako se izrada zadataka ili učenje ne bi oteglo u nedogled.

Važno je učiti redovno

Najvažnije je da usmerite dete da uči redovno i da ne preskače lekcije. Istog dana kada se određena lekcija uči u školi, najbolje je insistirati da dete ponovi kad dođe kući bez obzira što taj predmet nema narednog dana. U svežem sećanju su mu informacije dobijene na času, tako da je dovoljno ponoviti ih i proširiti dodatnim pojmovima. Dan pre nego ponovo bude imalo čas iz određenog nastavnog predmeta dovoljno će mu biti samo da ponovi naučeno gradivo. Vi treba da mu pomognete u formiranju radnih navika, tako što ćete zajednički napraviti raspored i pomoći mu da shvati da ukoliko se dobro organizuje imaće vremena i za učenje i za igru i druženje. Ni vi kao roditelj nemojte čekati dan pred kontrolni zadatak kako biste proverili znanje deteta već mu dajte smernice da vežba kontinuirano.

Mobilni telefon i učenje

Svedoci smo vremena u kome se deca ne odvajaju od mobilnih telefona. Najčešći vid komunikacije među njima je putem raznih društvenih mreža i aplikacija. Porazgovarajte sa detetom da dok uči drži telefon isključen, jer svaki zvuk, svako obaveštenje odvlači pažnju i prekida ga u učenju. Navedite dete kroz razgovor da „odlaganje telefona tokom učenja“ bude njegov izbor a ne vaše naređenje. Ukoliko dete samo shvati da je bolje da udalji telefon od sebe tokom učenja, utoliko će biti ponosnije na sebe iz više razloga. Jedan od razloga je taj što će dete to shvatiti kao lični izbor a ne zabranu, a drugi takođe veoma bitan razlog je racionalno utrošeno vreme, odnosno nakon završenih obaveza ostaće mu dovoljno vremena da se posveti druženju.

Vaše strpljenje je od presudne važnosti

Može vam se desiti da čitajući ovaj tekst pomislite kako ni sa vama niko nije učio, možete se setiti verovatno mnogih uspešnih ljudi koji su učili uz svetlost sveće u jedinoj prostoriji koju su imali u kući deleći je sa ostalim članovima domaćinstva. Slažem se sa vama, apsolutno ste u pravu. Samo ne zaboravite da se sve menja, da danas živimo mnogo drugačije nego što se živelo nekad i da hteli ili ne moramo da se prilagođavamo vremenu u kome živimo.

Vaše strpljenje i smernice su ono što treba da bude prioritet kako biste detetu postavili temelj da se izgradi kao celovita, jedinstvena ličnost. I ako se na tren vratimo na početak ovog poglavlja i vašeg eventualnog negodovanja, podsetićemo vas da su nepismene i neuke majke odgajale najveće umove. Beskrajna ljubav i strpljenje su ono što nam ne mogu oduzeti savremeni trendovi. Izbor je samo naš!

1...717273...78 Page 72 of 78

Odbrane i prvi govori

Filipike

Filipika uvedena kao pojam

Branilac mira

Smrt u Posejdonovom hramu

Citati Demostena

#10 Mamurluk u Las Vegasu (The Hangover)

#9 Ima li pilota u avionu (Airplane!)

#8 Glupan i tupan (Dumb and Dumber)

#7 Gospođa Dautfajer – Mrs. Doubtfire

#6 Dan mrmota – Groundhog Day

#5 Riba zvana Vanda – A Fish Called Wanda

#4 Veliki diktator – The Great Dictator

#3 Veliki Lebovski – The Big Lebowski

#2 Neki to vole vruće – Some Like It Hot

#1 Žitije Brajanovo – Life of Brian

Verovanja o Suncu

Verovanja o Mesecu

Kako zlatna maka deluje?

Maka prah za sve ženske probleme izazvane lošim radom hormona

Zlatna maka za više snage i energije kod muškaraca

Citroen, C2 – veoma praktičan i lep automobil

Renault, Clio – idealan mali gradski automobil

Fiat, Punto – automobil koji odgovara velikom broju ženskih zahteva

Mini, Cooper – ženska ikona u automobilizmu

Volkswagen, Buba – automobil po meri žene

Smart – malo čudo od automobila

Pšenica se gaji već preko deset hilјada godina

Pšenica se prenosila seobama

Kako je nastalo brašno

Počnite od malih stvari koje vas motivišu

Promenite način ishrane

Bavite se fizičkim aktivnostima

Naučite da se opustite

Zamka zvana san

Budite pažljivi pri premeštanju košnica

Kako pravilno rasporediti košnice u pčelinjaku

Postavljanje košnica u grupe i parove

Kako postaviti postolja za košnice

Mocart i Bah na recept

Obezbedite detetu radni prostor

Važno je učiti redovno

Mobilni telefon i učenje

Vaše strpljenje je od presudne važnosti

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY